Штимац поново на позоришној сцени

Филмски вук Славко Штимац, после двадесет година, поново на позоришној сцени. У „Клаустрофобичној комедији“ Душана Ковачевића у улози Теје Краја.

Србија 05.12.2015 | 10:26

Требало је да прође више од две деценије, па да једног од најпопуларнијих глумаца старе Југославије и филмског „чуда од детета“, поново видимо на позоришној сцени: Славко Штимац, тек неки дан после свог 55. рођендана, заиграће овог месеца у култном комаду Душана Ковачевића „Клаустрофобична комедија“ (режија Дарко Бајић) у Звездара театру.

На питање шта је пресудило да се поново нађе у театру, популарни глумац одговара:- Редитељ ме је позвао и понудио ми улогу. Ковачевићеви текстови су изузетни, писац је о коме не треба ни говорити. Није било места премишљању, поготово уз дивну екипу с којом радим. А "Клаустрофобична комедија", иако настала пре готово три деценије, и те како је актуелна. Уосталом, као и сви Душкови комади.

Добар повод да се присетимо легендарне представе Душка Ковачевића “Клаустрофобична комедија” чија је премијера била 1986, играна је до 1993 (198 пута), добила је низ награда, видело ју је 82.928 гледалаца...

Овако је писао Душко Ковачевић:

Милиционер: Шта радиш то, Саво?

Сава: Скупљам стари хлеб. За свиње.

Милиционер: Држиш свиње?

Сава: Не држим, издржавам их. После продаје издржавају оне мене... Тако, издржавамо се.

Милиционер: Хм... Мала ти плата, Саво.

Сава: Мала... Помажем сина, кћерку, сестру, брата и мајку.

Милиционер: Пуно их је.

Сава: Није њих пуно, мој Вуле, него је мене мало. Да ме има више, било би ми лакше. А њих хвала Богу, никад превише...

Милиционер: Да... а ја мислио да бацаш ђубре, па се баш обрадовао што те видим.

Сава: Пре пола године сам престао да плаћам комунално. Кад су ме тужили, рекао сам судији: Нећу да плаћам, јер ја немам шта да бацим... А малопре се нешто мислим да сам, ипак, погрешио. Морао би да им плаћам, али не зато што не бацам, већ за оно што узимам... А теби је мало криво што видиш да скупљам хлеб?

Милиционер: Јесте... И да знаш, има да ти помогнем... Има да пређеш да радиш код мене. Нећеш ти мени да прекопаваш туђе ђубре.

Сава: Све зависи, мој Вуле, шта је ђубре... Један мој комшија, иначе баш господин човек, кренуо уочи Нове године да баци ђубре. Лифт се заглавио, а ови што га одглављују отишли на дочек. Кад су га ослободили после два дана, човек појео све што је понео да баци.

Милиционер: Ђубре?

Сава: Било ђубре док није огладнио. Сутрадан, по заглављивању, почео да пребира по кесама: ово још може да се једе, ово није ђубре, ово јесте, ово није... Први дан. Други дан све појео. Нашли га с празним кесама. Још се извикали на њега: Што си пошао да бациш кад није било за бацање! Возаш се из луксуза! Морао човек да се извињава што је два дана провео у лифту и јео ђубре.

Милиционер: Да... свега има.

Сава: А један мој комшија, песник, кад је чуо ово, рекао ми је: Знаш, Саво, неко једе ђубре у заглављеном лифту, а већина у заглављеној држави. Вели, док нам не одглаве државу, сити ћемо се најести ђубрета."