Štimac ponovo na pozorišnoj sceni

Filmski vuk Slavko Štimac, posle dvadeset godina, ponovo na pozorišnoj sceni. U „Klaustrofobičnoj komediji“ Dušana Kovačevića u ulozi Teje Kraja.

Srbija 05.12.2015 | 10:26
Štimac ponovo na pozorišnoj sceni

Trebalo je da prođe više od dve decenije, pa da jednog od najpopularnijih glumaca stare Jugoslavije i filmskog „čuda od deteta“, ponovo vidimo na pozorišnoj sceni: Slavko Štimac, tek neki dan posle svog 55. rođendana, zaigraće ovog meseca u kultnom komadu Dušana Kovačevića „Klaustrofobična komedija“ (režija Darko Bajić) u Zvezdara teatru.

Na pitanje šta je presudilo da se ponovo nađe u teatru, popularni glumac odgovara:- Reditelj me je pozvao i ponudio mi ulogu. Kovačevićevi tekstovi su izuzetni, pisac je o kome ne treba ni govoriti. Nije bilo mesta premišljanju, pogotovo uz divnu ekipu s kojom radim. A "Klaustrofobična komedija", iako nastala pre gotovo tri decenije, i te kako je aktuelna. Uostalom, kao i svi Duškovi komadi.

Dobar povod da se prisetimo legendarne predstave Duška Kovačevića “Klaustrofobična komedija” čija je premijera bila 1986, igrana je do 1993 (198 puta), dobila je niz nagrada, videlo ju je 82.928 gledalaca...

Ovako je pisao Duško Kovačević:

Milicioner: Šta radiš to, Savo?

Sava: Skupljam stari hleb. Za svinje.

Milicioner: Držiš svinje?

Sava: Ne držim, izdržavam ih. Posle prodaje izdržavaju one mene... Tako, izdržavamo se.

Milicioner: Hm... Mala ti plata, Savo.

Sava: Mala... Pomažem sina, kćerku, sestru, brata i majku.

Milicioner: Puno ih je.

Sava: Nije njih puno, moj Vule, nego je mene malo. Da me ima više, bilo bi mi lakše. A njih hvala Bogu, nikad previše...

Milicioner: Da... a ja mislio da bacaš đubre, pa se baš obradovao što te vidim.

Sava: Pre pola godine sam prestao da plaćam komunalno. Kad su me tužili, rekao sam sudiji: Neću da plaćam, jer ja nemam šta da bacim... A malopre se nešto mislim da sam, ipak, pogrešio. Morao bi da im plaćam, ali ne zato što ne bacam, već za ono što uzimam... A tebi je malo krivo što vidiš da skupljam hleb?

Milicioner: Jeste... I da znaš, ima da ti pomognem... Ima da pređeš da radiš kod mene. Nećeš ti meni da prekopavaš tuđe đubre.

Sava: Sve zavisi, moj Vule, šta je đubre... Jedan moj komšija, inače baš gospodin čovek, krenuo uoči Nove godine da baci đubre. Lift se zaglavio, a ovi što ga odglavljuju otišli na doček. Kad su ga oslobodili posle dva dana, čovek pojeo sve što je poneo da baci.

Milicioner: Đubre?

Sava: Bilo đubre dok nije ogladnio. Sutradan, po zaglavljivanju, počeo da prebira po kesama: ovo još može da se jede, ovo nije đubre, ovo jeste, ovo nije... Prvi dan. Drugi dan sve pojeo. Našli ga s praznim kesama. Još se izvikali na njega: Što si pošao da baciš kad nije bilo za bacanje! Vozaš se iz luksuza! Morao čovek da se izvinjava što je dva dana proveo u liftu i jeo đubre.

Milicioner: Da... svega ima.

Sava: A jedan moj komšija, pesnik, kad je čuo ovo, rekao mi je: Znaš, Savo, neko jede đubre u zaglavljenom liftu, a većina u zaglavljenoj državi. Veli, dok nam ne odglave državu, siti ćemo se najesti đubreta."

Komentari / 1

Ostavite komentar
Name

...

05.12.2015 11:47

...Na pozorisnu scenu ide Stimac, da uzivo bude glumac...

ODGOVORITE