Анализа - видео: Свирај то боље, Џамар!

Делује да Вилсон не доноси сигурност у нападу, а морао би као странац који је и доведен због тога, да прави разлику...

Кошаркашки клуб Партизан три године је трагао за правим појачањем на позицији плејмејкера. Још од доласка Леа Вестермана чинило се да црно-бели нису успевали да пронађу добитну комбинацију и често се завршавало неким изнуђеним решењима.

Када је почетком прошлог месеца Партизан објавио да је потписао уговор са Џамаром Вилсоном, Американцем са финским пасошем, навијачи су се понадали да је коначно стигао играч који би могао да на адекватан начин преузме на себе терет организације игре. Неколико чињеница било је охрабрујуће за присталице црно-белих, али и тренера Петра Божића. Ради се о играчи који није у „цвету младости“, пошто има 31 годину. Такође, Вилсону није било потребно време да се привикне на Европу, јер је играо у белгијским, француским и финским клубовима. Поред тога, у питању је репрезентативац Финске који је летос чак играо на Евробаскету и пружао сасвим добре партије, поред осталих, и у дуелу против Србије.

Ипак, после прве три утакмице које је Вилсон одиграо за Партизан у Јадранској лиги, упалила се лампица за аларм, јер момак рођен у Њујорку није показао ни делић онога што се очекивало од њега.

Ако су за први меч који је одиграо у Задру оправдања могла да буде неуиграност, чињеница да је Јадранска лига ипак виши ниво од Финске и да је доживео лакшу повреду, онда за оно што је пружио против Тајфуна, а поготово Цедевите, нема објашњења.

У Задру је Вилсон убацио седам поена за 19 минута, против Тајфуна је на паркету провео 13 минута и дао два поена, док је у дуелу са Цедевитом био у игри 18 минута и за то време уписао три поена. И кошгетерски учинак можда и није толики проблем, да је Вилсон на старту показао да има добар осећај за асистенцију. Можда он то и има, али до сада није показао, пошто је на прва три меча сакупио шест асистенција.

Основни проблем, према ономе што је могло да се види до сада, су изгубљене лопте. Једноставно, делује да Вилсон не доноси сигурност у нападу, а морао би као странац који је и доведен због тога, да прави разлику. За само три и по минута утакмице са Цедевитом, искусни Партизанов плеј је изгубио четири лопте.

На крају утакмице у тој колони је стајала бројка осам, а Вилсон је засад на укупно 14 изгубљених лопти на Јадрану. У овој категорији он је избио на лидерску позицију у лиги са просечно 4,67 изгубљених лопти по утакмици. Навијачи Партизана ипак су се надали да ће најновије појачање бити лидер екипе у неким другим категоријама.

Донекле објашњење за оваку слабу Партију у Загребу може да буде и то што је са друге стране терена ипак била евролигашка екипа Цедевите, али како онда објаснити добру партију далеко мање искусног и 12 година млађег Андреја Магдевског на истом мечу.

У овом тренутку свакако је још рано за доношење коначног закључка о Вилсоновој судбини у црно-белом дресу, односно да ли би могао да представља појачање. На основу свега виђеног и приказаног до сада Американац са финским пасошем делује као да би пре могао у категорију у којој су играчи попут Торија Томаса и Џоша Акојона, него, на пример, Леа Вестермана или Вонтига Камингса.

Због тога не би представљало ни превелико изненађење да управа Партизана, ако Вилсон настави са партијама као у прва три кола, одлучи да му се захвали на сарадњи, па чак и по цену да у наставку сезоне терет организације игре понесу само Александар Цветковић и Магдевски.

Добру, а можда и једину прилику да разувери све критичаре Вилсон ће имати у следеће две недеље, током којих ће Партизан на свом терену одиграти три утакмице заредом. Јер ако против Олимпије, Металца и Мега Лекса у Пиониру не буде направио разлику, неће бити ни потребе да се Вилсон даље задржава у Партизану.