Последњи краљ Ирске

Острвце Тори у Ирској насељава само 150 становника. На њему се налазе једна продавница (која служи и као пошта), једна црква, друштвени клуб, светионик, хотел и хостел. Многи би рекли да ова листа делује скромно, с обзиром на то да на Торију живи једна важна особа - краљ.

Путовања 03.12.2015 | 10:00

Његово име је Шетси Ден Роџерс, има 71. годину, а постао је краљ 1993. године, али не – као што бисте очекивали – наследивши трон. Уместо тога, изабран је по обичајима који владају на острву, пише ББЦ.

У питању је традиција која, према Роџерсу, потиче из 6. века, када се Свети Колумба искрцао на Тори како би ширио хришћанство. Становници острва до тада су биил пагани и страховали су од пирата који су им уништавали домове.

Колумба је разговарао са острвљанином Даганом, подарио му титулу краља и рекао му да ће острво преживети пустошење уколико се он са осталим становницима буде супротставио пиратима.

Када се његово пророчанство обистинило, пагани су преузели хришћанство и подигли манастир у знак сећања на свеца. Овај манастир уништен је 1595. године, а његова кула-звоник данас представља један од симбола Торија.

Колумба је Дагану дао поклон – ћуп глине са магичним својствима (терала је пацове и штитила рибаре на мору). Чак и данас верује се да је света глина, захваљујући којој су пацови заувек напустили острво, заиста магична, и само најстарији чланови Даган лозе имају ту привилегију да је користе.

“Становници острва су и данас врло озбиљни по том питању”, изјавио је Роџерс.

Краљ данас извршава бројне дужности попут амбасадорских обавеза на копну и преко океана – ту је да пожели добродошлицу посетиоцима када стигну у луку и поздрави их када одлазе, као и да забавља туристе ноћу свирајући хармонику и причајући им приче о својем дому и земљи.

Осим што је краљ, Роџерс је такође и сликар. У сарадњи са другим уметницима Торија одржава 50 година дугу традицију примитивног сликарства, коју је започео сликар Дерек Хил када је посетио место 1956. године. Његова главна тема је, наравно, острво.

“Људи мисле да сам узвишенији него што јесам, да имам моћи да чиним разне ствари за острво и да ћу, ако нешто пође по злу, умети то да решим. Дајем све од себе, али заиста сматрам да не би требало тако да ме гледају”, каже Роџерс.

Током неколико непрекидних налета олује са Атлантика 1974. године, острво Тори било је одсечено од главног копна Ирске скоро два месеца. Ирска влада тада је предложила да се становништво пресели у Донегал.

“Влада је понудила свакој породици кућу на копну и охрабрила 130 људи на селидбу. То је било врло, врло тужно. Избио је рат међу нама, али борили смо се, и ево нас данас још на острву”, објашњава Роџерс.

Од 150 становника, острво насељава 21 дете. Иако је осморо рођено у последње четири године, заједница и “краљевска” традиција су сада у опасности.

“Нисам сигуран да желим да будем краљ све до своје до смрти. Надам се да ће неко други моћи да чини добро за острво, али све зависи од тога ко је најактивнији на острву. Волео бих да могу да одлучим ко ће бити следећи краљ, али то није случај”, признаје Роџерс.

За острвљане је туризам главни извор прихода, али екстремни временски услови значајно умањују шансу за њихов опстанак.

“Волео бих да људи дођу овде, купе рукотворине или слике, или поједу добар оброк, или нађу добро место за одседање. Али, да бисмо удвостручили број посетилаца, потребан нам је бољи трајект. Сва околна острва са сличним бројем становника имају по два трајекта. Друга острва су толико јака, а делимо исту културу и језик. Изгледа да смо се изгубили негде на путу, а то уопште није фер”, закључује Роџерс.