Анализа, видео - Формула 1: Очекивали смо много, али...

У поређењу са Мото ГП шампионатом, комплетна сезона у Формули 1 није била ни упола занимљива као рецимо окршај на „Силверстону“ на два точка. У појединим тренуцима је било назнака да би сезона могла да буде узбудљивија, али се испоставило да је било само питање времена када ће она бити одлучена.

Остали спортови 02.12.2015 | 00:00

Нажалост, досадне трке су обележиле 2015. годину, али је било и неколико сјајних, које су нас подсетиле зашто волимо тај спорт. Није било онолико тренутака када смо били на ивици седишта колико бисмо волели, повремено смо се смејали до суза, али и плакали од туге. Добили смо заслуженог шампиона, којег, рекло би се, многи воле да мрзе, који праву конкуренцију ове године није ни имао, али постоје наговештаји да следеће године неће све бити тако досадно.

Уместо класичне анализе, ове године смо одвојили неколико утисака који су обележили сезону иза нас, а вама остављамо простор да нешто додате. Зато, кренимо редом...

Возач године – Луис Хамилтон

До ове године, сер Џеки Стјуарт је био једини британски троструки светски шампион, али више није усамљен у том друштву јер му се придружио Луис Хамилтон, што само по себи говори о његовом успеху. Британац је титулу обезбедио три трке пре краја, на Великој награди Сједињених Држава, а сезону је завршио са 59 бодова више од свог тимског колеге Ника Розберга.

Остварио је десет тријумфа, још седам пута је био на подијуму и уписао је 11 пол позиција и нико више од њега није заслужио ту титулу. Праве тркачке грешке видели смо само на „Хунгарорингу“, где је направио неколико глупости и на крају је морао да се задовољи шестим местом. Једино одустајање имао је у Сингапуру, где се из трке повукао због квара на болиду.

На тркама на којима није славио, једноставно, Розберг и возач Ферарија Себастијан Фетел су били бољи од њега, уз изузетак оне на улицама Монте Карла. Тада је Мерцедес у погрешном тренутку позвао Британца у бокс, иако није било неопходно да иде по нове пнеуматике, па су Розберг и Фетел практично ни криви, ни дужни, на крају били испред њега.

Истина је да се Хамилтон опустио после освајања титуле, а Розберг је то искористио и тријумфовао на последње три трке сезоне – у Мексику, Бразилу и Абу Дабију. Сада већ троструки светски шампион је на то имао и право, јер је свој циљ испунио још крајем октобра, али је у Мексику и Абу Дабију можда и био жртва тактике свог тима, па није озбиљније успео да изазове Розберга.

Колико је Британац био одлучан у намери да освоји титулу показује свака од његових десет победа, јер се одлично снашао под притиском. И то последње три трке не умањују, већ само показују да је Розберг био у стању да засија тек када никаквог притиска није било. Да се пробудио раније, ко зна шта је било, али овако Хамилтон истинског ривала ове године није ни имао. Надамо се само да је немачки возач у последњих месец дана дао неки наговештај за наредну сезону...

Више о променама које су се десиле између две Хамилтонове титуле прочитајте нашу тему „Исти шампион, али неки нови Хамилтон“.

Изненађење године – Макс Ферстапен

Ред Булу, Мерцедесу и Ферарију је било потребно пола године да полуде за њим, а тада је одвозао само неколико трка у једноседима. Имао је 17 година и било је лудо уопште помислити да ће се ускоро наћи у болиду Формуле 1, али то се десило само неколико месеци пошто је аустријски тим успео да га приволи да му се придружи.

Макс Ферстапен је у Аустралији средином марта постао најмлађи возач у историји Формуле 1, а само две недеље касније и освајач бодова. По свему судећи једини је малолетни возач који је возио у шампионату, пошто су правила у међувремену промењена, па је један од услова за суперлиценцу то да возач има барем 18 година. И не само то, иако је возачку дозволу добио тек 30. септембра, до тада је увелико залудео све љубитеље Формуле 1 и показао да ће бити шампион кад-тад.

Млади Холанђанин, син бившег возача Бенетона Јоса, био је неустрашив у дуелима са много искуснијим возачима од себе. Претицао је на местима на којима би се ретко ко усудио да то учини, направио је и неколико глупости у складу са својим годинама, али је шампионат учинио много занимљивијим него што би он био без њега. Он је зато једна од ретких ствари које смо добили током сезоне иза нас.

Током своје дебитантске сезоне је десет пута био међу освајачима бодова, а најбољи резултат је остварио у Мађарској, када је заузео четврто место. Освојио је укупно 49 бодова, што му је било довољно за 12. место у генералном пласману. Оно што посебно радује је што је извесно да ће као и многи возачи који су основе научили бранећи боје екипе Торо Росо ускоро добити прилику у Ред Булу. То се неће десити следеће године, али је извесно да хоће 2017, за када су најављене велике промене у шампионату, а тада треба посебно обратити пажњу на њега.

Разочарање године – Ред Бул и Мекларен

Тешко је одлучити се ко је највише разочарао ове сезоне, али постоји више разлога зашто су Ред Бул и Мекларен поделили ту ’титулу’. Од тима који је до пре две године био недодирљив очекивало се да ће се у најмању руку борити за подијуме, али су на њему Данијел Рикардо и Данил Квјат завршили само једном јер су фаворити ’заказали’. Још од прве трке било је јасно да је аустријски тим далеко не само од Мерцедеса, већ и Ферарија, а за проблеме је одмах окривљен Рено.

Истина је да је Рено још прошле сезоне лоше поднео прелазак на нове турбо моторе, али су се возачи Ред Була борили за победничко постоље, а Рикардо је имао и три победе. Међутим, како резултати нису били ни изблиза онакви какве компанија каква је Ред Бул очекује нико у тиму није могао да сакрије своје незадовољство, па је дошло чак до јавног рата, пошто ни Рено није желео да остане дужан.

Од тада, цела ситуација је попримила много веће размере јер је Ред Бул објавио растанак са Реноом годину дана пре истека уговора, мислећи да има договор са Мерцедесом око нових мотора. Ипак, немачка компанија из страха како би то могло да утиче на њен тим није желела да се упусти у ту сарадњу, потом и Ферари, а на крају и Хонда, тачније Мекларен, пошто је Рон Денис искористио своје право вета.

Челници Ред Була су од тада претили да ће напустити Формулу 1, у првом тренутку их нико није схватао за озбиљно, али се на крају испоставило да се нису шалили. Јасно је колико би одлазак аустријске компаније нашкодило шампионату, па се и Берни Еклстон ангажовао, међутим, ни Мерцедес и Ферари нису попустили. По свему судећи, челници Ред Була су на крају морали да прогутају свој понос и помире се са Реноом, који би од наредне сезоне требало да има свој фабрички тим, када поново преузме Лотус.

Што се тиче Мекларена, нова ера са Хондом је започета много горе него што је ико могао да замисли. Фернандо Алонсо и Џенсон Батон су на већини трка морали да стартују са самог зачеља због бројних казни које су добили због промена разних компоненти на својим болидима, по чему су и постали рекордери. Најбољи резултат од њих двојице остварио је Алонсо, у Мађарској, када је заузео пето место и сезону је завршио са 11 бодова, пет мање од свог тимског колеге.

Легендарни тим је у појединим тренуцима показивао одређени напредак, али је углавном био три секунде, па и више по кругу иза најбржих. Иако су сви знали да од Мекларена не могу да очекују чудо, нико није могао да претпостави да ће бити толико иза свих и да ће тренуци када Алонсо или Батон некога претичу бити толико ретки. Из британског тима су оптимистични пред наредну сезону, ту предњачи Алонсо, иако га Денис чак шаље на годишњи одмор, али ипак треба бити и реалан по питању очекивања.

Позитивац године – Себастијан Фетел

Још када је објављено да ће Фетел напустити Ред Бул и прећи у Ферарију било је јасно да ће доћи до велике промене у томе како га многи љубитељи Формуле 1 гледају. Жеља да понови успехе какве је његов сународник Михаел Шумахер имао у италијанском тиму само је један од разлога зашто су многи преко ноћи заборавили зашто га нису волели.

И није само зато Фетел позитивац године, већ посебно због чињенице да су три трке на којима је он славио биле међу најузбудљивијим током овогодишњег шампионата. Немац је већ на другој трци у италијанском тиму, Великој награди Малезије, дошао до победе потпуно надмудривши Мерцедес. Некако, доласком Фетела, Ферари је променио приступ, престао је да буде толико конзервативан и то се исплатило.

Наравно, нико није очекивао титулу од Фетела у првој сезони у Ферарију, посебно због чињенице колико је Мерцедес недодирљив. Али, друга би могла да буде потпуно другачија прича и од четвороструког светског шампиона треба очекивати много. Сетите се само да је своју прву титулу освојио у другој сезони у Ред Булу...

Негативци године – механичари Вилијамса

Ове године немамо правог негативца, некога ко је баш у негативном обележио сезону својом вожњом или понашањем. Али, ако је неко негативно остао упамћен током овогодишњег шампионата, то су дефинитивно механичари Вилијамса. Сви који су пратили све трке ове сезоне, сигурно су аплаудирали сваки пут када су свој посао одрадили како треба, а то се стварно ретко када дешавало.

Валтери Ботас и Фелипе Маса нису успевали да се боре за подијуме као годину дана раније, али су небројено пута губили време или били кажњени због грешака својих механичара. Некад су их они коштали подијума, некад само бољег пласмана, а сигурно највећи кикс имали су на Великој награди Белгије, када су приликом првог одласка у бокс Финцу ставили три мека пнеуматика и један средње смесе.

Најзабавнији тренутак године – Батонов и Алонсов подијум

Упркос најлошијој сезони у својим каријерама, Батон и Алонсо барем нису изгубили смисао за хумор и у Бразилу су љубитељима Формуле 1 приредили најзабавнији тренутак године. Возачи Мекларена су у квалификацима на стази „Интерлагос“ елиминисани већ у првој рунди, а на путу до гараже свог тима прошли су поред подијума и пожелели да га ’осете’.

На тај начин су се постарали да барем једном ове сезоне буду на победничком постољу, додуше само симболично, јер су током целе године били далеко не само од њега, већ и од места које доносе бодове. Тако су успели да забаве све оне који су били на стази, али и крај малих екрана, и то само неколико минута пошто је Алонсо одлучио да се мало одмори после квара свог болида. Слика двоструког светског шампиона како седи на столици и сунча се поред стазе обишла је свет за трен, а многи су је искористили за сјајне монтаже које су одушевиле и самог Алонса.

Најтужнији тренутак године – смрт Жила Бјанкија

Још од Велике награде Јапана, многи су се прибојавали тог дана, а он је дошао 17. јула. Жил Бјанки је преминуо девет месеци пошто је доживео тешке повреде главе на стази „Сузука“ и први је возач од 1994. године и погибије Аертона Сене који је подлегао повредама које је задобио на стази. Многи су у Бјанкију видели будућег светског шампиона, али он свој потенцијал, нажалост, није успео да испуни.

Његова смрт оставила је неизбрисив траг у Формули 1, која је предузела посебне мере после несреће у Јапану, па је тако уведено правило виртуелног безбедносног возила. Такође, озбиљно се размишља о увођењу затворених кокпита, а конкретни кораци по том питању су учињени после Бјанкијеве смрти и погибије Џастина Вилсона на трци Индикара.

Трка године – Велика награда Мађарске

Пошто већина трка у овогодишњем шампионату није обиловала узбуђењем и неизвесношћу, избор за трку године није био тежак. Иако „Хунгароринг“ многи сматрају досадном стазом, она нас последњих сезона изненађује онаквим тркама какве су нам потребне. Ове године је свим љубитељима Формуле 1 била преко потребна баш таква, пошто је вожена недељу дана пошто је преминуо Бјанки.

На Великој награди Мађарске тријумфовао је Фетел, испред Квјата, којем је то најбољи резултат каријере, и Рикарда. То је уједно била једина трка ове сезоне на којој ниједан од возача Мерцедеса није био на подијуму, а није да није имао прилику. Четвороструки светски шампион је на стази „Хунгароринг“ водио од старта до циља и готово ниједног тренутка није имао правог конкурента за највиши степеник победничког постоља.

Иза Фетела се водила велика борба у којој су као победници изашли возачи Ред Була, иако се само неколико кругова пре циља чинило да ће Розберг доћи до другог места. Међутим, Немац је после контакта са Рикардом морао у бокс и на крају је морао да се задовољи осмим местом. Две позиције испред њега нашао се Хамилтон, који је био доминантан у тренинзима и квалификацијама, али је на старту направио прву у низу својих грешака.

Трку је обележила и експлозија предњег крила на болиду возача Форс Индије Ника Хилкенберга, пошто се оно претходно подвукло под њега. Срећом, Хилкенберг је остао неповређен после тог инцидента, али је он утицао на трку, пошто је на стазу изашло безбедносно возило. Иако се чинило да би Розберг и Рикардо од тада могли да угрозе Фетела, шансу за то нису ни имали, а после њиховог контакта профитирао је Квјат, а Аустралијанац је успео да на крају дође до подијума, јединог ове сезоне.

Шта нас чека догодине?

Оно што је извесно, наредна сезона неће донети велике промене. Правила ће већим делом остати иста, али ће нам се придружити нови тим – Хас, чије боје ће бранити Роман Грожан и Естебан Гутијерес. Рено би у наредним данима требало да преузме Лотус, па ће поново имати свој фабрички тим, а у исто време сазнаћемо и које је решење Ред Бул нашао.

Великих трансфера између две сезоне, многи очекују одговор Ферарија и Ред Була Мерцедеса, напредак Мекларена, па је тренутно много питања која чекају одговор. На њих ћемо морати да чекамо до 20. марта, за када је заказано отварање сезоне, традиционално Великом наградом Аустралије на стази „Алберт парк“.