Од Уставног суда БиХ праве сурогат ОХР-а

Уставни суд БиХ кроз дјеловање два Бошњака и три странца прави замјену за ОХР, а то српски представници неће прихватити, рекао је Драган Чавић, предсједник НДП-а.

Босна и Херцеговина 01.12.2015 | 09:17

Додао је да ће у року од 120 дана са партнерима у ФБиХ покушати ријешити тај проблем на законит начин кроз дјеловање у парламенту БиХ.

"Сложили смо се да треба питати грађане Републике Српске да ли сматрају да је 9. јануар Дан Републике. Наш је утисак да је опште стање јавности такво да Дан Републике није могуће помјерити", рекао је Чавић.

НН: Након сабора НДП-а изабрани су нови органи, поново сте предсједник. Јесте ли задовољни?

ЧАВИЋ: Промијенили смо Статут и организацију. Умјесто извршног одбора увели смо Предсједништво, уже, које има пет, и шире, које има 16 чланова. То ће нас учинити ефикаснијим и скратиће вријеме за доношење одлука. Допунили смо програм у којем његујемо идеју умјереног народњаштва и тежимо да у перспективи постанемо чланица Европске народне партије.

НН: Чини ми се да све наше странке болују од тога да постоје јаки лидери, а остало чланство некако падне у други план.

ЧАВИЋ: У посљедње двије деценије цијела концепција политичког организовања темељи се на лидерству јер је дошло до промјене перцепције странака у медијима и јавној слици. На челу свих странака у Европи данас постоје препознатљиви лидери и странке се у правилу идентификују с њима. Али, ја сам у свом обраћању јасно рекао да ми морамо у наредне четири године у својим редовима профилисати и оснажити способне људе које имамо. Они морају да добију шансу да учествују на изборима и да послије учествују у јавним пословима. До краја овог мандата ми морамо извршити избор предсједника из реда нових људи и то избором између више кандидата.

НН: У најкраћим цртама, шта је позадина одлуке о Дану Републике?

ЧАВИЋ: Ми смо прољетос имали исти овакав састанак лидера партија који је организовао предсједник Скупштине Недељко Чубриловић и тада смо градили концепцију према питању апелације Уставном суду. Оно што се десило је да Уставни суд није разматрао апелацију на закон, већ је по њиховој оцјени донио свој суд о 9. јануару. Они су рекли да је непримјерено да се Дан Републике обиљежава на дан који је истовремено вјерски празник и Срби практикују да тог дана обиљежавају славу Свети Стефан, а то не могу Бошњаци и Хрвати. Међутим, у закону који је измијењен 2007. на основу апелације Сулејмана Тихића то смо измијенили, а тај закон није оспорен од стране Бошњака у Вијећу народа. А онда се десила апелација Бакира Изетбеговића.

НН: Како се онда може објаснити ово што се десило?

ЧАВИЋ: Па може се објаснити тако што је Изетбеговић био убијеђен да ће закон пасти јер у Уставном суду има двоје бивших чланова своје странке који су очигледно свој професионални профил директно подредили идеологији СДА и који су одлуку донијели у комбинацији са троје страних судија. У свим врло важним питањима по идентитет Републике Српске исход је био овакав, пет према четири. То је за нас неприхватљиво јер је очигледно да се ради о политичкој, а не правној квалификацији. Игор Радојичић је, док је био предсједник Скупштине, обезбиједио врхунске правне стручњаке, прије свега са великим искуством рада Суда за људска права у Стразбуру, који су пазили на све норме које прописују људска права демантујући наводе апелације.

НН: Дакле, по овој одлуци 9. јануар никако не може бити Дан Републике Српске?

ЧАВИЋ: Јесте. А по одлуци истог тог суда из 2001. не може ниједан кантон имати устав који није усаглашен са одлуком о конститутивности. А и дан-данас постоје три кантона у којима Срби нису конститутивни народ. Ако су досад имали 89, имаће и 90. одлуку која неће бити имплементирана, и то зато што није утемељена на праву. Моје дубоко убјеђење је да је ово што се десило далеко опасније од дјеловања ОХР-а јер кад високи представник донесе одлуку она има ванпарламентарни и вануставни капацитет и она је октроисана све док је не прихвате домаће институције.

О томе се на тај начин изјаснила и Венецијанска комисија још 2004. о дјеловању високих представника супротном Европској конвенцији о људским правима. Од тада је драматично смањена интервенционистичка улога високог представника. Мој је утисак да се перфидно прави сурогат високог представника кроз три странца и два Бошњака у Уставном суду. А најтрагичније и најопасније је што се доносе одлуке које мијењају уставни поредак ове земље. Нема тог уставног суда у цијелом свијету који може мијењати уставни поредак.

Судови, ваљда, штите постојећи уставни поредак! По Дејтонском споразуму мандат страних судија требало је да траје пет година, а да се након тога донесе нови закон који ће одредити нови начин избора судија. Ми смо 2005. имали приједлог новог закона о Уставном суду Момчила Новаковића, који је одмах одбијен у првом читању. А 2007. исти човјек је имао исти покушај уз подршку свих Срба у Представничком дому, и тада је одбијен. Многи су заборавили да је Педи Ешдаун 2005. формирао комисију која је требало да изради нацрт закона. Та комисија никад није заживјела. И сад ми имамо ситуацију да у земљи која је наводно суверена имамо тројицу странаца који одлукама које доносе прекрајају уставну структуру земље! Е, то више нећемо толерисати.

НН: На састанку код предсједника Додика кристализовала су се два концепта - један да Срби напусте институције БиХ, а други да остану...

ЧАВИЋ: Није ту било два концепта, него смо се договорили како доћи до новог закона о УС и како приволити наше партнере у ФБиХ да се тај потпуно разумни приједлог усвоји. Јер проблеми Републике Српске су проблеми БиХ. Зато смо и рекли да имамо 120 дана да ово питање разријешимо кроз парламент БиХ заједничким дјеловањем представника Републике Српске у оба дома. Ми хоћемо закон! Ако наши партнери из ФБиХ то не желе, то значи да желе да УС буде замјена за ОХР. А онда ћемо морати сасвим другачије разговарати. А то значи да ћемо након 120 дана размотрити наше даље мјере.

НН: Укључујући и референдум?

ЧАВИЋ: Сложили смо се да треба питати грађане Републике Српске да ли сматрају да је 9. јануар Дан Републике. Наш је утисак да је опште стање јавности такво да Дан Републике није могуће помјерити. Како можете помјерати датум оснивања?

НН: У ФБиХ ће рећи да је Републике Српске основана 21. новембра у Дејтону, а не 9. јануара у Сарајеву и да зато то не може бити датум оснивања.

ЧАВИЋ: Чекајте мало. Па није ни Југославија призната 29.11.1943. на конгресу у Јајцу. Она је у том тренутку била непозната. Али као идеја је дефинисана, иако је тада формално постојала Краљевина. Или, могу ли САД утврдити други датум оснивања осим 4. јула, кад су донијели Декларацију о независности? На тој декларацији темељена је идеја САД иако тада нису били признати. Наравно, то није за поређење, него се ради о датуму оснивања.

Извор: Независне новине