Убијали, пљачкали и спавали са политичарима

Рони и Реџи Креј, једнојајчани близанци, спавали су с британским политичарима, убијали мафијаше из супарничких група и доминирали британским таблоидима готово 20 година. Уз то, били су међу посљедњим затвореницима у лондонском торњу.

Свијет 29.11.2015 | 12:00

"То су биле најбоље године у нашим животима", написао је Рони Креј у аутобиографији „Мy Сторy“, објављеној 1993. године. "Зову их раскалашним шездесетим кад су поп музиком владали Битлси и Стонси. Карнаби Стрит је управљала светом моде... А мој брат и ја Лондоном. Били смо је*ено недодирљиви."

Било је то као да је пакао завладао свијетом. Рони и Реџи Креј, једнојајчани близанци рођени 1933. године, водили су ноћне клубове и кладионице, дружили су се с Френком Синатром (ког су опскрбили телохранитељима током његове енглеске турнеје по ноћним клубовима), Џуди Гарланд, Џорџом Рафтом и Џин Шримптон, америчким гангстерима, инспирисали су многобројне писце, а и сами су написали три књиге.

Фасцинантна браћа Креј била су инспрација многобројним умјетницима, па и Брајану Хелгеланда који је одлучио да режира филм о њима са Томом Хардијем у обе улоге који је већ добио бројне похвале за наступ.

Хелгеландов филм је тек један у низу о браћи Креј (почетком ове године изашао је и британски нискобуџетни филм „Тхе Рисе оф тхе Краyс“, а ускоро ће и премијера „Фалл оф тхе Краyс“), који су врло популарни у Великој Британији, али се прича о њима шири и широм Европе и са друге стране Атлантика.

Браћа су рођена у Хокстону у Енглеској, а многи су тврдили да су били "покварени од рођења". С девет година су упали у прву велику борбу, и то међусобно. Крвава битка је окончана тако што је Реџи завршио са сломљеном главом.

Као школарци су почели да се баве боксом, што им је добро дошло у одраслом добу, а омиљена забава им је био "цигаретни ударац" кад би се приближили особи као да ће јој запалити цигарету, али би на крају упаљач забили пушачу у лице, ударајући га из све снаге.

1952. су хтели да се прикључите војсци, али су ишетали из центра за регруте кад су схватили да морају да слушају туђе наредбе. Рони је успут пребио једног десетара, па их је сљедећег дана тражила војна полиција која их је предала војсци. Довитљив двојац је побјегао, након чега су их поновно уловили и послали у војни затвор.

Били су међу посљедњим затвореницима који су боравили у лондонском торњу, а након што су напали неколико чувара, укључујучи и заповедника на ког су бацили сав садржај ноћне посуде, њихова војна каријера је дефинитивно окончана.

Током сљедећих неколико година постали су познати по рекетирењу, отмицама и оружаним пљачкама. Чистом безобзирношћу дошли су до првог ноћног клуба и почели да праве своје цартсво.

Њихов шарм и харизматичност врло брзо су их претворили у селебрити особе, иако су их се сви углавном плашили. Ширили су посао захваљујући застрашивању, иако нису презали ни од убиства противника.

Британске медије су опскрбљивали стално новим причама, које су се сјајно продавале захваљујући анегдотама попут оне да су браћа урезивала у прсте непријатеља погрдне називе за издајице и слабиће.

Један несмотрен младић се усудио да се пожали на стање воћа на пијаци коју је водила мајка браће Вајолет. Кад га је полиција нашла, хистерично је викао, док му је недостајало лијево ухо и дио носа. 30 година касније, и даље је ишао на редовне терапије код психијатра.

Како је расла популарност браће, већина оних који су им дуговали урадили би шта год је било потребно да би платили све заостатке. Свака полицијска истрага налетела би на зид ћутања који је окруживао браћу јер су сви били превише уплашени да би говорили против њих.

Рони је био геј, а Реџи бисексуалац, а пронађени су докази да је Рони био у вези с политичаром Робертом Бутбијем, чланом Конзервативне странке, што је објављено у Мирору, иако није наведно ниједно име. Бутби је запретио да ће дићи тужбу, па је Мирор брзо отпустио уредника, објавио извињење и договорио се изван суда.

Прије шест година, документарац „Тхе Гангстер анд тхе Первертед Пеер“ доказао је ипак да је била ријеч о тачним наводима, као и то да је Рони касније био у вези с лабуристом Томом Дрибергом.

1968. године браћа су напокон ухапшена због мафијашких обрачуна, при чему су оптужени за бројне друге злочине. Добили су доживотне казне затвора и постали најпознатији британски затвореници, пише Дејли Бист.

Рони је умро 1995. године, док га је брат наџивео пет година.

И да, постојао је и трећи Креј брат - Чарли - који је био шест година старији и наводно је "одрадио" исти број људи као и браћа, само није био склон самопромоцији као они.

Извор: НН