Анализа: Милан - немоћ или кукавички фудбал?!

Михајловић као да води тим који се бори за опстанак! Победа против Лација у Риму је накратко послужила као параван за рупе у игри Росонера, али Јувентус је опет оголио истину.

Фудбал 25.11.2015 | 23:00

Још један дерби, још један рутински пораз и још разочарање за навијаче Милана. И овакав Јувентус који је у највећој кризи у последњих неколико година је био превелики залогај за беспомоћне Росонере. Победа над Лацијом у Риму је накратко замаскирала све проблеме Михајловићевог тима, али када је Милан могао да наговести да је изнад просека, опет се показало да овај тим импотентан против озбиљних екипа.

Вадити се против Јувентуса у Торину је ђаволски тежак задатак без обзира у ковој форми су Бјанконери. Али Милан у великом дербију није показао буквално ништа. Јуве који је далеко од свог максимума је без много проблема одрадио посао против великог ривала. Од негативног резултата, Михајловића би требало много више да брине игра његовог тима.

Ако се изузме меч у Риму и дуел против Сасуола када су сат времена имали играча више, Милан је ове сезоне сваку победу извојевао на мишиће играјући недопадљив фудбал. Превише декаденатавн дефанзиван и безидејан за реноме који диктира историја клуба. Дозвољено време за уигравање је прошло, а Милан и даље игра у грчу и није екипа од чијег ауторитета зависи развој догађаја на терену. Систем скоро да не постоји, све се своди на крпљење рупа у одбрани и ако мрежа остане мирна, Милан може да се нада неком позитивном резултату.

Док цела Италија бруји о Интеру који тесним и често ружним победама опстаје на врху, Миланова игра је далеко алармантнија. И за разлику од Интерове - не доноси резултате.

Михајловићев Милан после 13 кола има слабији учинак од Инзагијевог Милана са почетка претходне сезоне. Иако је овај тим макар на папиру јачи за неких 100.000.000 евра с обзиром на уложени новац у појачања. Инзагијев Милан је у ово време прошле сезоне био шести на табели са 21 освојеним бодом. Позиција више и бод више у односу на актуелни тим Росонера. Али и уз седам постигнутих голова више.

И управо је скроман офанзивни учинак садашњег Милана кап која би могла да прелије чашу Берлусконијевог стрпљења. Није тајна да је Каваљере све незадовољнији Михајловићевим радом, а за петак је заказан састанак њих двојице у тренинг центру у Миланелу. Берлускони је разочаран чињеницом да његов тим није дао ниједан гол у последња два меча. Разочаран је и игром против Јувентуса када је Милан био поптуно пасиван и тек у надокнади времена је направио привидан пресинг на домаћи тим.

Колико је Милан далеко од борбе за врх говори и чињеница да је доживео четири пораза у четири дуела против кандидата за титулу. И био је инфериоран у сваком од тих дуела осим можда у дербију против Интера. Још више боде очи чињеница да Милан јако ретко ствара шансе за гол, па су Бака и Луиз Адријано потпуно одсечени и углавном осуђени на прилике које могу да створе индивидуалним квалитетом. У 13 одиграних мечева, Милан је упутио само 41 шут у оквир гола противничких тимова! Гори учинак имају само Болоња и Верона које су при дну табеле. Све подсећа на очајни Милан из другог Капеловог мандата када се прво сумњало у квалитет играча да би се испоставило да је екипа била потпуно лоше фудбалски оријентисана са тренером који је отишао у крајност. Промена тренера се тада испоставила као погодак, али и реакција која је дебело закаснила.

Реалност је да је садашњи Милан далеко од неких срећних времена када је био један од најјачих тимова Европе. Ипак, потенцијал који постоји у екипи је изнад резултата које Михајловићев тим бележи и поготово изнад лошег фудбала који приказује. Милан има офанзивни капацитет са Баком, Адријаном, Бонавентуром и Хондом (који је неправедно прецртан) да пружи далеко више. Истина је да недостају Менез и Балотели чија непредвидива креативност може много тога добро да донесе. Уместо њих је Милан осуђен на Ћерћија и Нијанга чија игра је недосотјна горње половине на табели.

Пред Миланом је сада дуел са Сампдоријом која је такође у великим проблемима. А после тога следе утакмице против четири најгора тима у лиги (Карпи, Верона, Болоња, Фрозиноне). То су дуели у којима се подразумева далеко офанзивнији приступ и где ће под највећим притиском бити Синиша Михајловић. Уколико Росонери у тим мечевима не покажу искорак и Берлусконију не понуди фудбал на гол више, Михајловић би већ почетком наредне године могао да постане слободан тренер.

Иако је Србин имао велику подршку и кредит током досадашњег дела сезоне, све је више сумњи у његов план и систем јер овај тим Милана ипак може и мора да понуди више. Декаденатан и дефанзиван фудбал су грех због којег је Берлускони претходних година чешће секао тренерске главе него због резултата. Михајловић је дебело закорачио на ту опасну територију...