Славица Ињац знала за пљачку у БиБ

Инспектори за привредни криминалитет Министарства унутрашњих послова Републике Српске открили су читаву мрежу фиктивних фирми увезаних са врхом Балкан Инвестмент Банке које су по уходаном систему оштетили Балкан Инвестмент Банку за више од 56 милиона КМ, а за то је знала и Агенција за банкарство Републике Српске.

Пословни портал Капитал открива начин на који је управа Банке на челу са Едвинасом Навицкасом, према извјештају МУП-а, основала пет фирми којима је Банка у само неколико година дала десетине милиона марака кредита за које је унапријед знала да никада неће бити враћени. Штавише, новац од кредита је кориштен за куповину акција Фабрике глинице Бирач, Телекома Српске, ЗИФ Балкан Инвестмент Фонда, Бање „Шехер“ Бањалука, те удјела у фирмама у иностранству које су биле акционари Балкан Инвестмент Банке.

Управа Банке, од директора, чланова Кредитног, Надзорног и Управног одбора, смишљено и организовано је фирмама „Балканика“ и „Кваско“ Бањалука, „Капитални пројекти“ Брчко, „Инегра“ Бихаћ, те „Енсцо 165“ Единбург дала 65,8 милиона КМ кредита за које није обезбјеђена кредитна анализа, нису документовани финансијски извјештаји, није било обезбјеђења, а рокови доспијећа наплате су неколико пута пролонгирани. Кредити су одобравани и поред изричитог негативног мишљења кредитног ризичара.

Фирма „Балкан Гас“ основана 2003. године мијења назив у „Балканику“ три године касније.

Оснивач фирме је „Цорп Сyстем“ на Британским Дјевичанским острвима са капиталом од 50 хиљада КМ. Међутим, у 2008. години њен оснивач постаје „Монтраде“ Виллмингтон САД. Директори су се смјењивали – од Ирене Штркић, Паје Јовановића, Виталиса Сапоговаса до Бојана Карановића, објашњава извор Капитала.

Банка је задњег дана јануара 2008. године одобрила „Балканици“ кредит од 7,6 милиона КМ. За тај новац Балканика купује акције Фабрике глинице „Бирач“ и то од Укио банке, а потом те исте акције ставља у залог за претходно добијени кредит. Даље, Управа БИБ даје „Балканици“ нови кредит од 8,5 милиона КМ којима она купује имовину банке?!

Балканика је за четири милиона КМ од добијеног кредита купила Бањско-рекреативни центар „Шехер“ Бањалука.

Предузеће „Кваско“ основано је 2010. године, а оснивач и власник је била Ђурица Невенка, да би послије ту улогу преузела Винка Гранулић, супругра Милорада Гранулића, шефа обезбјеђења банке.

Добро упућени извор ЦАПИТАЛ-а каже да је само 15 дана након регистрације фирме „Кваско“, Банка јој одобрила кредит од милион КМ који је искориштен за куповину акција Телекома Српске и ЗИФ Балкан Инвестмент фонда, а које потом уписују као залог у корист банке.

„Кваско“ већ послије неколико мјесеци продаје те акције, а Банка са њим склапа анекс уговора и повећа им кредит са милиона на 5,7 милиона КМ. Тим новцем „Кваско“ купује акције фирме УАБ „Турто Валдимо Спрендимаи“, која је истовремено била и акционар Балкан Инвестмент Банке.

Директор и Надзорни одбор Банке су „Кваску“ дали кредите без обзира на то што је ова фирма само у 2010. години пословала са губитком већи од 350 хиљада КМ. Ова фирма данас банци дугује више од 19 милиона КМ.

Само неколико мјесеци од регистрације фирме, Банка је „Инегри“ Бихаћ дала кредит од милион КМ. „Инегра“, као и „Кваско“, овим кредитом купује акције Телекома и ЗИФ Балкан фонда. Ове акције „Инегра“ убрзо продаје и од Банке добија кредит од 5,7 милиона КМ којима такође купује акције УАБ „Турто Валдимо Спрендимаи“, сувласника Балкан Инвестмент Банке.

„Инегра“ добија још један кредит од чак 10 милиона КМ којима купује пет некретнина банке у Кључу, Крупи на Уни и Бихаћу, каже извор портала Капитал.

Занимљиво, сва ова четири предузећа су за добијање кредита заложиле некретнине које су биле у власништву Банке или су већ биле продате једном од ових фирми. На примјер, БРЦ „Шехер“ који је био продат „Балканици“ кориштен је као обезбјеђење кредита за фирме „Кваско“ и „Инерга“. Поред тога, Банка је БРЦ „Шехер“ и даље евидентирала као своју материјалну активу намијењеној продаји.

Фирми „Енсцо 165 Лимитед“ у Единбургу дат је кредит од 2,5 милиона КМ на основу одлуке Надзорног одбора којие је потписала Ангела Деменцавиуте и на основу приједлога Кредитног одбора којег су потписали Мирјана Чомић, Едвинас Навицкас и Снежана Милутиновић.

Колетерал за овај кредит је била залиха робе у складишту у Шкотској за коју није извршен попис залиха нити утврђена стварна вриједност робе.

Друго, милионски кредит је одобрен 2011. године, а као доказ је кориштена лагер листа из 2009.године. Фирма није доставила финансијске извјештаје, није утврђена кредитна анализа прије одобравања кредита, а рокови доспијећа су јој пролонгирани више пута. „Енсцо 165“ није отплатио ни марке и према посљедњим подацима Банци Српске дугује 1,6 милиона евра због чега је овај кредити пребачен у категорију ненаплативих и извршено резервисање у комплетном износу.

Инспектори су прикупили бројне доказе за криминал у Банци.

Да су Новицкас и руководиоци банке не само знали, већ и одлучивали и организовали шему извлачења новца послужиће и пронађене електронске поруке из којих је видљиво да су сви налази за Захтјев за одбрење кредита заправо стизали из саме Банке, као и да је Управа у свом тренутку знала све о платежној способности фирми које су тражиле кредит.

Поред тога што су себи прибавили имовинску корист, пласирани кредити су служили за фризирање финансијских извјештаја Банке, односно за побољшање њене кредитне способности и ликвидности, тако што су прикривали њену стварну кредитну изложености.

У једном од откривених мејлова директор „Балканике“ Бојан Карановић тражи од Навицкаса да му исплати путне трошкове, а у другом Мирјана Чомић пише Навицкасу и руководиоцима Банке како кредитни досијеи фирми нису комплетни, да су непотписани и неовјерени.

Мирјану Чомић као другоосумњичену, одмах послије Едвинаса Навицкаса, полиција терети да је, у свим случајевима, као Предсједник Кредитног одбора и директор Дивизије за управљање ризицима, без обзира на негативно мишљење Кредитног ризичара, припремала и потписивала скраћене презентације за Надзорни одбор који је потом давао сагласност за одобравање кредита.

Да је Агенција за банкарство РС знала шта се дешава у банци показује један од налаза њених контрола у којој је установљено да су кредити одобрени Балканици кориштени за затварње обавеза према ино-банкама у износу од 5,8 милиона евра. Контрола Агенције је показала да захтјев за кредите нису протоколисани, да је очигледна кредитна неспособност клијената, да је кредитна анализа неквалитетна, да банке не врши мониторинг, да се средства пласирају и прије закључивања уговора о купопродаји, ненамјенско трошење кредитних средстава…

Налази контроле показују да ће директорица Агенције Славица Ињац врло тешко избјећи одговорности за сва дешавања у Балкан Инвестмент банци.

Извор: Капитал