Slavica Injac znala za pljačku u BiB

Inspektori za privredni kriminalitet Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske otkrili su čitavu mrežu fiktivnih firmi uvezanih sa vrhom Balkan Investment Banke koje su po uhodanom sistemu oštetili Balkan Investment Banku za više od 56 miliona KM, a za to je znala i Agencija za bankarstvo Republike Srpske.

Poslovni portal Kapital otkriva način na koji je uprava Banke na čelu sa Edvinasom Navickasom, prema izvještaju MUP-a, osnovala pet firmi kojima je Banka u samo nekoliko godina dala desetine miliona maraka kredita za koje je unaprijed znala da nikada neće biti vraćeni. Štaviše, novac od kredita je korišten za kupovinu akcija Fabrike glinice Birač, Telekoma Srpske, ZIF Balkan Investment Fonda, Banje „Šeher“ Banjaluka, te udjela u firmama u inostranstvu koje su bile akcionari Balkan Investment Banke.

Uprava Banke, od direktora, članova Kreditnog, Nadzornog i Upravnog odbora, smišljeno i organizovano je firmama „Balkanika“ i „Kvasko“ Banjaluka, „Kapitalni projekti“ Brčko, „Inegra“ Bihać, te „Ensco 165“ Edinburg dala 65,8 miliona KM kredita za koje nije obezbjeđena kreditna analiza, nisu dokumentovani finansijski izvještaji, nije bilo obezbjeđenja, a rokovi dospijeća naplate su nekoliko puta prolongirani. Krediti su odobravani i pored izričitog negativnog mišljenja kreditnog rizičara.

Firma „Balkan Gas“ osnovana 2003. godine mijenja naziv u „Balkaniku“ tri godine kasnije.

Osnivač firme je „Corp System“ na Britanskim Djevičanskim ostrvima sa kapitalom od 50 hiljada KM. Međutim, u 2008. godini njen osnivač postaje „Montrade“ Villmington SAD. Direktori su se smjenjivali – od Irene Štrkić, Paje Jovanovića, Vitalisa Sapogovasa do Bojana Karanovića, objašnjava izvor Kapitala.

Banka je zadnjeg dana januara 2008. godine odobrila „Balkanici“ kredit od 7,6 miliona KM. Za taj novac Balkanika kupuje akcije Fabrike glinice „Birač“ i to od Ukio banke, a potom te iste akcije stavlja u zalog za prethodno dobijeni kredit. Dalje, Uprava BIB daje „Balkanici“ novi kredit od 8,5 miliona KM kojima ona kupuje imovinu banke?!

Balkanika je za četiri miliona KM od dobijenog kredita kupila Banjsko-rekreativni centar „Šeher“ Banjaluka.

Preduzeće „Kvasko“ osnovano je 2010. godine, a osnivač i vlasnik je bila Đurica Nevenka, da bi poslije tu ulogu preuzela Vinka Granulić, suprugra Milorada Granulića, šefa obezbjeđenja banke.

Dobro upućeni izvor CAPITAL-a kaže da je samo 15 dana nakon registracije firme „Kvasko“, Banka joj odobrila kredit od milion KM koji je iskorišten za kupovinu akcija Telekoma Srpske i ZIF Balkan Investment fonda, a koje potom upisuju kao zalog u korist banke.

„Kvasko“ već poslije nekoliko mjeseci prodaje te akcije, a Banka sa njim sklapa aneks ugovora i poveća im kredit sa miliona na 5,7 miliona KM. Tim novcem „Kvasko“ kupuje akcije firme UAB „Turto Valdimo Sprendimai“, koja je istovremeno bila i akcionar Balkan Investment Banke.

Direktor i Nadzorni odbor Banke su „Kvasku“ dali kredite bez obzira na to što je ova firma samo u 2010. godini poslovala sa gubitkom veći od 350 hiljada KM. Ova firma danas banci duguje više od 19 miliona KM.

Samo nekoliko mjeseci od registracije firme, Banka je „Inegri“ Bihać dala kredit od milion KM. „Inegra“, kao i „Kvasko“, ovim kreditom kupuje akcije Telekoma i ZIF Balkan fonda. Ove akcije „Inegra“ ubrzo prodaje i od Banke dobija kredit od 5,7 miliona KM kojima takođe kupuje akcije UAB „Turto Valdimo Sprendimai“, suvlasnika Balkan Investment Banke.

„Inegra“ dobija još jedan kredit od čak 10 miliona KM kojima kupuje pet nekretnina banke u Ključu, Krupi na Uni i Bihaću, kaže izvor portala Kapital.

Zanimljivo, sva ova četiri preduzeća su za dobijanje kredita založile nekretnine koje su bile u vlasništvu Banke ili su već bile prodate jednom od ovih firmi. Na primjer, BRC „Šeher“ koji je bio prodat „Balkanici“ korišten je kao obezbjeđenje kredita za firme „Kvasko“ i „Inerga“. Pored toga, Banka je BRC „Šeher“ i dalje evidentirala kao svoju materijalnu aktivu namijenjenoj prodaji.

Firmi „Ensco 165 Limited“ u Edinburgu dat je kredit od 2,5 miliona KM na osnovu odluke Nadzornog odbora kojie je potpisala Angela Demencaviute i na osnovu prijedloga Kreditnog odbora kojeg su potpisali Mirjana Čomić, Edvinas Navickas i Snežana Milutinović.

Koleteral za ovaj kredit je bila zaliha robe u skladištu u Škotskoj za koju nije izvršen popis zaliha niti utvrđena stvarna vrijednost robe.

Drugo, milionski kredit je odobren 2011. godine, a kao dokaz je korištena lager lista iz 2009.godine. Firma nije dostavila finansijske izvještaje, nije utvrđena kreditna analiza prije odobravanja kredita, a rokovi dospijeća su joj prolongirani više puta. „Ensco 165“ nije otplatio ni marke i prema posljednjim podacima Banci Srpske duguje 1,6 miliona evra zbog čega je ovaj krediti prebačen u kategoriju nenaplativih i izvršeno rezervisanje u kompletnom iznosu.

Inspektori su prikupili brojne dokaze za kriminal u Banci.

Da su Novickas i rukovodioci banke ne samo znali, već i odlučivali i organizovali šemu izvlačenja novca poslužiće i pronađene elektronske poruke iz kojih je vidljivo da su svi nalazi za Zahtjev za odbrenje kredita zapravo stizali iz same Banke, kao i da je Uprava u svom trenutku znala sve o platežnoj sposobnosti firmi koje su tražile kredit.

Pored toga što su sebi pribavili imovinsku korist, plasirani krediti su služili za friziranje finansijskih izvještaja Banke, odnosno za poboljšanje njene kreditne sposobnosti i likvidnosti, tako što su prikrivali njenu stvarnu kreditnu izloženosti.

U jednom od otkrivenih mejlova direktor „Balkanike“ Bojan Karanović traži od Navickasa da mu isplati putne troškove, a u drugom Mirjana Čomić piše Navickasu i rukovodiocima Banke kako kreditni dosijei firmi nisu kompletni, da su nepotpisani i neovjereni.

Mirjanu Čomić kao drugoosumnjičenu, odmah poslije Edvinasa Navickasa, policija tereti da je, u svim slučajevima, kao Predsjednik Kreditnog odbora i direktor Divizije za upravljanje rizicima, bez obzira na negativno mišljenje Kreditnog rizičara, pripremala i potpisivala skraćene prezentacije za Nadzorni odbor koji je potom davao saglasnost za odobravanje kredita.

Da je Agencija za bankarstvo RS znala šta se dešava u banci pokazuje jedan od nalaza njenih kontrola u kojoj je ustanovljeno da su krediti odobreni Balkanici korišteni za zatvarnje obaveza prema ino-bankama u iznosu od 5,8 miliona evra. Kontrola Agencije je pokazala da zahtjev za kredite nisu protokolisani, da je očigledna kreditna nesposobnost klijenata, da je kreditna analiza nekvalitetna, da banke ne vrši monitoring, da se sredstva plasiraju i prije zaključivanja ugovora o kupoprodaji, nenamjensko trošenje kreditnih sredstava…

Nalazi kontrole pokazuju da će direktorica Agencije Slavica Injac vrlo teško izbjeći odgovornosti za sva dešavanja u Balkan Investment banci.

Izvor: Kapital