"Тероризам на Балкану може да прерасте у оружане сукобе"

Циљ сваког терористичког акта је да код већине људи изазове панику, страх и несигурност а да истовремено мобилише и охрабри своје чланове и присталице да наставе са сличним актима.

Регион 21.11.2015 | 08:16

У још увек запаљивој ситуацији на Балкану, тероризам би врло лако могао да прерасте у оружане сукобе. Чини ми се да је већина људи са ових простора свесна те опасности и да су спремни да мерама превенције спрече да Балкан поново постане ратно жариште, каже Светко Ковач, некадашњи директор Војно безбедносне агенције (ВБА).

Он на питање да ли је Србија под претњом од терористичких напада, пошто и у Србији, али и у Босни и Херцеговини има припадника вехабијског покрета, а државни званичници стално истичу безбедносне ризике који долазе са Косова, каже да је чињеница да постоје значајне везе између Исламске државе и Западног Балкана.

"Из Босне и Херцеговине, Македоније, неких делова Србије, посебно Косова и Метохије, релативно велики број људи учествује у рату на Блиском истоку, посебно у Сирији. Сигурно је да они нису једини са ових простора који подржавају " свети рат " и борбу свим средствима за стварање "калифата". Ово потврђује и последњи терористички акт у Сарајеву у коме су страдала два војника оружаних снага БиХ. Није безначајна ни чињеница што Исламска држава ставља Балкан на мапу свог будућег " калифата ". Имајући у виду да преко наше земље воде путеви шверца наоружања и дроге, трговине људима и других облика организоване криминалне делатности, можемо рећи да постоје потенцијалне претње Републици Србији и њеним грађанима", наводи Ковач.

Шта безбедносне службе могу да ураде да спрече терористичке нападе као што је био овај у Паризу?

"Одговорност и обавезе служби безбедности у односу на избегличку кризу су врло велике и специфичне. Обавештајне службе морају далеко од наших граница да прате ову проблематику и достављају прецизне податке и процене о могућим врстама и начинима угрожавања. Безбедносне, односно контраобавештајне службе предузимају мере како ти потенцијални проблеми не би постали реални. Тешко је међу великим бројем људи који се релативно кратко задржавају на нашој територији идентификовати припаднике терористичких група или потенцијалне носиоце разних врста угрожавања. Треба имати у виду да се правац кретања избеглица поклапа са путевима које су већ исламски терористи користили за шверц оружја из Турске и Западног Балкана ка Европи. Овим путем такође иде дрога из Авганистана, Пакистана, Либана и других земаља преко југоисточне ка Западној Европи. Трговина људима и кријумчарења миграната представљају саставни део избегличке кризе. Избеглице се не баве ни шверцом оружја ни дроге, нити другим организованим криминалним радњама. Они су најчешће њихове жртве. Организоване криминалне и терористичке групе злоупотребљавају избеглице, инфилтрирају се у њихове редове да би лакше реализовали своје активности."

Управо из ових разлога је врло деликатна улога и обавештајних и контраобавештајних служби да у избегличким колонама открију оне који злоупотребљавају туђу несрећу, да спрече и сузбију њихове намере. Ако се зна да је само у октобру ове године кроз Србију прошло око 180 000 избеглица, јасно је колико је тешко идентификовати оне који су се ту инфилтрирали.

Високи функционери МУП Србије истицали су да међу избеглицама има "безбедносно интересантних лица"?

Нажалост, осим проласка кроз Србију и њихове идентификације (узимање отисака прстију), не зна се да ли је нешто учињено да се спрече евентуалне претње. Шта треба учинити да се повећа безбедност?

"Сигуран сам да су и службе безбедности и МУП учинили много више од констатације или процене да међу избеглицама има безбедносно интересантних лица. Најтежи део посла је да се та лица идентификују, а предузимање даљих мера према њима и спречавање њихове евентуалне угрожавајуће делатности је релативно лакши део. Овде бих посебно потенцирао значај сарадње у оквиру безбедносно-обавештајног система, односно обавештајних и контраобавештајних служби и одговарајућих органа Министарства унутрашњих послова. За управљање избегличком кризом, посебно спречавање терористичких претњи, од изузетног је значаја сарадња између обавештајно-безбедносних система држава. Вероватно службе безбедности Француске и Белгије много боље сарађују после трагедије у Паризу него пре ње. Међународне терористичке мреже много брже успостављају контакте и отвореније сарађују него што то раде службе безбедности. Вероватно су због тога службе најчешће корак иза терориста и због тога се више баве последицама него превенцијом."

Словенија и Аустрија најавиле су затварање граница, док се очекује да то исто ураде и Хрватска и Македонија. Ове одлуке стављају Србију пред огроман изазов, пошто постоји могућност, будући да је то исто урадила и Мађарска, да Србија постане прихватни центар за избеглице. Какав ће расплет имати избегличка криза и какве последице?

"Мислим да Република Србија од почетка води јасну и принципијелну политику у односу на избегличку кризу. За разлику од мера које предузимају поједине државе у региону, приступ наших институција карактерише хумано поступање према избеглицама и људска солидарност. То свакако не значи занемаривање и несагледавање потенцијалних безбедносних и других проблема.После обарања руског путничког авиона изнад Синаја и посебно терористичких аката у Паризу, земље Европске уније почеле су да преиспитују заједничку безбедносну политику, као и режим прелажења граница унутар ЕУ, односно заштиту шенгенског простора у циљу заустављања тероризма изван сопствених граница. Да би то остварили морају успоставити контролу над кретањем избеглица и то много даље од граница ЕУ. Постоји реална опасност да се у некој најнеповољнијој варијанти знатно смањи или чак заустави кретање избегличких колона ка Западној Европи и да се последично у Србији нађе далеко већи број избеглица у односу на капацитете прихватних центара."

На основу досадашњих искустава и успешног управљања избегличком кризом од стране наше државе мислим да има простора за оптимизам. Наравно, адекватно суочавање са новим изазовима захтева велику помоћ и ангажовање међународне заједнице.

Мислите ли да ће то довести до потпуног затварања држава ЕУ у саме себе и изолацију и препуштање мање јачих држава њиховој судбини, односно нападима терориста?

"Мислим да се код држава чланица ЕУ, а и код других држава прави јасна разлика између избеглих и расељених лица и миграната с једне и терориста са друге стране. Према неким подацима у Европу је само 2013. године дошло преко три милиона људи са Блиског истока, Северне Африке и Западног Балкана, а 2015. године са истих простора још око пола милиона људи. Ако би само један проценат њих имао терористичке намере био би то озбиљан проблем за Европу. Државе чланице Европске уније ће несумњиво предузети мере у циљу остваривања већег степена контроле над кретањима избегличких колона, њиховом што дужем задржавању на спољним границама Уније, као и успоравању прилива избеглица и редукцији броја који улази у земље ЕУ. Због тога верујем да су европске државе свесне да избегличку кризу не могу да решавају самостално, нити да је решење у затварању граница и препуштању да постојеће проблеме решавају земље које се налазе на ободима Европске уније. Државе кроз које пролазе путеви избеглица нису њихова крајња одредишта нити мете терориста. То не значи да оне због тога немају безбедносне и друге проблеме."

Ако би ЕУ радикално променила став у односу на избеглице и избегличку кризу учинила би велику услугу Исламској држави која презире муслимане који из њиховог калифата беже у европске државе, као и све оне који им пружају подршку и имају хумани однос према избеглицама.

Да ли је избегличка криза растурила безбедносне системе држава на рути од Сирије и Авганистана до Европе?

"Можда би се пре могло рећи да је избегличка криза показала све слабости безбедносног система Европске Уније и то на свим нивоима: нормативном, функционалном и оперативном. По ко зна који пут се показало да декларативно залагање за борбу против тероризма не само да не доноси резултате него има и велике последице. Исламска држава је најснажнија терористичка организација у историји. Она има своју територију, инфраструктуру, нафту и друге изворе финансирања. Због тога су сасвим оправдане оружане акције које се воде против ње. Без обзира на велику отпорност Исламске државе, уверен сам да ће ове акције остварити своје циљеве."

Треба имати у виду да у земљама Европске уније живи око 20 милиона муслимана, који су у великом проценту лојални државама у којима живе и делимично интегрисани у њихова друштва. Нажалост, постоје и они који имају симпатије за Исламску државу и спремни су да јој пруже моралну и логистичку подршку а неки да учествују у терористичким акцијама и ратовима на Блиском истоку. Мислим да не постоје прецизни подаци колико је младих муслимана из европских земаља отишло да учествује у "светом рату ", а ради се сигурно о неколико хиљада бораца.

Због тога постоји велика обавеза служби безбедности да међу овом популацијом идентификују радикалне исламисте и потенцијалне терористе који живе непримећени и на први поглед се не разликују од огромног броја муслимана. Евидентно је да ће европске државе морати да редефинишу свој приступ решавању питања економских и социјалних неједнакости и генерално проблема интегрисања мањинских заједница како би предупредиле екстремизам и верски радикализам. Муслиманске заједнице у европским земљама такође ће морати да се укључе у превентивну борбу против исламског тероризма.

Извор: Данас