Мање позната историја Кипа Слободе

“Дај ми своје уморне, своје сиромашне, своје склупчане масе које жуде да слободно дишу”, стих је песникиње Еме Лазарус који је уклесан на Кипу Слободе, након што су у Њујорк почели да пристижу Јевреји који су побегли од погрома Другог светског рата.

Путовања 20.11.2015 | 14:53

Међутим, мање је познато да је симбол САД који је дочекивао “склупчане масе” пројектовао француски скулптор Фредерик Огуст Бартолди, али не за Америку, него као светионик који је требало да стоји на улазу у Суецки канал.

Према историчару Мајклу Б. Орену, Бартолди је желео да ослика Египћанку која држи бакљу слободе. Споменик два пута већи од Сфинге требало је да носи назив “Египат (или Напредак) доноси светлост у Азију”. Национални симбол свеамеричке слободе заправо је био намењен Муслиманима.

У наредне две године, Бартолди је радио на нацртима и покушавао да убеди Исмаил Пашу, тадашњег кедива Египта да га финансира, али је Паша банкротирао већ 1871. и није био у стању да подржи тако велики прокејат.

Тај велики ударац, Бартолди је одлучио да “излечи” крстарењем до Америке. Када је упловио у њујоршку луку и угледао Бедлово острво, схватио је да би то могла бити права локација за његову статуу.

Недуго потом, Бартолди је разговарао са Французом који је подржавао Север у Грађанском рату Едуаром Ренеом де Лабуљеом и који је предложио да Француска понуди САД статуу као поклон. Након неколико година преговарања, одлучено је да Америка плати пиједестал, а Француска статуу.

Орен овако описује свечано отварање у октобру 1886.

“Хиљаде посматрача који су слушали како председник Гровер Кливленд апелује да се ‘не заборави да је слобода ту нашла дом’ гледали су у креацију која није много личила на ону коју је Бартолди желео у Египту. Муслиманка је замењена идеализованом женом Запада, а име јој је промењено у 'Слобода осветљава свет'. Само је бакља остала иста. Током наредних четрдесет година ‘Слобода’ је милионима имиграната пружала била први сусрет с Америком и распаљивала њихове наде у боље сутра и могућност слободе. За Египћане, као и многе народе Блиског истока осуђене да падну под страну владавину током тог периода, не би била такав симбол”.

Б 92