Видео: Десет година плеса у бијелим копачкама и...

...најискренијег аплауза у Мадриду! Бразилски шаљивџија заразног осмеха, са „дестеком“ на леђима је те новембарске вечери плесао фудбал и просипао магију.

Фудбал 21.11.2015 | 17:20

Многима се чини као да је било јуче... А, прошло је десет година! У четвртак је била пуна деценија.

Неки су спремали славу Светог Аранђела, био је хладно ни налик овом данашњем пролећном новембру, пренос је ишао на БК телевизији.

Три године, такође у новембру, на Камп Ноу је први пут истрчао Луиш Фиго у дресу Реала Мадрида. Гађали су га свим и свачим. Од флаше вискија до свињске главе. Руку на срце, тако нешто је и могло да се очекује. Мадридисти и Каталонци се толико мрзе да је такав дочек реалнији него аплаузи и овације...

Али и поред огромног ривалитета, поред мржње која је више од фудбала и поред тензије коју са собом носи утакмица свих утакмица, то је публика која се нагледала најбољег фудбала у Европи. Највећих мајстора ове игре. Од Ди Стефана, Пушкаша, Кубале, преко Кројфа, Марадоне, до Ромарија, Роналда, Зидана, Ривалда... Та публика повремено уме да прогута национални и клупски понос када осети да присуствује моменту магије и историје.

Тако беше и те новембарске вечери на Сантјаго Бернабеу стадиону пре десет година док смо гледали пренос на БК телевизији.

Прекопавањем историје шпанске Примере долазимо до податка да је било 12. коло. Баш као што ће и Ел Класико вечерас бити 12. рунда у првенству. Предвођена најбољим фудбалером света, Барселона је стигла на Бернабеу. И по тактовима бразилског мађионичара започела плес који је проломио најискренији апалуз у историји модерног фудбала.

Мадридска публика је и раније знала да овацијама награди Барселонине мајсторе. Апалузе у престоници су побрали Кројф и Марадона. Али грмљавина искреног поштовања према фудбалу виђена тог 19. новембра 2005. године је нешто што се никада неће заборавити. Један од оних епохалних момената који ову игру чини тако лепом.

Самуел Ето је начео Реал. Али магични сјај који је те вечери исијивао из белих копачки насмејаног Бразилца чини тај Ел Класико тако посебним.

Мичел Салгадо је био на ивици суза, млади и до максимума наложени тинејџер Серхио Рамос је деловао као бачених 27.000.000 евра. Иван Елгера је неутешно слегао раменима и махао рукама, а Икер Касиљас се помирио да је само статиста у ванвременској фудбалској представи фудбалског шаљивџије из Порто Алегреа.

Те вечери му се лопта лепила за копачке. Те вечери је могао да гледа у трећи ред трибина и да иза леђа шаље непогрешиве лопте ка Етоу и млађаном момчету Леу Месију који је као и остатак играча на травњаку био само посматрач са скупљом улазницом.

Роналдо де Асис Мореира Роналдињо је прво добио жути картон због дуела са Рамосом. Незаслужен картон. Само се насмејао. Ништа те вечери није могло да га изнервира. И кренуо је...

Онако исправљеног и поносног држања са раширеним рукама којима одржава баланс попут највештијег гимнастичара на греди, Дињо је у другом полувремену започео шоу.

Серхио Рамос остаје укопан у раскораку на неких 40 метара од гола Реала и гута прашину док „десетка“ у белим копачкама тутњи ка Касиљасу. Иван Елгера покушава у шеснаестерцу да се некако постави и затвори пролаз бродо-плавом урагану. Ма, какви! Елгера је могао само да ушине леђа. Касиљас није видео лопту, Карлос је безсупешно уклизао док се она већ копрцала у мрежи. Роналдињо већ прави журку са саиграчима док протчава до супротне корнер заставице.

Двадесетак минута касније, Барсина „десетка“ режира други чин. Почетак је опет исти. Док му се лопта лепи за стопало, јури са левог крила ка голу Реала. Серхио Рамос је опет остао „кратак“, а Касиљас овога пута зна да више нема наде. Код првог гола се љутио на одбрану и гестикулирао рукама. Сада је само немоћно слегао раменима...

Дињо у свом стилу „телефонира“ ка небесима као да су му Богови дали аплауз. Можда и јесу. Грмело је са свих страна, па можда и одозго. Режисер у кадру хвата искреног бркицу са шалом Реала који стоји и аплаудира фудбалском генијалцу. И тако још хиљаде Мадриђана који знају чему присуствују.

Фудбалски плес који је измамио овације за сва времена. Као да је било јуче...