Невидљивом шверцеру нико ништа не може

Ко не зна како је Душановац добио име требало је синоћ око 19 сати да се вози аутобусом на линији 31 у смеру ка Коњарнику. Баш на станици у том делу града путници су “повратили душу” која је скоро пола сата претила да изађе кроз нос, преко руке, крагне или рукава јакне па онда брже боље кроз прозор или врата аутобуса на свеж ваздух.

Србија 19.11.2015 | 17:00
Невидљивом шверцеру нико ништа не може

А на почетној станици на Студентском тргу ништа није мирисало да ће баш та вожња “тридесеткецом” бити специфична. Чим је “мајстор” отворио сва четири врата двадесетак путника се размилело по зглобном аутобусу као да нема довољно слободних седишта. На другој станици код Трга уморне новопридошлице још су и могле да бирају место у возилу док на Теразијама избор је био знатно суровији: лактање до слободног квадратног центиметра рукохвата или стој на једној нози, не зна се чијој, на степеницама.

Пред таквим усудом прави би јерес био игнорисати једно од преостала два слободна места код “хармонике”. Избор је пао или, боље речено, сео на седиште ближе ходнику које гледа у смеру вожње. И то пре него што је на станици преко пута “Мека” распомамљена руља са уснама залепљеним на стаклу аутобуса дочекала отворена врата.

У општем метежу најприсебнији је био средовечни мушкарац који се дуж десне стране возила дочепао јединог слободног места отворених уста. Толико отворених да је његово присуство осетило више од десет путника још пре уздаха олакшања.

А потом. Потом се већ “половина аутобуса” хватила за уста, нос, главу. Благо па све јаче. Нарочито, они који су седели тачно преко пута најсналажљивијег и, испоставило се, најпримећенијег мештанина у возилу. Нити су они могли да устану услед гужве, нити су ови други хтели да седну јер је зрак у поткровљу био колико-толико пријемчивији.

Станице су се ређале, а изостала је чак и толико уобичајена размена путника и кисеоника у возилу на Славији. Тек по који путник је изашао напоље. А ко за баксуз међу њима није био извор непријатног мириса у возилу.

Путешествије Булеваром ослобођења добило је већ обрисе озбиљног теста издржљивости када се на станици преко пута Храма светог Саве појавило троје “Бус плус” контролора. Некада омражени уређаји у њиховим рукама озарили су лица већине путника.

Све очи биле су упрте у џеп од јакне разбашкареног и одавно обележеног суграђанина на трећем десном седишту од предзадњих врата. Тренутак касније, на запрепашћење многих назирала се картица са све сликом. Контролор је приближио картицу апарату. Штета што тај уређај не испушта ама баш никакав звук. Неизвесност је кратко трајала.

- Хвала - биле су речи контролора које су угасиле и последњу наду сада већ залеђених путника.

А напољу је било никад пријатнијих и никад свежијих “плус 20” степени.

А до станице на Душановцу остало је још добрих или грозних десетак минута вожње.

А у аутобусу су остали само они са јаким имунитетом. На бели лук.

Извор: Блиц

Коментари / 0

Оставите коментар