Интервју - Јасна Шекарић: Још Рио и то је то!

У разговору за МОНДО Јасна Шекарић потврдила: Олимпијске игре у Рио де Жанеиру биће и дефинитивно последње у њеној такмичарској каријери.

Остали спортови 18.11.2015 | 19:00

Званично најбоља стрелкиња 20. века, почела је пре неколико дана у Бару припреме за Олимпијске игре у Рио де Жанеиру. Једна од најбољих српских и југословенских спортисткиња свих времена, решила је дилему да ли ће након своје осме Олимпијаде као такмичар улазити и у девету…

"Сада је већ извесно да ће ове Игре бити моје последње. Време је да се посветим другом делу ангажмана у овом спорту, да се опробам у тренерском послу који ме веома привлачи. Већ сам почела, али не као прави тренер већ се трудим да деци из мог клуба помогнем колико могу. Кћерки сам и тренер. За сада могу толико, њу могу да тренирам, али за више немам времена док сам активна као такмичар", каже Шекарић на почетку разговора за МОНДО.

Хоће ли Олимпијске игре у Рио де Жанеиру бити и ваше последње такмичење?

"Када Игре буду завршене наставићу још мало (да се такмичим), јер мислим да би то био преемотивни тренутак. Да наступ на Олимпијским играма буде моје последње тамичење и да са том мишљу улазим у њега. То би могло да утиче емотивно на мене а желим да се лишим тог бремена па ћу продужити још мало".

Да ли је прерано сада говорити о такмичарским амбицијама које "носите" на игре у Бразилу?

"Није рано да се прича о амбицијама. Оне и воде спортисту кроз припремни период. Спортиста мора да има јасан циљ а мени је увек био да идем на медаљу. И само то што сам почела припреме за Игре сада, показује са колико воље и жеље очекујем Игре, односно колико желим што бољи пласман у Рио де Жанеиру".

Због чега сте одабрали Бар за почетак припрема?

"Због добрих услова, одличног стрелишта… Друга страна је то што сам дугогодишњи пријатељ са Жељком Тодоровићем, директору Тренерске Академије Светске стрељачке организације и оснивачу Стрељачког клуба Морнару у чијој стрељани тренирам у Бару. То, наравно, није разлог број један. Овде сам првенствено због сјајних услова. У Београду је хладно, мали калибар захтева тренинг у затвореном а овде имам идеалне услове и могу да тренирам у обје дисциплине. Притом ме је Бару дочекало и михољско лето у којем збиља уживам. Ту су и родбинске везе, Шекарићи потичу из Црне Горе".

Хоћете ли током припрема за Игре у Рију, боравити поново у Бару?

"Почетком следеће године правим нови план, али он ће зависити од селектора. Видећемо како ће он организовати припреме и где. Ако буде простора доћи ћу овде још једном, можда и два пут до одласка у Бразил".

Да ли ће након ваших последњих Олимпијских игара уследити прве ваше кћерке Лее, која је јуниорска репрезентативка Србије?

"Видећемо, стрељаштво је чудан спорт у смислу да неки пут неко ко покаже таленат то не испадне касније како се чинило да хоће. И обратно, да неко можда има слабији старт али сазри кроз тренирање па се оствари касније. Неком треба дужи, неком краћи временски период. Незгодно је за прогнозу, видећемо. Најбитније је да има вољу и жељу, да не заборавља тренинг, да не морам ја да је опомињем него она сама то носи. То је велики показатељ да може да буде добро".

Стрелци из Србије су већ деценијама светска класа. У Црној Гори је последњих година урађено много на развоју услова за развој стрељаштва али још нема медаља са великих такмичења…

"То је процес који траје. Добри услови су предуслов да нешто иде али треба и време да прође, да стасају деца. Мислим да ће за пар година да се виде резултати. Такав је ово спорт, не може ништа преко ноћи".

Тешко је наћи спорт у којем, као у стрељаштву, тако мале нијансе одлучују о резултату, односно успеху и неуспјеху. Да ли је то утицало на тренд увођења психлога у тренажне тимове стрелаца?

"Рецимо да је то тренд млађих генерација, ја никада нисам прибегавала томе што не значи да не бих сада да сам млађа или на почетку каријере. То зависи од тренера који све организује. Психолог не може да шкоди, у сваком случају. Нисам имала такву подршку не зато што нисам хтела већ је једноставно стрељаштво било на том нивоу тада да то све није било укључено раније. Ко зна шта би било да сам имала укљученог психолога, можда би имала још боље резултате. Шалу на страну, имала сам среће да је мој ментални склоп био такав какав јесте и да сам без помоћи психолога успевала да здравом логиком и размишљањем пролазим и кроз успехе и неуспехе. Све је то саставни део спорта, да се поднесе успех али и неуспех", каже Јасна Шекарић.

Четири заставе, једно држављанство
Иако није мењала држављанство, на Олимпијским играма учествовала је под четири различите заставе. Под заставом СФРЈ на Играма у Сеулу (1988). Због санкција СР Југославији је на следећим Играма 1992. У Барселони наступила као независни учесник. Наредна играма у Атланти, Сиднеју и Атини носила је заставу СРЈ односно СЦГ, а на Играма у Пекингу и Лондону наступала је за Србију.

Биографија
Три пута, 1990, 1995. и 2005. је проглашавана за најбољег стрелца у свету, а 2000. године Међународна спортска стрељачка федерација (ИССФ) ју је прогласила за најбољег стрелца света 20. вијека. У каријери је освојила више од 90 медаља на великим такмичењима. Била је олимпијски шампион 1988. године у Сеулу, три пута светски и пет пута европски првак. У колекцији олимпијских медаља има још три сребрне и једну бронзану. Једини је стрелац, који је на сваком наступу на Олимпијским играма успео да се пласира у финале. У Барселони 1992 и Атини 2004. освојила је сребрну медаљу иако је имала исти резултат као победнице…