Одлазак ''Галактикоса'': Остао је само један!

Пензионисањем Раула, међу активним играчима остао је само један члан најгламурознијег састава у историји фудбала.

Фудбал 17.11.2015 | 23:45

Био један једном галактички тим!

Састав Реал Мадрида, склапан у првим годинама овог века, постао је и остао синоним за тим састављен од енормно плаћених звезда, које су "краљевском клубу" у том периоду донеле две титуле, Лигу шампиона и ниједан куп.

Многи ће рећи - премало.

Из састава који је из године у годину трпео промене, али и константно био допуњаван најплаћеним играчима света, деветорица играча сматрају се основним члановима правих "Галактикоса".

Рауловим опроштајем у Америци, списак и даље активних фудбалера са те листе сведен је на само још једно име - Икер Касиљас.

Како је све почело?

Термин "Галактикоси" дефинисан је у садашњем значењу почетком 2000, доласком Флорентина Переза на чело Мадрида и његовим амбициозним (и реализованим) пројектом: Окупити највеће звезде у највећем клубу на свету.

Такав подухват неколико је пута спровођен и раније.

Пионир у томе је, наравно, био "краљевски клуб", који је педесетих окупио звезде као што су Алфредо Ди Стефано, Ференц Пушкаш, Ремон Копа и са њима освојио три титуле Куп шампиона (1957, 1958, 1959).

Нешто слично урадио је и крајем осамдесетих у Милану и Силвио Берлускони, ангажујући холандски трио Гулит - Ван Бастен - Рајкард, после којих су међу "росо-нере" стизали и Дејан Савићевић, Карло Анћелоти, Жан Пјер Папен, Звонимир Бобан...

Дакле, "галактичка" политика није била страна највећима и дуго пре 21. века. Али, термин Галактикоси неизбежно се везује само за једну еру, једног клуба - Реал Мадрида.

Флорентино Перез сео је у председничку фотељу "Бернабеуа" 2000. године, победивши у изборној трци Лоренца Санца, који је за собом оставио две титуле шампиона Европе (1998,2000), али и финансијске проблеме.

"Изаберите ме и довешћу Луиша Фига", обећао је председник који и данас води Реал. Обећање је одмах испунио и португалски суперстар брзо је "отет" највећем ривалу, Барселони.

Следеће године, 2001, од Јувентуса је купљен Зинедин Зидан. потом је 2002. стигао и Роналдо, а за њим и Дејвид Бекам, 2003...

Уз већ присутне звезде, староседеоце Икера Касиљаса и Раула, као и Роберта Карлоса и Стива Мекманамана, које је довело претходно руководство, у Мадриду је створен један од најгламурознијих састава у историји фудбала.

Дакле, основни галактикоси су:

Луиш Фиго, Зинедин Зидан, Роналдо, Дејвид Бекам и Валтер Самјуел, уз Икера Касиљаса, Раула, Роберта Карлоса и Стива Мекманамана.

Многи би у дрим-тим уврстили и Мајка Овена и Робиња, али је за Енглеза плаћено премало обештећење у односу на наведене играче (осам милиона фунти), док је 2005. Бразилац стигао из Сантоса, а не као светска позната и призната звезда.

Такође, помало изненађује да је Самјуел на овој листи, али не би требало заборавити да је 2004. (дакле, пре 11 година) доведен из Роме за чак 24 милиона евра. То је и данас огроман новац за дефанзивца.

Наведени великани, ипак, нису на окупу оставили дубок траг у трофејној сали клуба.

Фиго је 2005. отишао у Интер, Зидан се повукао годину касније, Роналдо је 2007. отишао у Милан, Бекама је Капело скрајнуо пре одласка у Ел-Еј Галакси, а Самјуел се задржао само годину у клубу.

Мекманаман је већ 2003. прешао у Манчестер сити, Роберто Карлос отишао када и Роналдо, док су најдуже остали они који су и пре свих набројаних и били у клубу - Раул (до 2010) и Касиљас, до прошлог лета.

Зашто сви заједно нису успели? Често се истиче неколико разлога.

- Перез "заборавио" на дефанзивце

Немали број критичара сматра да је први кривац тадашњи (и садашњи председник), јер није хтео да богато плаћа и одбрамбене играче, па се релатаивно лако одрекао Клода Макелелеа, одбијајући да му повиси плату.

Незванично је шкртарио и при преговорима са Патриком Вијером, за кога није хтео да дубоко завуче руку у џеп.

Ову тврдњу "појачава" и списак дефанзиваца које је Перез заиста довео: Самјуел, Томас Гравесен, Џонатан Вудгејт, Сисињо, Карлос Диого, Пабло Гарсија и Франциско Павон. Истине ради, у клуб је у том периоду стигао и Серхио Рамос (2005), али је и њему било потребно неколико година да се стабилизује.

- Отпуштање Дел Боскеа

Славни тренер донео је "краљевском клубу" две титуле и две Лиге шампиона, али и одмах потом, 2003, добио отказ.

У клуб је потом стигао помоћник Алекса Фергусона Карлос Кеирош, а експериментисано је и са Камачом, Маријано Гарсија Ремоном, Вандерлејем Луксембургом, Хуан Рамон Лопезом Каром, све до доласка Фабија Капела 2006, када је већ означен и крај ове ере.

Међутим, чини се да је Стив Мекмананан у својој књизи прилично пластично описао једну од суштина проблема гламурозне генерације, назвавши је:

"Дизнификација Реала".

Енглез је у својој књизи написао да је тадашњи Реал прављен према маркетиншком, а не према спортском принципу. То је подвлачено тврдњом да је Дејвид Бекам стигао у клуб уместо Роналдиња зато што је лепши и зато што је популарнији у Азији.

"Моја последња година у Реалу била је смешна. Број азијских земаља кроз које смо морали да путујемо био је невероватан. Нисмо ни тренирали, јер смо увек били у авиону. Довољно говори и то да су играчи наглас поручивали да би требало да више тренирају", написао је Мекманаман о свом животу међу "Галактикосима", скупу звезда какав ће тешко бити опет окупљен у једној свлачионици.

Галактикоси су освојили титулу Примере 2001. и 2003, Суперкуп Шпаније 2001. и 2003, Лигу шампиона 2002, Суперкуп Европе 2002. и Интерконтинентални куп, исте године.