Балкан: Дипломатски рат САД-а и Русије

Сједињене Америчке Државе (САД) и Русија, као двије највеће свјетске силе, посљедњих мјесеци све отвореније улазе у дипломатски рат за превласт на Балкану и јачање свог утицаја у државама регије.

Свијет 14.11.2015 | 21:00

Наиме, након што је Русија успјела добити неколико мањих дипломатских битака, те отворено ставити до знања да је заустављање ширења НАТО-а према истоку њихов стратешки интерес, посљедњи амерички одговор стигао је у мисији потпредсједника Џозефа Бајдена, који долази на самит шефова држава југоисточне Европе крајем новембра у Хрватској.

Сам долазак првог сарадника предсједника Барака Обаме говори пуно, па и чињеница да америчка администрација има жељу окупити лидере земаља региона како би ставила до знања да поново жели појачати свој утицај на Балкану.

Но, политички аналитичари у регији нису сложни у процјени какав и колики, заправо, интерес на овим просторима имају највеће свјетске силе и чему све ово води.

Властимир Мијовић, дугогодишњи угледни новинар и политички аналитичар, сматра да Србија "већ дуго сједи на двије столице", врлудајући између приступа ЕУ и НАТО-у с једне, и блиских веза с Русијом, с друге стране.

"Мислим да су и Москва и Вашингтон одлучили да то премишљање убрзају и да буду начисто с Београдом. У том смислу, Хрватској припада улога некога ко ће тестирати Србију, на шта је обавезује лојалност НАТО савезу, који јој и доласком Бајдена демонстрира ширину свог кишобрана и важно мјесто Загреба под њом. Ови догађаји и исход, кад год до њега дође, изнимно су важни за БиХ", истиче Мијовић.

Каже како је "незамисливо да Дрина безболно постане граница двије интересне зоне".

"Тако ће, овисно о одабиру Београда, исто учинити и РС, а то би цијелу БиХ довело у озбиљну кушњу. Уколико би Србија одабрала НАТО и ЕУ, све би мирно легло преко ноћи. У супротном, хватање Москве и Београда за руке, чему би се придружила и Бањалука, наишли би на жесток отпор Бошњака и Хрвата, с огромним посљедицама по компактност БиХ", закључује Мијовић.

Хамза Вишћа, војно-политички аналитичар и бригадир ОС БиХ у пензији, наглашава како је посљедњих седмица несумњиво примјетно ангажовање Русије на простору западног Балкана, али ни да САД не стоје скрштених руку.

"Фреквентнија дипломатска активност Вашингтона са чланицама, са кандидатима за НАТО, али и са Србијом, то потврђује. Особно не бих то везивао само за вјероватну позивницу Црној Гори да постане чланица НАТО-а, иако јесте истина да би чланство Црне Горе дефинитивно промијенило слику сигурности Балкана у корист Европе и НАТО-а", истиче Вишћа.

Каже да ова "вјероватна промјена сигурносне слике може учинити нервозним оне који још сањају о наставку политике Београда из деведесетих година".

"С отклоном од такве политике, који демонстрира господин Вучић, и Подгорицом у бриселској породици ти снови постају прошлост", закључује Вишћа.

Дејан Вук Станковић, политички аналитичар из Београда, ипак сматра да су за САД значајнији други дијелови свијета, иако им ни Балкан није безначајан.

"Балкан је, прије свега, мјесто гдје ће копља укрстити ЕУ и Русија, док утицај САД неће бити примаран, као што ће бити на Блиском истоку и Азији. С друге стране, због кризе с евром која не завршава и сада избјегличке кризе тресу се сами темељи ЕУ.

А што се тиче утицаја Русије, она Балкан више посматра кроз призму спречавања и смањења интереса Запада", истиче Вук Станковић, који закључују да је руски приоритет ипак заштита властитих граница.

НН