"Стадион Партизана је Партизанов!"

Владимир Вулетић, члан Радне групе ФК Партизан која се бави питањем власништва стадиона, апсолутно је уверен да је право својине над спортским објектом у Хумској у потпуности на страни београдског клуба. Прочитајте шта он каже...

Фудбал 15.11.2015 | 09:20

Да ли ће Југословенско спортско друштво Партизана, коначно и зашто не рећи поново, добити на папиру стадион на Топчидерском брду?

Представници Фудбалског клуба Партизан без дилеме кажу: "Стадион Партизана је Партизанов!".

Владимир Вулетић, члан Радне групе ФК Партизан која се бави питањем власништва стадиона у Хумској, још једном је "претресао" цео случај и нагласио да код садашњих власти постоји добра воља и да има сигнала да ће овај случај коначно бити решен тако што "Партизан неће бити повређен".

"Овај случај, правно гледано, правно нема никаве двосмислености, нема нејасноћа. Ово је Партизанов стадион", подвукао је Вулетић и цитира Римско право: "Часно живети, другога не штетити, свакоме његово право дати".

Све је почело давне 1989. године, када је тадашњи први човек армије, Савезни секретар за народну одбрану, генерал Вељко Кадијевић, потписао акт који је био у складу са тада важећим прописима, а на основу којег је тада сачињен којим је сачињен уговор о преносу права коришћења на непокретностима без накнаде.

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
СД Партизан остаје без "ЈНА"?Шутановац: Надам се договору са Партизаном
Дакле, тада је ЈНА пренела овлашћења, односно својину над стадионом на Топчидерском брду на ЈСД Партизан.

"Да би тај уговор био валидан, генерал Кадијевић је покренуо опсежну процедуру, коју, иначе, није морао да покреће, на коју није био обавезан, јер је имао дискреционо право одлучивања. Дакле, то није морао да учини, али је желео да добије сва 'зелена светла' и добио је 29. децембра 1989. године, када је донео управни акт који је имао потпуну правну снагу и извршност и који се никако не може нападати у парничном поступку", рекао је Вулетић за ТВ Партизан.

Правно оспоравање ове правоснажности, наставио је Вулетић, и то само под условом да није поштована процедура, а генерал Кадијевић је у потпуности поштовао, могао се нападати само у року од годину дана, дакле до 29. децембра 1990. године.

"А спор је покренут 17 година касније, што је правни нонсенс!", истиче Вулетић.

Он је нагласио да ЈСД Партизан има право својине над овим стадионом и то је, каже, недвосмислено потврђено и у парничном поступку када је утврђено да је ЈСД Партизан било друштвена организација подобна да јој буде препуштено право својине, а не удружење грађана како је инсистирано.

Вулетић је приметио да захтев Војске Србије, односно оспоравање права својине Партизану над стадионом, датира из времена када је министар одбране био Драган Шутановац и да се то подудара са тадашњим планом да се изгради нов, модеран стадион на истом месту, што је стопирано управо тада.

О том плану за иградњу новог стадиона својевремено је говорио бивши генерални секретар ФК Партизан Жарко Зечевић, чија је то била и идеја и који је рекао да је била потребна још само једна дозвола, још само један папир да почне изградња новог стадиона, али да је то завршило у некој фиоци.

Поступајући судија није поштовао закон који прописује да се било какво побијање правноснажности може учинити у року од годну дана, а све је учињено 17 година касније, каже Вулетић и истиче да то "уноси правну неисгурност, а основни темељ правне државе је право својине".

Вулетић каже да су представници Партизана код садашњих власти препознали жељу да овај случај буде коначно решен.

"Председник Радне групе Војислав Недић већ је обавио неколико разговора у влади и добио одређене сигнале и позитивне опхођења која би могла да резултирају покушајем да се вансудски поравна ова ситуација ида Партизан изађе из процеса неповређен. На томе морамо да инсистирамо, јер је право на нашој страни", рекао је Вулетић.

Он је изнео још неколико аргумената у прилог Партизану.

"Мало је познато да је стадион Партизана 1989. године прво био понуђен Граду Београду на управљање и на добијању права на коришћење непокретности... Град је то одбио. Ко ће тада или данас да плаћа трошкове одржавања стадиона које не користи? Исто је било и са војском. Партизан данас плаћа милион евра текућег одржавања стадиона", навео је Вулетић.

Приметио је још једну битну ствар:

"Стадион Партизана није се нашао у просецу сукцесије међу држава бивше Југославије као тема која би могла да буде спорна. Ако ово није стадион Партизана зашто се нису јавила министарства Црне Горе, Македоније, Словеније, Хрватске, БиХ?".

Вулетић је закључио овим речима:

"Ја сам као правник апсолутно сигуран да нема дилеме - стадион Партизана припада Партизану".