Босић: Власт Српске су уздрмали лоши резултати

Власт у Републици Српској уздрмана је јер су јој резултати лоши. Ова извршна власт најслабија од како постоји Република Српска и у наредном периоду очекујем смјену Владе Жељке Цвијановић, јер је она постала и терет властитој странци, тврди предсједник Српске демократске странке Младен Босић.

У интервјуу Прессу, шеф најјаче опозиционе странке у Републици Српској која, с друге стране, на нивоу БиХ, већ годину дана чини власт, говори о шансама СДС да преузме власт у Бања Луци, односима у Сарајеву и региону, српско-бошњачком дијалогу и српском националном интересу.

Осим неколико министара који имају знање и способност, остали чланови владе су непрепознатљиви широј јавности и без икакве инцијативе. С друге стране свима је познато да је Влада формирана скупштинском већином која је настала куповином посланика који су гласове добили управо критикујући власт и то јој одузима кредибилитет. Опозиција дјелује доста синхронизованије и то плаши власт. Када год се осјете угрожени, они почну кукњаву да се спремају наранџасте револуције, да их руше унутрашњи и спољни непријатељи, каже Босић .

Да ли постоји начин и могућност да СДС са својим партнерима преузме власт у Републици Српској и прије краја актуелног четворогодишњег мандата?

Власт се преузима на два начина – демократским изборима или притиском улице. Ми смо предложили Додику да се из ове политичке кризе изађе расписивањем избора у Републици Српској, али је он то одбио, захтјевајући да буду одржани избори и на нивоу БиХ, знајући да је то немогуће и да би за то требало мијењати Устав БиХ. У демократији се расписују ванредни избори да би била ријешена политичка криза која је у Републици Српској евидентна. Послије таквих избора, онај ко добије повјерење гласача има кредибилитет да влада и у случају да грађани дају повјерење СНСД-у опозиција не би имала шта да прича.

Да ли СДС-у, и поред свега, одговара тренутно стање? Нисте власт у Републици Српској гдје постоје велики проблеми, буџетске рупе, губици у фондовима, а заузели сте добро плаћене позиције у органима БиХ, одакле можете истовремено и јачати странку, а истовремено и критиковати власт у Бањалуци, без конкретне жеље за преузимањем власти?

Неки наш положај посматрају и на такав начин, али не заборавите да одговорност за вршење власти постоји и на нивоу БиХ. Одговарамо и за дио власти коју вршимо у заједничким органима БиХ. Када смо улазили у Савјет министара, обећали смо да ћемо нешто конкретно урадити у два министарства која смо тражили и добили – Министарство спољне трговине и економских односа на челу са Шаровићем и Министарство безбједности на челу са министром Мектићем. Обећање је било да ћемо отворити простор за нашу робу у ЕУ и то је већ почело да се дешава. Друго обећање је било да ћемо покренути активности које треба да доведу до почетка борбе против крупног криминала и корупције – што се још увијек није десило, јер ни једна велика афера није добила епилог. Ипак надам се да ће политичка воља коју ствара министар Мектић ипак дати резултате, у супротном морамо образложити зашто нисмо ништа конкретно урадили.

Нису тачне инсинуације да ми нећемо да преузмемо власт на нивоу Републици Српској зато што су велики проблеми. Заиста смо дали све од себе да се формира скупштинска већина и за то је постојала основа, али нисмо успјели због политичке корупције. Сада скупштинска већина има 45 од потребна 42 посланика. То значи да су се поједини посланици попут Стевандића, Бањца, Стеванчевића ...понашали у складу са оним што су обећавали гласачима, Република Српска би имала влада у којој би СДС био главни носач власти. Ми знамо да они који буду морали санирати стање у Републици Српској неће имати захвалан посао и да морају бити жртвовани, али бавимо се политиком и основни циљ је узети власт како бисте провели свој програм и оно што људи који су вам дали повјерење очекују од вас.

Ако дође до избора, имате ли релевантне процјене о тренутном рејтингу СДС-а или Савеза за промјене? Прецизније, да ли је захтјев за пријевремене изборе упућен након што се са терена добили повратне информације о рејтингу партија Републике Српске, које иду у вашу корист?

Захтјев за пријевремене изборе је мотивисан потребом рјешавања политичке кризе демократским средствима. Ми се у овом периоду нисмо бавили својим рејтингом него стварањем услова да дође до промјене концепта сталног политичког конфликта који је доминирао овдашњом политиком још од почетка деведесетих. Својим рејтингом ћемо се бавити када то буде потребно ради праављења програма и тактике пред изборе.

Шта мислите о онима који заговарају сарадњу највећих српских странака у БиХ? СДС засад одбија ту опцију, што омогућава другој страни да вас назива издајницима и слично. Под којим условима би СДС правио свесрпски савез?

Ми смо имали договор са СНСД-ом да се направи такав концепт на нивоу БиХ и он је функционисао до 2013. и тада је позиција Републике Српске несумљиво била најјача. Онда нас је Додик са својим партнерима из ФБиХ истјерао из власти. Нажалост, тада нико од садашњих многобројних душебрижника није упозорио да ће то имати далекосежне последице. Када је Додик тако изиграо договор, уз то се трудећи да нас и понизи, затворио је врата заједничком наступу, бар док је он на челу СНСД-а. Како би неко могао себи дозволити да буде преварен више пута на исти начин. То је иначе питање Додиковог кредибилитета као политичара, с обзиром да смо се тада увјерили да му дата ријеч тежи веома мало.

Ми смо различите политичке опције које стање и приоритете у Републици Српској виде на различите начине. Ово је вишепартијски систем и вријеме једне странке је, хвала богу, прошло. На примјер ми мислимо да је сиромаштво, незапосленост и уништена привреда највећа опасност за опстанак Републике Српске, док са друге стране власт истиче да је Република Српска угрожена унутрашњим и спољним непријатељима, а да је економска и социјална ситуација у Републици Српској задовољавајућа. Те двије поставке остављају мало простора за заједничко дјеловање, јер су нам приоритети различити.

Како оцјењујете поруке Александра Вучића у посљедње вријеме, нарочито оне које је изрекао током посјете Сарајеву?

Вучић пружа руку помирења и позива на стабилизацију политичких односа како би се могли окренути заједничком развоју регије. Та поставка нам је веома блиска, јер и ми сматрамо да је неопходна политичка стабилност како би се могли окренути рјешавању стварних проблема. Овдје постоје и политике које изазивају тензије и конфликте и тиме покушавају да скерну пажњу са стварних проблема, те дизањем тензија и продуковањем страха, добију одређене политичке поене. Не ради то само Додик, него и одређене политике из Федерације БиХ. Порука које је Вучић послао из Сарајева јесте да треба да се заједно окренемо будућности и да се извучемо из блата у које смо до сада били заглибљени. По Додиковој реакцији на Вучићеву посјету је јасно да таква политика није и његов циљ.

Какво је ваше мишљење о тези да је за будућност региона, а прије свега БиХ, најважнији бошњачко-српски дијалог?

Све зависи који ће од ова два политичка концепта побиједити. Овај пут постоји спремност да се односи међу народима успоставе на заједничком интересу. Нико не говори о љубави и братству-јединству, него о интересу мира и напретка који није могућ ако ћемо наставити да сијемо мржњу и страхове. Свакако да је српско-бошњачки однос можда и одлучујући за стабилизацију прилика у БиХ, па и у региону. Србија је учинила значајне помаке на том пољу, а и ми подржавамо такав политички концепт. Ту се свакако не уклапа Додикова политика која дијалог са Бошњацима представља као издају. А, у ствари ми смо ''издајници'' зато што Додик није успио да уђе у власт на нивоу БиХ, иако је послије избора први отишао у централу СДА у Сарајеву да понуди сарадњу.

Да ли је такав дијалог могуће отворити у времену када највећи дио бошњачке политичке и интелектуалне елите и даље сматра да ће БиХ постати „нормална земља" тек када буде потпуно централизована, односно без ентитета?

Тачно је да за дијалог требају двоје. Како код Срба, тако и код Бошњака постоје два концепта – један за сарадњу и други за конфликт. И тамо се води борба између њих, али она није тако јавна као у Републици Српској. Ако тамо побиједи концепт конфликта, пропада и укупно настојање за стабилизацијом политичких прилика. Ипак, видљиво је да се ствари крећу набоље и да више са те стране немате отворене насртаје на постојање Републике Српске. Бар не од већинских представника Бошњака који схватају да је Република Српска реалност, коју не морате вољети, али ју морате уважавати као чињеницу.

Да ли несумњива потреба за борбом против криминала и корупције унутар Српске треба да у други план гурне борбу за стратешке српске националне интересе?

Управо је борба против крупног криминала и корупције приоритетан српски национални интерес. Ако она не успије, Република Српска нема свијетлу будућност. Управо је корумпираност оних који доносе најзначајније одлуке, најодговорнија за катастрофално економско и социјално стање у Републици Српској. Борба за српске националне интересе није забадање прста у око свима у региону, него запошљавање младих људи како би остали у Републици Српској и видјели перспективу за своју породицу овдје. Ово је преломан тренутак у том смислу. Ако сада не покренемо точак борбе против корупције и одговорности за одлуке које су довеле до милионских штета за Републику Српску, тешко да ћемо имати другу прилику. Ми се трудимо из домена наше одговорности да се ствари покрену. Српски национални интерес није да Република Српска буде у изолацији у коју све више доводи сама себе, него да има што боље односе са својим окружењем.

Који су уопште најважнији српски национални интереси?

У овом тренутку то је отварање нових радних мјеста у реалном сектору, излазак из дубоке финансијске и економске кризе у којој се налазимо, хитно заустављане даљих неселективних кредита за попуњавање рупа у буџету, санација и реорганизација јавних предузећа која су постала камен око врата Републици Српској, реорганизација здравственог и пензионог система, конкурентније школство и свакако стварање перспективе за младе људе у Републици Српској. 

Има ли Република Српска уопште интелектуалну елиту и дијелите ли мишљење да су и интелектуалци, ако их уопште има у завидном броју, подијељени по партијским линијама?

Свакако да има интелектуалаца у Републици Српској, али немају критичну масу да се наметну као значајнији фактор у друштву. Налазе се у великој мањини и дефанзиви. Чини се да су примат заузели квази-интелектуалци, који добијају статусне повластице тако што хвале власт. Они се, без обзира на знање и могућности, налазе на најзначајнијим позицијама у институцијама високог школства и институција из области науке и културе, а главна препорука им је полтронство према актуелној власти. Гледајте како се декани појединих факултета такмиче у настојању да подрже Додикову тезу о спољним и унутрашњим непријатељима. Свакако да су они заинтересовани да ова власт опстане.

Какав је ваш став о актуелној руској политици на Балкану и генерално према Русији?

Русија је увијек водила добронамјерну и пријатељску политику према Србима и то треба цијенити. Русија у међународним институцијама увијек подржава ставове званичних власти Србије, па и Републике Српске. С друге стране то се у западним земљама тумачи као да у Србима Русија има свог савезника на Балкану, што они тумаче као нешто супротно њиховим интересима. То нас доводи у незахвалну ситуацију да морамо да се правдамо да нисмо непријатељи запада. Значи ми Срби се налазимо у простору у којем желимо да задржимо добре односе са Русима, а истовремено доминантно зависимо од запада. Ми се налазимо окружени земљама чланицама ЕУ и мали смо да би могли опстати као усамљено острво.

Да ли исправна политика Милорада Додика који инсистира на јаким односима са Русијом, док, наизглед запоставља Запад? Или је ситуација можда обрнута, па, уствари, он није пожељан партнер за Запад?

Политика конфликта и изазивања нестабилности коју води Додик га је довела у неку врсту изолације од стране западних земаља, али је, нажалост, дефинисала и Републику Српску као проблем. Таква политика сада није проблем само западу, него на неки начин и Русији и Србији. Видјели сте како је прошло са великим и малим ''руским'' кредитом, а Додикове изјаве послије Вучићеве посјете Сарајеву су непотребна конфронтација са Србијом. Ја не разумјем такву политику и чини ми се да Додик неке потезе повлачи да би био запажен, па макар и као проблем.