Анализа: А ово је требало да буде најлуђа сезона у историји...!

Титуле се не одлучују на једној трци, никада није био такав случај, па ни ове године. Али, требало је да сезона иза нас буде најлуђа у историји, а уместо да причамо о сјајним тркама, све оно што се десило на последње две бацило је сенку на све добро што смо видели током претходних седам месеци...

Остали спортови 10.11.2015 | 23:20

Један шампион је освојио титулу, други је остао без ње, а трећи се постарао да се и он пита, иако то није била његова борба. У њој су се прелазиле границе, изречено је много тога што не може да се повуче и то би могло да дефинише правац у којем ће Мото ГП шампионат ићи у наредним годинама. Свако од актера је пропустио сјајну прилику да ћути, а они који воде шампионат шансу да свакога поставе на своје место.

Јамаха је после две године доминације Хонде вратила титулу у свој посед захваљујући Хорхеу Лоренцу, који је освојио трећу титулу у краљевској класи, а пету укупно. Шпанац се апсолутно заслужено вратио на трон после три године, остваривши седам тријумфа, од којих је на већини био потпуно недодирљив.

И да је Валентино Роси дошао до десете титуле светског шампиона, не би било незаслужено, јер је био најконстантнији током целе сезоне, али своје шансе није искористио за разлику од Лоренца. Ту сада долазимо до инцидента на Великој награди Малезије, на којој је из трке избацио Маркеса, претходно га оптуживши да вози за Лоренца јер не жели да он освоји титулу. Велике су вероватноће да је Маркес имао такву намеру, али није он коштао ’Доктора’ титуле, већ сам себе.

Млади Шпанац је током овогодишњег шампионата направио више грешака него током претходне две сезоне, када је био шампион, заједно. Видели смо потпуно другачијег Маркеса, веома нервозног и несигурног због промена које је његова Хонда претрпела током зиме. До трке у Сепангу имао је чак пет одустајања, укључујући онај после контакта са Росијем у Аргентини, и то га је већ одаљило од одбране титуле.

Сезону пуну успона и падова имао је и Маркесов тимски колега Дани Педроса, који је због проблема са руком већ на старту испао из конкуренције за титулу. Пропустио је три трке, вратио се у Ле Ману и мучио се, а вишемесечног труда, он се коначно исплатио тријумфима у Мотегији и Сепангу. На тај начин, искусни Шпанац је показао да нико не би требало да га искључи из борбе за титулу наредне сезоне, а успут се показао као највећи, а можда и једини џентлмен, међу најбољом четворицом возача у шампионату. Али, кренимо редом...

Хорхе Лоренцо – седам победа, пет подијума

Дефинитивно, тако лош почетак сезоне од Лоренца нико није очекивао, а најмање он сам. Због проблема са визиром, на отварању шампионата у Катару је био четврти, исти резултат је остварио у Остину, а у Аргентини је био тек пети. Херес је био место где је коначно показао да су га многи неоправдано отписали, а колико је озбиљан у намери да освоји пету титулу светског шампиона доказао је тријумфима у Ле Ману, Муђелу и Барселони.

Тај део сезоне на крају се испоставио кључним, пошто од тада, када се изузме трка у Мизану, није падао испод четвртог места. За трку на Росијевој територији може да се каже и да је одлучила титулу, јер је Лоренцо одустао у променљивим условима, када је заменио мотор за онај са пнеуматицима за суво. ’Доктор’ је тада кроз циљ прошао као петопласирани јер се превише концентрисао на свог тимског колегу.

Од тада, 28-годишњи Шпанац је јурио свог тимског колегу и на крају га је стигао и престигао у Валенсији. Одрадио је све оно што је требало, а посао су му олакшали и Роси и Маркес, један својом несмотреношћу две недеље раније, а други тиме што му је био практично штит. Али, и да га је возач Репсол Хонде претекао у Валенсији, на последњој трци, опет би био шампион, а то само говори да је Роси имао минималне шансе, без обзира на казну за инцидент у Малезији.

Лоренцо јесте освојио титулу, али није и наклоност навијача, који су му посебно на четири трке у Шпанији показали шта мисле о њему. Извиждан је не само у Барселони, већ и у Хересу, Арагону и Валенсији, и то нема везе са тим што је у Малезији отворено показао шта мисли о Росијевом потезу. Додуше, то му свакако није ишло у прилог, као ни изјаве које је дао после последње трке, да је био бољи од Росија у свему, али се онда сетио броја подијума и константности.

Због његовог понашања поводом свега што се десило у Малезији, многи спонзори су га већ напустили, а појавиле су се спекулације да је Јамаха чак спремна да га се одрекне. Пошто јој је донео титулу, то ће се тешко десити, али је истина да ће следећа сезона бити веома тешка за све у Јамахи, пошто ће и даље делити гаражу са Росијем. То би могло да доведе до повратка сада већ познатог зида у Јамахи који их је делио пре ’Докторовог’ одласка из Јамахе, а срећом обојица имају дугу зиму пред собом да би размислили о свему што се десило ове сезоне.

Валентино Роси – пет победа, 11 подијума

У кинеском календару 2015. година је година козе, што је навело Росијев тим на то да размишља о томе да ће ова сезона протећи у знаку ’Доктора’. Разлог за то је што многи њега сматрају најбољим свих времена (ГОАТ – коза), а на неки начин се испоставило да ово делом јесте била његова сезона, само не баш како би они желели.

Роси је дефинитивно показао да је и даље онај стари и да га страст није напустила, као и да с правом може да размишља о десетој титулу, иако има 36 година. Али, у тренуцима када је баш требало да покаже колико је велики није реаговао у складу са својим искуством од 20 година у Светском шампионату, што смо видели у Малезији.

До тада, титула је практично била у Росијевим рукама – нанизао је 14 подијума на 16 трка, а онда је оптужио момка којег многи виде као његовог наследника да се понаша као дете и да му се меша у борбу са Лоренцом. Подаци о круговима у Аустралији, на трци због које је ’Доктор’ подигао толико прашине, иду у прилог његовим тврдњама, али је Маркес на крају славио на тој трци, а Роси није успео да се пробије поред Андрее Јанонеа и повећа притисак на Лоренца.

Да се све завршило на тим оптужбама, имали бисмо вероватно најлуђу завршницу сезоне, али смо у Сепангу видели борбу између Маркеса у Росија у којој је млади Шпанац деловао унутар правила, а возач Јамахе их је прекршио. Маркес јесте изазивао Росија на ивици контакта, као да је последњи круг, али нигде у правилима не пише да возач мора да се склони, напротив. Али, у правилима јасно стоји да је сваки покушај намеран покушај избацивања возача са тркачке путање прекршај.

Тада још актуелни шампион јесте прекршио неписано правило и ставио се изнад спорта, као да је већи од њега, али Роси није смео тако да реагује. Није смео, јер је он неко ко је идол већини, ако не и свим возачима у краљевској класи и нижим категоријама и ако он тако нешто уради, то значи да ће и они смети тако сутра да реагују и шта ћемо онда добити? Сигурно не трке какве воле прави љубитељи мотоциклизма, већ онакве какве желе они који су се за Мото ГП шампионат заинтересовали после Сепанга.

Роси је заслужено кажњен због инцидента, али да није имао један казнени бод који је добио јер је умало избацио Лоренца са стазе у Мизану, не би ни стартовао са зачеља на затварању сезоне. И због тога је Велика награда Сан Марина једна од трка на којој је ’Доктор’ остао без титуле, али и чињенице да се концентрисао на свог тимског колегу када је требало да оде у бокс, па је закаснио и на крају морао да се задовољи петим местом.

Тада јесте повећао своју предност у односу на Лоренца за 11 бодова, али да је био на подијуму, у Валенсији би имао бољу шансу. Опет је то ’шта би било кад би било’ у тренутку када је Лоренцо заслужено освојио титулу и нема простора за то. Добро је да је Роси признао да је погрешио због свог поступка у Малезији, али је дефинитивно да није заборавио. Али, ако жели да се следеће сезоне бори за десету титулу, мораће да схвати да је Маркес његова млађа верзија и да се остави ’духова прошлости’, јер сви знамо колико су некада они тешки.

Марк Маркес – пет победа, четири подијума

Маркес је све љубитеље мотоциклизма одушевио својом вожњом и прибраношћу у претходне две године, што је све навело да помисле да смо добили Росијевог наследника. Међутим, ове сезоне смо видели његово друго лице, коју одликују нервоза и велики број грешака, што се види по томе колико трка није завршио – чак шест.

Два одустајања од тих шест дошла су после контакта са Росијем, али је само за онај у Малезији кривац био ’Доктор’, а у Аргентини није био такав случај. Сви који су гледали ту трку сећају се како је Роси брзо надокнадио четири секунде заостатка и кренуо у напад на Маркеса, који једноставно није имао шансу, али није хтео да одустане и погрешио је. Није га Роси избацио из трке, већ је то била тркачка грешка, какве се некад догађају и најбољима.

Уследила су и одустајања у Муђелу и Барселони, пре невероватне борбе са Росијем у Асену до самог циља и контакта њих двојице пред последњу шикану. Обојица су остали на својим моторима и обојица су исекли шикану и био је то још један тркачки инцидент, али онај који Маркес није желео да остави иза себе, видели смо месецима касније. У наредним тркама млади Шпанац је ишао од сјаја до очаја, пошто је уписао три тријумфа, једно друго место и два одустајања, уз четврто место у Јапану пре одласка Аустралију, где је виђена најбоља трка у последњој деценији.

Маркес је тада већ испао из борба за титулу, и то само својом кривицом, али је већ тада било јасно да има неки проблем са Росијем. Иако је имао ритам да врло брзо изазове Лоренца у борби за победу, он се борио са ’Доктором’ и Јанонеом и тек у самом финишу је напао возача Јамахе и тријумфовао. Сви знамо шта је после уследило, укљујућуји и Маркесову одлуку да ниједном не нападне Лоренца у Валенсији, иако је имао шансу, а одмах узврати Педросу када га је претекао.

Резултати ове сезоне јасно говоре да је Маркес сам крив што се није озбиљније борио за титулу и што је на крају имао 88 бодова мање од Лоренца у генералном пласману. Јер, до сада смо видели одлучног најмлађег шампиона у историји, који је возио као ’матор’, али је одједном на површину почела да излази чињеница да је још ’клинац’.

Наводе о освети је негирао још од тренутка када га је Роси оптужио да жели да Лоренцо освоји титулу, али су претходне три трке доказ да ’Докторова’ прича није без основа. Можда се то најбоље види у томе да први човек Дорне Кармело Еспелета није могао да га погледа у очи када му је поручио: „Рекао сам ти“ по завршетку Велике награде Валенсије.

Маркес дефинитивно има потенцијал да буде један од највећих возача у историји, али мора да се одрекне клиначких игара и концентрише само на себе. Његов млађи брат Алекс је једном приликом рекао да Марк увек иде на победу, па ако је такав случај, зашто се онда уопште није борио у недељу? Прави одговор вероватно никада нећемо сазнати, али је и извесно да ће наредне сезоне морати да бије своје битке, а не туђе, и тада вожња какву смо видели у недељу посебно Хонди неће бити прихватљива.

Дани Педроса – две победе, четири подијума

Упркос сјајном финишу сезоне, Педроса се неправедно нашао у сенци због свега што се десило последњих недеља. Због проблема са синдромом мишићних одељака (арм пумп), пропустио је три трке после отварања сезоне у Катару да би отишао на операцију, која је оставила последице по њега у наредним месецима. Срећом по све љубитеље мотоциклизма, он се пробудио у финишу сезоне и наговестио да следеће године треба рачунати на њега.

Због те повреде, која задаје проблеме многим мотоциклистима због отежане циркулације, Педроса је на први тријумф сезоне остварио тек у Јапану, у октобру. Претходно је три пута био на подијуму, а потом је славио и у Малезији, али због сукоба између Росија и Маркеса нико није обраћао пажњу на њега, иако је био сјајан.

И тада је још једном показао да је класа јер је одбио да коментарише тај инцидент, за разлику од Лоренца, који није био умешан, али се понашао као да је био одмах поред. Остаје жал што је Педроса већ на старту испао из борбе за титулу, али нам то гарантује да би од почетка могао да учествује у оној која почиње 20. марта у Катару.

Остали...

У односу на Лоренца, Росија, Маркеса и Педросу, сви остали возачи су имали споредне улоге у овогодишњем шампионату. Али, међу њима дефинитивно се издвојио возач Дукатија Андреа Јаноне, који се коначно смирио и искористио предности свог мотора на појединим тркама, да нас је навео да помислимо да ће бити прави италијански наследник ’Доктора’.

Млади Италијан је три пута био на подијуму током ове сезоне, а најбољи резултат му је друго место у Муђелу, пред својим навијачима. Имао је проблема са повредом кључне кости, али није дозволио да га она успори и наредне сезоне треба очекивати много више од њега. Захваљујући својој вожњи је потпуно у сенку бацио свог искуснијег тимског колегу Андреу Довициоза, који ће морати много да се помучи догодине ако жели да победи Јанонеа.

Уз Јанонеа, најпријатније изненађење сезоне је возач Сузукија Маверик Вињалес, који је показао да је направио прави потез прешавши у краљевску класу после само једне сезоне у Мото2 категорији. Сезона иза нас била је практично пробна за Сузуки, а заједно са Алешом Еспаргаром, Вињалес је изнео огроман терет и заслужено понео титулу рукија године.

Вредан помена је и Бредли Смит, који је све трке завршио међу освајачима бодова и на крају је заузео пето место у шампионату. Направио је мали број грешака, за разлику од тимског колеге из Јамахе Тех 3 Пола Еспаргара, а такође је заједно са младим Шпанцем тријумфовао на три „Осам сати Сузуке“, што им је делом осигурало нове уговоре са француским тимом.

Као највеће разочарање могао би да се окарактерише Кал Крачлоу, који се није најбоље снашао на Хонди екипе ЛЦР, што је резултирало великим бројем грешака. Јесте у Аргентини дошао до подијума, али је имао пет одустајања и није био ни прићи оних резултата какве је остваривао у Дукатију или као возач Јамахе Тех 3. Више се очекивало и од његовог сународника Скота Рединга, али је он само у Мизану, уз срећу, успео да покаже да има потенцијал.

Од возача у ’Опен’ категорији, најбољи је био Лорис Баз, који је бранио боје Форвард рејсинга, а у борби за титулу у њој победио је Џека Милера. Некадашњи шампион Ники Хејден је био далеко, па је одлучио да Мото ГП од наредне сезоне замени Супербајк шампионатом. И ове сезоне је била евидентно велика разлика између фабричких и сателитских тимова, односно њих и оних који не користе прототипове, али би она требало да се смањи наредне сезоне. Видећемо промене у вези са електроником, нове пнеуматике, пошто Мишелин мења Бриџстон, и још неке ситнице које би могле да доведу до промене у поретку.

Међутим, извесно је да ће се највећи најбоље привићи на њих, као и увек, а ако ништа друго, више нећемо имати категорију унутар категорије. Само је битно да сви науче нешто из свега што смо видели ове сезоне и да се грешке не понове, јер оне у мотоциклизму могу да буду скупе, ако не и фаталне.

Дорна је пропустила шансу да смири ситуацију тиме што је отказала конференцију пред трку у Валенсији, па четворица главних актера ниједном током викенда нису били један поред другог и рекли један другоме шта мисле. Сви смо видели после недељне трке да се страсти нису нимало смириле од Малезије, па је срећа што је наредна трка у марту, а до тада сви имају прилику да се одморе и размисле о свему. И онда да крену у нове победе и праве окршаје на стази, на одушевљење свих правих љубитеља мотоциклизма.