Анализа: Гледамо ли у најбољег тенисера свих времена?!

Новак је у Паризу изговорио једну реченицу која објашњава све и која дискусију доводи до питања: Хоће ли се из спорта повући као најбољи свих времена?

Тенис 09.11.2015 | 23:40
Анализа: Гледамо ли у најбољег тенисера свих времена?!

Не тако давно, један фудбалски занесењак, за којег многи кажу да је утописта, рекао је за себе да је перфекциониста и да сања утакмицу у којој ће његов тим имати посед од 100 одсто.

Практично, немогуће.

Јер, ако ни због чег другог, противнички тим у једном од два полувремена мора да изведе лопту с центра. Али, Гвардиолина изјава није утопизам, већ начин размишљања.

Исто размишља и Новак Ђоковић. И то је вечерас, после десете титуле у 2015. години, рекао новинарима у "Берсију". Једна реченица. Суштина.

"Само ако константно тежите перфекцији, могуће је да достигнете изванредност".

Рекао је и додао...

"Тако сам ја подесио свој ум".

Шта би, аналогијом, био Ђоковићев сан у поређењу са Гвардиолином фантазијом? Меч без изгубљеног поена? Сложићемо се, немогуће, али Новак жели нешто друго да нам каже.

"Ништа не узимам здраво за готово. Трудим се да све време радим на том циљу, јер сам свестан да ћу само тако бити у ситуацији да останем успешан. Не трудим се да задржим садашњи ниво, јер је то за мене онда назадовање".

Симпле ас тхат.

Човек који приводи крају једну од најдоминантнијих сезона у историји тениса говори нам да пред себе константно поставља више циљеве, ма колико се чинило да је плафон близу и да више од овога не може.

Док је неостварених циљева све мање и сад се већ могу набројати лако: Ролан Гарос, Олимпијске игре, Синсинати, "златни" грен слем, рекорд по броју грен слем титула (можда још која "ситница"), питање је докле Новак може да гура овим темпом и да ли ће успети да се мотивише на дужи рок, у тренутку кад заиста више нема правог такмаца на АТП туру.

"У смислу физичке и менталне способности, мислим да сам достигао врхунац", рекао је тенисер, који је данас играо 14. узастопно финале.

Другим речима, од 10. јануара ове године и елиминације у првом турниру сезоне, Новак више никада није изгубио пре финала. У финалу јесте, четири пута. Десет пута био је бољи.

"Не постоји ниједан разлог да оборим ритам и успорим", тврди Ђоковић да је и даље спреман, оран, наоштрен.

Пред њим је још одбрана титуле на завршном турниру сезоне, Финалу Мастерс серије у Лондону, и уколико то успе, "Број 1" ће завршити календарску 2015. годину без да је изгубио ЈЕДАН ЈЕДИНИ поен на АТП листи из 2014. Значи да је све резултате поновио или их побољшао.

"Надам се да ћу моћи да завршим сезону са још једном сјајном победом", скромно је рекао играч са 22 узастопне победе од пораза у финалу Синсинатија од Роџера Федерера, финалу јединог Мастерса који и даље нема у витринама.

Али, има нечег доброг у тим поразима из текуће године – Новак ће имати шта да јури и наредне сезоне, постојаће турнири на којима ће моћи да освоји неки нови бод, упише своје име међу освајаче, појача статистику, доминацију у односу на ривале, итд. Нема дилеме око тога да ће 2016. бити знатно тежа од 2015. јер ће из недеље у недељу, из државе у државу, из града у град, Србин само бранити поене и наслове освајача.

Но, овог пута искуснији је за 2012. годину, олимпијску, у којој није успео да одбрани већину стеченог из незаборавне 2011. и нема дилеме око тога да ће Новак, у разговору са Марјаном Вајдом и Борисом Бекером, повући паралелу и пронаћи узроке ондашњег пада, односно препознати замке у које може да упадне човек без конкуренције.

У којој мери Новак нема праве ривале? Или, бар они који су му прави ривали не успевају да га прате...

Од када се у јулу 2010. године срео са доктором Игором Цветојевићем, нутриционистом, који је препознао да Ђоковић није толерантан на глутен и да је тај протеин узрок многих проблема у напорном и стресном послу којим се Новак бави, наш тенисер далеко је успешнији од тројице ривала од којих је углавном губио до тада.

Почев од сезоне 2011, која је наговестила да ће Ђоковић, ипак, остати упамћен као један од највећих тенисера свих времена, до данас, комбиновани скор између Новака и трија Роџер Федерер/Рафаел Надал/Енди Мареј износи 46:21. Ноле има серију против Ендија 11:1, 4:1 са Роџером и 7:1 са Рафом, Шкота је у међусобним окршајима оставио "бy фар" (21:9), Швајцарца коначно стигао (21:21), а Шпанцу се опасно приближио (22:23), иако је у једном тренутку заостатак за Рафом износио 6:13.

Ако бисмо у ово поређење увели још двојицу тренутно најбоље пласираних тенисера на свету, утисак о Новаковој доминацији био би још јачи – против Стена Вавринке има 20:4, против Томаша Бердиха 20:3, итд.

Новак има 28 година, у међувремену је своје мане и врлине упознао до краја, схватио где је грешио и шта би требало да ради на себи, тако да можемо само да се надамо да ће "зенит" који је поменуо данас у Паризу трајати што дуже, како бисмо уживали у представама које пружа. Док "таксиметар" на АТП листи откуцава и број недеља на првом месту праволинијски расте ка рекорду, љубитеље тениса широм света занима да ли ће ова страховлада Београђанина бити завршена обарањем вероватно највреднијег рекорда у свету тениса – броја грен слем титула.

У овом тренутку, Новаков највећи ривал Федерер (то је став аутора текста), закуцан је на 17 грен слем титула, од којих је последња освојена у јулу 2012. године. Рафаел Надал и Пит Сампрас су на 14, док је Ђоковић са девет ГС титула од поменуте 2011. године избио на треће место и има их десет.

Од последњих 20 грен слем турнира, Ђоковић је освојио девет, Надал захваљујући Ролан Гаросу пет, Мареј и Вавринка две, Федерер и Марин Чилић по једну. Новак девет, остали 11.

Стога, колико је реално да ће Новак до краја каријере престићи пет година старијег Роџера?

С обзиром на то да се у међувремену (и даље) није појавио неко ко би Новаку представљао оно што су својевремено за Роџера били Рафа и он, можемо да констатујемо да све зависи баш од њега, Ђоковића, и тога колико ће још дуго играти на овом нивоу.

Потраје ли то бар још три сезоне (а што не и дуже од тога?), скромног момка из Београда испратићемо у пензију као званично најтрофејнијег спортисту који је држао рекет у рукама.

Јер, као што је рекао:

"Само ако константно тежите перфекцији, могуће је да достигнете изванредност".

Изванредан је јако дуго, готово перфектан већ неко време, надамо се још дуго, дуго...

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

Роки

10.11.2015 09:50

Надам се да не гледамо. Зивио Федерер

ОДГОВОРИТЕ