Analiza: Gledamo li u najboljeg tenisera svih vremena?!

Novak je u Parizu izgovorio jednu rečenicu koja objašnjava sve i koja diskusiju dovodi do pitanja: Hoće li se iz sporta povući kao najbolji svih vremena?

Tenis 09.11.2015 | 23:40

Ne tako davno, jedan fudbalski zanesenjak, za kojeg mnogi kažu da je utopista, rekao je za sebe da je perfekcionista i da sanja utakmicu u kojoj će njegov tim imati posed od 100 odsto.

Praktično, nemoguće.

Jer, ako ni zbog čeg drugog, protivnički tim u jednom od dva poluvremena mora da izvede loptu s centra. Ali, Gvardiolina izjava nije utopizam, već način razmišljanja.

Isto razmišlja i Novak Đoković. I to je večeras, posle desete titule u 2015. godini, rekao novinarima u "Bersiju". Jedna rečenica. Suština.

"Samo ako konstantno težite perfekciji, moguće je da dostignete izvanrednost".

Rekao je i dodao...

"Tako sam ja podesio svoj um".

Šta bi, analogijom, bio Đokovićev san u poređenju sa Gvardiolinom fantazijom? Meč bez izgubljenog poena? Složićemo se, nemoguće, ali Novak želi nešto drugo da nam kaže.

"Ništa ne uzimam zdravo za gotovo. Trudim se da sve vreme radim na tom cilju, jer sam svestan da ću samo tako biti u situaciji da ostanem uspešan. Ne trudim se da zadržim sadašnji nivo, jer je to za mene onda nazadovanje".

Simple as that.

Čovek koji privodi kraju jednu od najdominantnijih sezona u istoriji tenisa govori nam da pred sebe konstantno postavlja više ciljeve, ma koliko se činilo da je plafon blizu i da više od ovoga ne može.

Dok je neostvarenih ciljeva sve manje i sad se već mogu nabrojati lako: Rolan Garos, Olimpijske igre, Sinsinati, "zlatni" gren slem, rekord po broju gren slem titula (možda još koja "sitnica"), pitanje je dokle Novak može da gura ovim tempom i da li će uspeti da se motiviše na duži rok, u trenutku kad zaista više nema pravog takmaca na ATP turu.

"U smislu fizičke i mentalne sposobnosti, mislim da sam dostigao vrhunac", rekao je teniser, koji je danas igrao 14. uzastopno finale.

Drugim rečima, od 10. januara ove godine i eliminacije u prvom turniru sezone, Novak više nikada nije izgubio pre finala. U finalu jeste, četiri puta. Deset puta bio je bolji.

"Ne postoji nijedan razlog da oborim ritam i usporim", tvrdi Đoković da je i dalje spreman, oran, naoštren.

Pred njim je još odbrana titule na završnom turniru sezone, Finalu Masters serije u Londonu, i ukoliko to uspe, "Broj 1" će završiti kalendarsku 2015. godinu bez da je izgubio JEDAN JEDINI poen na ATP listi iz 2014. Znači da je sve rezultate ponovio ili ih poboljšao.

"Nadam se da ću moći da završim sezonu sa još jednom sjajnom pobedom", skromno je rekao igrač sa 22 uzastopne pobede od poraza u finalu Sinsinatija od Rodžera Federera, finalu jedinog Mastersa koji i dalje nema u vitrinama.

Ali, ima nečeg dobrog u tim porazima iz tekuće godine – Novak će imati šta da juri i naredne sezone, postojaće turniri na kojima će moći da osvoji neki novi bod, upiše svoje ime među osvajače, pojača statistiku, dominaciju u odnosu na rivale, itd. Nema dileme oko toga da će 2016. biti znatno teža od 2015. jer će iz nedelje u nedelju, iz države u državu, iz grada u grad, Srbin samo braniti poene i naslove osvajača.

No, ovog puta iskusniji je za 2012. godinu, olimpijsku, u kojoj nije uspeo da odbrani većinu stečenog iz nezaboravne 2011. i nema dileme oko toga da će Novak, u razgovoru sa Marjanom Vajdom i Borisom Bekerom, povući paralelu i pronaći uzroke ondašnjeg pada, odnosno prepoznati zamke u koje može da upadne čovek bez konkurencije.

U kojoj meri Novak nema prave rivale? Ili, bar oni koji su mu pravi rivali ne uspevaju da ga prate...

Od kada se u julu 2010. godine sreo sa doktorom Igorom Cvetojevićem, nutricionistom, koji je prepoznao da Đoković nije tolerantan na gluten i da je taj protein uzrok mnogih problema u napornom i stresnom poslu kojim se Novak bavi, naš teniser daleko je uspešniji od trojice rivala od kojih je uglavnom gubio do tada.

Počev od sezone 2011, koja je nagovestila da će Đoković, ipak, ostati upamćen kao jedan od najvećih tenisera svih vremena, do danas, kombinovani skor između Novaka i trija Rodžer Federer/Rafael Nadal/Endi Marej iznosi 46:21. Nole ima seriju protiv Endija 11:1, 4:1 sa Rodžerom i 7:1 sa Rafom, Škota je u međusobnim okršajima ostavio "by far" (21:9), Švajcarca konačno stigao (21:21), a Špancu se opasno približio (22:23), iako je u jednom trenutku zaostatak za Rafom iznosio 6:13.

Ako bismo u ovo poređenje uveli još dvojicu trenutno najbolje plasiranih tenisera na svetu, utisak o Novakovoj dominaciji bio bi još jači – protiv Stena Vavrinke ima 20:4, protiv Tomaša Berdiha 20:3, itd.

Novak ima 28 godina, u međuvremenu je svoje mane i vrline upoznao do kraja, shvatio gde je grešio i šta bi trebalo da radi na sebi, tako da možemo samo da se nadamo da će "zenit" koji je pomenuo danas u Parizu trajati što duže, kako bismo uživali u predstavama koje pruža. Dok "taksimetar" na ATP listi otkucava i broj nedelja na prvom mestu pravolinijski raste ka rekordu, ljubitelje tenisa širom sveta zanima da li će ova strahovlada Beograđanina biti završena obaranjem verovatno najvrednijeg rekorda u svetu tenisa – broja gren slem titula.

U ovom trenutku, Novakov najveći rival Federer (to je stav autora teksta), zakucan je na 17 gren slem titula, od kojih je poslednja osvojena u julu 2012. godine. Rafael Nadal i Pit Sampras su na 14, dok je Đoković sa devet GS titula od pomenute 2011. godine izbio na treće mesto i ima ih deset.

Od poslednjih 20 gren slem turnira, Đoković je osvojio devet, Nadal zahvaljujući Rolan Garosu pet, Marej i Vavrinka dve, Federer i Marin Čilić po jednu. Novak devet, ostali 11.

Stoga, koliko je realno da će Novak do kraja karijere prestići pet godina starijeg Rodžera?

S obzirom na to da se u međuvremenu (i dalje) nije pojavio neko ko bi Novaku predstavljao ono što su svojevremeno za Rodžera bili Rafa i on, možemo da konstatujemo da sve zavisi baš od njega, Đokovića, i toga koliko će još dugo igrati na ovom nivou.

Potraje li to bar još tri sezone (a što ne i duže od toga?), skromnog momka iz Beograda ispratićemo u penziju kao zvanično najtrofejnijeg sportistu koji je držao reket u rukama.

Jer, kao što je rekao:

"Samo ako konstantno težite perfekciji, moguće je da dostignete izvanrednost".

Izvanredan je jako dugo, gotovo perfektan već neko vreme, nadamo se još dugo, dugo...