Анализа: А мислили сте да Роси претјерује...

„Рекао сам вам, рекао сам вам“, биле су речи Валентина Росија када је први човек Дорне Кармело Еспелета дошао да се поздрави са њим по завршетку последње трке сезоне. Свима који су у претходне три недеље пратили дешавања у Мото ГП шампионату било је јасно шта је хтео да каже. И то се односило на Марка Маркеса...

Остали спортови 10.11.2015 | 00:00

’Доктору’ је неколико минута раније десета титула измакла из руку, а његов тимски колега Хорхе Лоренцо се по пети пут у каријери нашао на трону. Када неко освоји 330 бодова после 18 трка у једној сезони и за пет бодова победи можда највећег мотоциклисту у историји, не можете да кажете да је незаслужено, напротив. Али, оно што је бацило сенку на Лоренцов заиста велики успех, пошто је постао најуспешнији Шпанац у историји мотоциклизма, јесте понашање браниоца титуле.

Љубитељи мотоциклизма, који прате тај спорт много дуже него они који су се заинтересовали тек после инцидента у Малезији, врло добро знају како се однос Росија и Маркеса развијао од доласка младог Шпанца у краљевску класу. Њих двојица су толико пута ласкали и подилазили један другоме, али тада нису ни били прави ривали на стази, пошто се Роси још привикавао на Јамаху после повратка из Дукатија.

Зато, када је Роси коначно успео да изазове Маркеса, који је прошле сезоне био недодирљив, њихов однос је доживео обрт од 180 степени. Разлог за то су били њихови контакти у борби за победе у Аргентини и Асену, у којима је возач Репсол Хонде извукао дебљи крај. Али, оба пута је он био тај који је погрешио, међутим, то није желео да призна, и тако су одједном њих двојица постали непријатељи.

Маркес је тада показао другу страну коју нисмо имали прилику да видимо у његове прве две сезоне у краљевској класи. Иако је сјајан возач, сигурно један од најбољих у историји тог спорта, у глави је и даље ’клинац’ и то је изашло на видело у самом финишу овогодишњег шампионата. И то је бацило сенку на једну од најбољих сезона у историји Светског шампионата у мотоциклизму јер је он одлучио да се стави не само изнад својих ривала, већ и самог спорта.

Када је Роси пред Велику награду Малезије изашао пред новинаре и оптужио Маркеса да га је саботирао недељу дана раније на стази „Филип Ајланд“, многи су били изненађени. Тада је дефинитивно претерао својим јавним наступом, али, онима који су пажљиво пратили трку у Аустралији одмах је било јасно на шта је мислио, пошто су кругови које је Маркес тада бележио само били доказ ’Докторових’ тврдњи. Италијан је тада рекао: „Маркес сматра да сам ја одговоран што је он изгубио титулу и зато жели да је Лоренцо освоји“.

Маркес је то испратио са смешком, као што и сваки пут реагује, али да има основа у Росијевим тврдњама видели смо само три дана касније. Млади Шпанац је без борбе пропусто Лоренца у Сепангу, а потом се са деветоструким светским шампионом борио до самих граница, као да је последњи круг и да је улог у њиховој борби нешто више. Епилог сви знамо, ’Доктору’ је ’прекипело’, желео је да натера Маркеса да оде прешироко и тако је дошло до контакта и одустајања младог Шпанца. Уследиле су и оптужбе да је Роси шутнуо Маркеса, али правих доказа за те тврдње нема, а да има, ’Доктор’ би сигурно био дисквалификован са те трке.

Већина људи је одмах стала на Росијеву страну и поздравила то што је он урадио. Али, као легенда спорта он није смео тако да реагује и његов потез је за сваку осуду, а сада се испоставило да је због тог потеза остао без шансе да се у Валенсији до последњег круга бори за титулу. ’Доктор’ је пред одлучујућу трку сезоне признао да је погрешио, док Маркес ниједног тренутка није преузео одговорност за своје поступке, негирајући да је хтео да упропасти Росијеву трку.

Роси је због свог поступка у Малезији добио три казнена поена, која су у комбинацији са једним из Мизана довели до тога да на последњој трци стартује са зачеља. Италијан је на стази „Рикардо Тормо“ одрадио све што је било у његовој моћи, са 26. позиције се пробио до четврте, али више није могао јер су му тројица најбржих побегла. А та тројица су били Хорхе Лоренцо, Марк Маркес и Дани Педроса.

Када је ’Доктор’ дошао до четвртог места било је јасно да је титула изгубљена јер се Маркес понашао као да је практично Лоренцов штит. Био је тако близу, али ниједног тренутка није ни покушао да га нападне. У појединим тренуцима је наговештавао да је могао, али би баш тада попустио, што није урадио када га је напао Педроса, већ га је одмах агресивно претекао. Тако се уједно побринуо да га Лоренцо на крају наследи на трону, а не Роси.

Баш зато је Роси на такав начин и реаговао у сусрету са Еспелетом, иако је Маркес после трке уз смешак рекао да због тога што га је Педроса напао није имао шансу да припрети Лоренцо у самом финишу. Можда на тај начин покушава и сам себе да убеди да није могао да победи на последњој трци сезоне, а дефинитивно је могао, то ће рећи сви који су гледали трку. Проблем је само што није хтео.

Навијачи на стази „Рикардо Тормо“ су већ дали свој суд о Маркесовом понашању, пошто су и он и Лоренцо извиждани на подијуму, а само Педроса је испраћен уз овације, исто као и Роси када се враћао у гаражу Јамахе. То што су звиждали Лоренцу није ништа ново, пошто се дешавало и раније, а Маркес је очигледно пао у очима многих.

И Роси је, такође, због онога што се десило у Малезији, али ће се сада многи вратити уназад и размислити да ли је ’Доктор’ заиста претерао када је рекао све што је рекао у последње две и по недеље. Лоренцо је исто имао своје тренутке када је могао боље да се понесе, а Педроса је дефинитивно од свих возача које сматрамо најбољима у шампионату показао да је највећи џентлмен.

Зарад шампионата и свих оних који га воле свим срцем, врло је важно да сви актери схвате које је њихово место под Сунцем. Мотоциклизам је индивидуални спорт у којем се свако бори за себе или за тимског колегу ако њихова екипа то тражи. Гневу и осветама нема места у њему, јер сваки пут када седну на те моторе стављају главу у торбу, а претходних година смо, нажалост, имали и превише тренутака када смо добили подсећање на то.

Због тога је битно да сви извуку поуке из свега што се десило ове сезоне, не само главни актери и сви остали и наредну учине незаборавном борбама на стази. Прелазни рок није био буран, али ћемо видети много промена, а надамо се и много трка као што је била Велика награда Аустралије, сигурно најбоља трка у последњој деценији. И да ће се људи интересовати за спорт због чистог тркања, а не због тога да ли је неко шутнуо некога или не. Јер, када га упознате онако како заслужује, заљубићете се у Мото ГП, верујте...