Ковачевић: Гледати напријед због дјеце

Упркос магли свуда око нас, за Душана Ковачевића, нашег прослављеног писца, ова јесен је златна. Проглашен је за амбасадора вина, а у родном Шапцу одржавају се његове вечери.

Србија 08.11.2015 | 12:10
Ковачевић: Гледати напријед због дјеце

На даскама шабачког позоришта биће изведено шест Ковачевићевих представа, а 13. новембра вече поезије названо "После педесет година".

Сигурно сте поносни што се ваша дела враћају у ваш родни град?

"Из Шапца сам се преселио у Нови Сад тачно пре педесет година. Када прође толико година, прво што помислите јесте: хвала богу да сте живи. Враћам се у град мог детињства и ране младости, у коме сам научио већину онога што ћу касније у животу радити. Научио сам гледајући, слушајући, читајући".

Носите и неке дарове вашем Шапцу?

"Шабачкој библиотеци, у коју сам се учланио када сам био први разред основне школе, поклонићу својих осам књига, као уздарје за оно што сам ја тамо годинама читао. Да се види да сам нешто читајући из библиотеке и научио. Комплет књига ћу поклонити и шабачком позоришту. Тамо сам, први пут у животу као основац, гледао једну позоришну представу. Била је то драматизација једног од романа Бранка Ћопића. Тај круг се некако затвара тако што сам већ десетак година у Задужбини овог великог писца".

Један поклон вашем граду посебно вам значи?

"Шабачком музеју поклонио сам писаћу машину којом сам четрдесет година исписивао све те књиге и већину драма и прича".

Што би, не само Шапчани рекли, ипак је могуће бити и "поп у свом селу".

"Могуће је, ако сте прошли све у животу. Од ђакона и онога који је учио, па до човека који је касније почео да се бави тим послом. Заправо, ја сам у Шапцу и раније имао своје вечери, додуше не овако у низу. Овог пута је то сабрано у осам вечери. За човека који се пре свега бави позориштем, то је један доказ да се, у мом случају, 45 година нисам узалудно бавио једним послом".

Последњег дана ваших вечери, дружићете се са земљацима.

"Одлучио сам да то вече назовем "Песме за читање и певање". Те вечери ћу прошетати кроз драме, филмове и књиге у којима сам писао песме".

Биће то ваше путовање кроз време.

"Желео бих да кажем да је кроз време увек било тешко. Не сећам се од те давне седамдесете године, када сам ушао у Атеље 212, да се радило певајући. Увек је било неких проблема. Човек мора да гледа лепшу страну живота. Велики је и драгоцени дар појавити се на овој планети. И кад сте тужни и суморни, помислите да живот има вредност. Али да би та вредност постојала, морате се за њу борити".

Да ли је и смех неки вентил за излазак из овог нашег туробног доба?

"Смех је лек и то је медицински доказано. Онај ко се смеје, самог себе лечи, а лечи и околину. Када се сећам људи којих одавно нема, памтим их као насмејане или намргођене. Оних који су били насмејани сетим се са радошћу, а намргођених се уопште не сећам".

Велики сте партизановац. Вашем клубу ове јесени никако да крене?

"Можда би било решење да купимо једно десетак играча из Реала и Барселоне. Само ту има један мали проблем, не знам одакле нам паре".

Добили сте и награду једне винарије у натури, у вину. Да ли сте почели да трошите награду?

"Ево биће прилике да то вино буде подељено са пријатељима у Шапцу, у Звездара театру... Никада нисам пио код куће, јер је кућа моја канцеларија, а на радном месту се не пије".

Шта вам је још обележило протеклу недељу, мимо посла?

"То је прича о пријему Косова у Унеско. У овом случају пријем Косова у ту организацију за мене би био исти чин као када би човека који је пироман пустили на слободу и дали му шибицу".

Желите ли још нешто да поручите нашем народу?

"Човек у свим ситуацијама, у сваком тренутку, мора пре свега да гледа напред. Не због себе, јер ми имамо велико сећање и тешко сећање, сви ми са преко 50 година. Морамо да гледамо због ове деце како да им омогућимо бољи живот да не би поновили ту нашу честу тужну прошлост. То је обавеза сваког старијег човека".

Извор: Вечерње НОВОСТИ

Коментари / 0

Оставите коментар