Анализа - Рупа без дна: Партизану нема ко да помогне!

Црно-бели променили тренера, али се три седмице после ангажовања Љубинка Друловића не види напредак ни у једном сегменту!

Главе погнуте, лица пребледела, а код оних који су се осмелили да подигну поглед оцртава се забринутост. Не толико за блиску будућност, него за судбину Партизана на глобалном нивоу. Од тима који је кад „гине“ умире мушки, како је било деценијама уназад, црно-бели су стигли до тачке у којој се часног крста не зна ко шта ради на терену.

И ван њега.

Зато 1:5 у Билбау не изненађује никог. Стекао се утисак да појединцима није битно како су изгледали. А деловали су немоћно. Изгубљено. Поражавајуће. Без плана да ураде било шта конкретно, иако је преко пута био, за наше услове, моћан тим.
„Њима су потребна три паса да би стигли до нашег гола и угрозили нас, а нама доста, баш доста, да дођемо пред њихов. Ту је разлика“, сецирао је Мирослав Вулићевић једну од аномалија црно-белих који су на Сан Мамесу, ипак, више били црни. Без обзира на постигнут гол. „Једно време смо се држали добро, али се показало да велике екипе, а Билбао то јесте, користе сваку грешку и кажњавају те“.

Још једно бескрвно издање навело је закључак да ни нови тренер Љубинко Друловић за три седмице није успео у основној намери. Да размрда екипу. Руку на срце, суочавао се са озбиљним кадровским проблемима, али и кад му се то одбије као олакшавајућа околност, остаје став да на терену овај тим делује још погубљеније него у ери Зорана Милинковића. Чим прими гол - потоне. Већ тад судија може да свира крај, јер су могућност да Партизан окрене резултат тренутно граниче са шансама да људи живе на Месецу.

Црно-бели су опет статирали. Нису могли. Или, што рече Милорад Вучелић пре неки дан - не знају. Ако је тако, онда се поставља питање ко их је довео, ко је проценио да су за црно-беле. Малокрвност, бездушност, незаинтересованост одликују данашњи Партизан... Немоћ из првенства прелила се у Европу. Да је у Баскији показао зрно храбрости, отреситости и у таквим околностима чак изгубио и са 0:10, чини се да би му Гробари опростили. Овако...
„Добро смо почели, радили шта је тренер тражио од нас, брзо узвратили на њихово вођство, али смо чак три гола примили после сопствених грешака. То морамо да поправимо, да у последње две утакмице изгледамо боље него у претходне две“, рекао је стрелац гола за изједначење Абубакар Оумару, који је због бола у задној ложи затражио измену после првог полувремена, да не би ризиковао „пуцање“ мишића.

Тим је упао у рупу. Из погледа играча, као и руководилаца, избија неверица. Очај. Као да ни сами немају план како би из зоне сумрака могли да изађу. Одговор на то питање нема у овом тренутку ни Љубинко Друловић, који упорно форсира дефанзивни стил, са двојицом задњих везних, а на Сан Мамесу је отишао корак даље и саставио тим без класичног нападача, па се чини да би неко - на пример Ивица Илиев - требало да предочи тренеру како Партизан тако не би требало да игра. Никад. Макар преко пута био и Реал Мадрид.
„Ово је велико искуство за нас, поготову млађе играче. Било је тренутака кад смо показали квалитет, односно да можемо да играмо са њима. Билбао је велика екипа, а ми морамо још доста да радимо да бисмо стигли до његовог нивоа“, додао је Саша Лукић, који је повремено одударао од сивила тима.

Титулу шампиона Партизан неће одбранити. Шта ће урадити у Купу Србије незахвално је претпоставити, али се зато са великом дозом сигурношћу може оценити да га у преостала два кола групне фазе Лиге Европе чека пакао кроз који месецима пролази у Суперлиги. Гостовање АЗ Алкмару и по свему судећи одлучујући дуел са Аугзбургом одредиће судбину тима који ће, шта год да се деси 10. децембра, претрпети озбиљне промене у зимском прелазном року.
„И даље смо у игри. Преостали су нам сусрети са екипама које смо већ добили, а то значи да можемо опет. Где је проблем? Да вратимо самопоуздање, верујте ми да тражимо решење. Имамо добре шансе за пролаз, али нешто морамо да променимо“, храбри саиграче Ален Стевановић.

Тако црно-бели причају седмицама. Највећа невоља за њих је што ништа од онога обећаног не испуњавају. Не успевају никог да убеде да ће да крене боље, па је пред полетање за Београд из Шпаније коментар једног челника прецизно илустровао у каквој је дубиози клуб из Хумске.

„Плашим се гостовања и у Јагодини...“!!!