Analiza - Rupa bez dna: Partizanu nema ko da pomogne!

Crno-beli promenili trenera, ali se tri sedmice posle angažovanja Ljubinka Drulovića ne vidi napredak ni u jednom segmentu!

Glave pognute, lica prebledela, a kod onih koji su se osmelili da podignu pogled ocrtava se zabrinutost. Ne toliko za blisku budućnost, nego za sudbinu Partizana na globalnom nivou. Od tima koji je kad „gine“ umire muški, kako je bilo decenijama unazad, crno-beli su stigli do tačke u kojoj se časnog krsta ne zna ko šta radi na terenu.

I van njega.

Zato 1:5 u Bilbau ne iznenađuje nikog. Stekao se utisak da pojedincima nije bitno kako su izgledali. A delovali su nemoćno. Izgubljeno. Poražavajuće. Bez plana da urade bilo šta konkretno, iako je preko puta bio, za naše uslove, moćan tim.
„Njima su potrebna tri pasa da bi stigli do našeg gola i ugrozili nas, a nama dosta, baš dosta, da dođemo pred njihov. Tu je razlika“, secirao je Miroslav Vulićević jednu od anomalija crno-belih koji su na San Mamesu, ipak, više bili crni. Bez obzira na postignut gol. „Jedno vreme smo se držali dobro, ali se pokazalo da velike ekipe, a Bilbao to jeste, koriste svaku grešku i kažnjavaju te“.

Još jedno beskrvno izdanje navelo je zaključak da ni novi trener Ljubinko Drulović za tri sedmice nije uspeo u osnovnoj nameri. Da razmrda ekipu. Ruku na srce, suočavao se sa ozbiljnim kadrovskim problemima, ali i kad mu se to odbije kao olakšavajuća okolnost, ostaje stav da na terenu ovaj tim deluje još pogubljenije nego u eri Zorana Milinkovića. Čim primi gol - potone. Već tad sudija može da svira kraj, jer su mogućnost da Partizan okrene rezultat trenutno graniče sa šansama da ljudi žive na Mesecu.

Crno-beli su opet statirali. Nisu mogli. Ili, što reče Milorad Vučelić pre neki dan - ne znaju. Ako je tako, onda se postavlja pitanje ko ih je doveo, ko je procenio da su za crno-bele. Malokrvnost, bezdušnost, nezainteresovanost odlikuju današnji Partizan... Nemoć iz prvenstva prelila se u Evropu. Da je u Baskiji pokazao zrno hrabrosti, otresitosti i u takvim okolnostima čak izgubio i sa 0:10, čini se da bi mu Grobari oprostili. Ovako...
„Dobro smo počeli, radili šta je trener tražio od nas, brzo uzvratili na njihovo vođstvo, ali smo čak tri gola primili posle sopstvenih grešaka. To moramo da popravimo, da u poslednje dve utakmice izgledamo bolje nego u prethodne dve“, rekao je strelac gola za izjednačenje Abubakar Oumaru, koji je zbog bola u zadnoj loži zatražio izmenu posle prvog poluvremena, da ne bi rizikovao „pucanje“ mišića.

Tim je upao u rupu. Iz pogleda igrača, kao i rukovodilaca, izbija neverica. Očaj. Kao da ni sami nemaju plan kako bi iz zone sumraka mogli da izađu. Odgovor na to pitanje nema u ovom trenutku ni Ljubinko Drulović, koji uporno forsira defanzivni stil, sa dvojicom zadnjih veznih, a na San Mamesu je otišao korak dalje i sastavio tim bez klasičnog napadača, pa se čini da bi neko - na primer Ivica Iliev - trebalo da predoči treneru kako Partizan tako ne bi trebalo da igra. Nikad. Makar preko puta bio i Real Madrid.
„Ovo je veliko iskustvo za nas, pogotovu mlađe igrače. Bilo je trenutaka kad smo pokazali kvalitet, odnosno da možemo da igramo sa njima. Bilbao je velika ekipa, a mi moramo još dosta da radimo da bismo stigli do njegovog nivoa“, dodao je Saša Lukić, koji je povremeno odudarao od sivila tima.

Titulu šampiona Partizan neće odbraniti. Šta će uraditi u Kupu Srbije nezahvalno je pretpostaviti, ali se zato sa velikom dozom sigurnošću može oceniti da ga u preostala dva kola grupne faze Lige Evrope čeka pakao kroz koji mesecima prolazi u Superligi. Gostovanje AZ Alkmaru i po svemu sudeći odlučujući duel sa Augzburgom odrediće sudbinu tima koji će, šta god da se desi 10. decembra, pretrpeti ozbiljne promene u zimskom prelaznom roku.
„I dalje smo u igri. Preostali su nam susreti sa ekipama koje smo već dobili, a to znači da možemo opet. Gde je problem? Da vratimo samopouzdanje, verujte mi da tražimo rešenje. Imamo dobre šanse za prolaz, ali nešto moramo da promenimo“, hrabri saigrače Alen Stevanović.

Tako crno-beli pričaju sedmicama. Najveća nevolja za njih je što ništa od onoga obećanog ne ispunjavaju. Ne uspevaju nikog da ubede da će da krene bolje, pa je pred poletanje za Beograd iz Španije komentar jednog čelnika precizno ilustrovao u kakvoj je dubiozi klub iz Humske.

„Plašim se gostovanja i u Jagodini...“!!!