Црнадак против "Дејтона два"

Министар иностраних послова БиХ Игор Црнадак изјавио је данас у Сарајеву да се противи било каквом заговарању такозваног Дејтона два, односно нове међународне конференције на којој би БиХ поново добила устав као дио међународног уговора.

Босна и Херцеговина 06.11.2015 | 13:09

"У старту сам против тога јер су у БиХ још дубоке разлике у погледу реформе постојећег Устава, односно Анекса четири Дејтонског мировног спразума. Ми још не можемо да се договорима чак ни то да 21. новембар, у знак сјећања на потписивање Оквирног споразума за мир у БиХ, буде заједнички празник у БиХ", рекао је Црнадак у Сарајеву на отварању форума "Дејтон 2.0 - Пут напријед 20 година послије".

Према његовим ријечима, Дејтон је народима и грађанима у БиХ донио мир, као најважнију ствар, али и шансу за безбједну и просперитетну будућност, те помирио страхове, амбиције, визије и различита доживљавања БиХ.

"Сви ми у БиХ, а посебно Федерација БиХ, треба да изразимо већу подршку, дамо признање и покажемо већи степен уважавања Дејтонског споразума. Треба више да разговарамо и трагамо за компромисима, те да на бази постојећег уставног уређења тражимо добра рјешења за сва три народа и оба ентитета", рекао је Црнадак.

Према његовим ријечима, у Уставу БиХ треба мијењати само оно о чему се тренутно могу договорити конститутивни народа и оба ентитета у БиХ.

Предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ  Шефик Џаферовић је у обраћању поменуо стална спорења у БиХ око Дејтонског споразума, критикујући оне снаге које, како је рекао, у први план стављају интересе ентитета и ентитетску подјелу, а не брину о територијалном интегритету БиХ, при чему је посебно критиковао ентитетско гласање.

"Нису ентитети етнички ексклузивитети, него мултиетничке заједнице народа и осталих грађана који живе у БиХ", рекао је Џаферовић.

Црнадак је, реплицирајући Џаферовићу, стао у одбрану принципа ентитетског гласања у Представничком дому, за које је рекао да су релаксирали политички амбијент у парламенту за нормалан рад изабраних представника сва три народа у БиХ, а да при томе није спријечио доношење ниједног кључног закона или реформе, као услова за брже европске интеграције БиХ.

Уз оцјену да БиХ има неприродну структуру, Џаферовић је потврдио да у њој постоје различити погледи на њено будуће уставно-правно уређење, при чему је навео да за реформу Устава БиХ треба сагласност свих страна, чега сада нема.

Џаферовић сматра да у БиХ прво треба промијенити Устав, па тек онда донијети одлуку о одласку ОХР-а.

Високи представник у БиХ Валентин Инцко сматра да БиХ има солидан Устав, али да се он може мијењати у предвиђеној процедури /као што је то био случај у вези са Брчко дистриктом/ поготово када је ријеч о реформама на путу БиХ ка ЕУ или провођењу одлуке "Сејдић - Финци".

Амерички амбасадор у БиХ Морин Кормак поздравила је напредак који БиХ биљежи од доношења Дејтонског споразума, као и тешке кораке на успостављању и очувању мира у БиХ.

"Сада, 20 година након Дејтона, тренутак је да гледамо напријед, да фокус ставимо на пут у будућност БиХ, а то је пут који води у ЕУ и НАТО", навела је Кормакова.

Бивши предсједник Централне изборне комисије БиХ и експерт Венецијанске комисије Лидија Кораћ подржала је Црнатка у ставу да БиХ није потребан никакав "Дејтон два" или нова међународна конференција.

"БиХ треба реформа Устава која ће обезбиједити ефикасније и функционалније институције, те највиши степен поштивања основних људских права и слобода, али без узурпације права и надлежности ентитета у БиХ", поручила је Кораћева.