Анализа: Звездина четврта шанса! Коначни спас или нова трагедија?!

Црвено-бели прокоцкали су три шансе у овом веку да се поново докопају велике сцене и крену путем изласка из кризе. Пружа им се четврта, а јун је веома близу!

Фудбал 07.11.2015 | 00:00

Кажу учени људи да само особе ниске интелегенције уче на својим грешкама. Одлазећи генерални директор Црвене звезде Звездан Терзић није живео и радио на Маракани, али је из непосредне близине могао да гледа како су се све црвено-беле бајке завршавале у претходном периоду. Трагедијом! Као човек изучен у фудбалу у наредних неколико месеци, или колико му буде трајао мандат у Љутице Богдана, бивши председник ФСС добиће прилику да покаже да се вирус инстант успеха, без погледа у боље сутра или прекосутра, није пренео на њега.

Тачно је, гледајући само и искључиво терен, да све у Црвеној звезди изгледа да је – гладац. Међутим, прво емотиван монолог Миодрага Грофа Божовића, затим подршка Александра Луковића, те иронична порука Уга Вијере о томе како нема шта да једе, можда наговештавају да искусни црногорски стручњак и његови борци ове јесени - џабе крече. После доминације у домаћим оквирима, серије од 13 узастопних победа која има тенденцију да буде продужена до краја првог дела сезоне, шампионска титула не може да буде дебело ћебе којим ће се покривати на Маракани. То је обичан, прашњави фротир, на шта је упозоравао и Гроф Божовић.

Звездин стратег дуго није био присутан у српском фудбалу, али је за ових неколико месеци истресао Црвену звезду на поставу. И можда у правом тренутку деловао превентивно како се четврта шанса у овом веку не би олако пропустила. Да, добро сте прочитали, четврта шанса. И да може и овај тим да буде жртва оне народне пословице о томе како љубав искаче кроз прозор када сиромаштво закуца на врата.

И поред финансијског брлога, константне кукњаве о тешким данима и недостатку новца, Црвена звезда је три пута била близу да се усправи. Али успех на домаћој сцени у тим ситуацијама није био погонско гориво за нова поглавља на европској сцени и добитак на свим нивоима, него полигон за распаљивање сујете унутар клуба. Било је ту још много негативних фактора, али Црвена звезда је патила због дисконтинуитета и кратке визије, много краће него што је била памет појединих бивших челника.

ПРВА ШАНСА (2004): СНОВИ СРУШЕНИ СУКОБОМ МУСЛИНА И ЏАЈИЋА

Горчину живота на Звездиној глупи много пре Миодрага Божовића осетио је Славољуб Муслин. Он је у сезони 2003/2004. После две сушне године вратио дуплу круну у Љутице Богдана. И не само то: оформио је тим који је имао европску перспективу, са Видићем, Младеновићем и Жигићем као кичмом новог пројекта. Мирис еуфорије се осећао баш као и сада, али Звезда није била спремна да ризикује. Тог лета су тим напустили Видић и Младеновић, а свестан да је други пут извадио ватрогасни шмрк и угасио пожар у Љутице Богдана Славољуб Муслин је изашао пред највећу клупску легенду Драгана Џајића и поставио ултиматум: „Хоћу да имам најшира могућа овлашћења, да се питам о сваком трансферу или одлазим!“ Тадашњи председник Џајић није хтео ни да чује за такву опцију, довео је истрошеног Љупка Петровића, у тим селектирао млађарију попут Јанковића и Басте која је самлевена у двобојима са ПСВ-ом и Зенитом. Звезда је после тога била спремна за нови „ристарт“.

ДРУГА ШАНСА (2006): ПИКСИЈЕВА РАСПРОДАЈА ПОСЛЕ МИЛАНА

Изгубљена је година после прве дупле круне у председничкој ери Драгана Стојковића. Јесте Милан био непремостива препрека у квалификацијама за Лигу шампиона, али та изгубљена битка као да је испразнила резервоар мотива петој Звездиној звезди. По кратком поступку распродао је комплетну генерацију, а рецидиви тима били су сувише лак залогај за чешки Либерец. Катастрофа налик овој летошњој против Каирата, нешто што нико више не би смео да уради у Љутице Богдана, иако Драган Стојковић и данас има врло јако упориште у алиби причи да је по багателној цени продао робу А категорије због несташице пара.

А у том тренутку Бошко Јанковић или Владимир Стојковић били су за Звезду оно што су данас Марко Грујић и Александар Катаи. Јесте да је у тиму Миодрага Божовића све посложено под конац, али без поменутог двојца и екипа лидера Суперлиге изгледала би као врат без шала у децембарским месецима, деловала би као љубав без секса...

Као човек који је дуго у фудбалу Звездан Терзић то мора да зна. Уосталом, ако буде остао у Љутице Богдана до јуна наредне године, фамозног почетка квалификација за европске купове, директор црвено-белих мора да буде спреман на коцку живота. Црно или црвено, групна фаза неког од европског такмичења или потпуна пропаст, овај тим на окупу до краја поменутих квалификација или комплетна распродаја већ у децембру. Како би се бар до јуна посложиле одређене коцкице.

ТРЕЋА ШАНСА (2014): СТОП ИЗ УЕФА ЗА СЛАВИШИНЕ ШАМПИОНЕ

Све остало је замајавање периферним стварима, чак и та титула која поред оваквог Партизана не би смела да дође у питање могла би да уназади Црвену звезду... Имамо пример из сезоне 2013/2014, када је Славиша Стојановић у глави пројектовао тим за квалификације за Лигу шампиона, али је рампа из УЕФА обуставила све.

Знајући каква је ситуација у Црвеној звезди ловци на талентоване главе почели су да кидишу на Грофове адуте као бесни пси. Већ је стигла понуда Фајенорда за Александра Катаија, велики европски клубови одавно вуку за рукав оца Марка Грујића. Све слути да ће један од њих можда морати да буде жртвован, и да у том случају означи почетак краје нове Звездине бајке. Можда и да означи почетак трагедије, коју је намирисао и Миодраг Гроф Божовић:

„Ако нико не жели да се бави овим клубом, онда то треба да се каже, да се ми више не патимо. То што Звезда побеђује у Бачкој Паланци или Сурдулици где играмо са кравама, то више никог не занима. Ово је огроман клуб, Звезда не може без Лиге шампиона или Лиге Европе“, рекао је недавно Божовић.

Ово последње је чињеница коју актуелни или будући челници Црвене звезде морају да схвате. Тим који као и онај из 2004. године има европску перспективу (уз неколико појачања) виси као бижутерија на танком концу. Довољна је још једна елементарна или финансијска непогода да се све распадне и оде у Хондурас.

Питање је само да ли је то неко од моћних људи блиским Црвеној звезди препозна.

Јер успех у Европи, да не кажемо Лига шампиона - нема цену. Зато је време за партију рулета са највећим могућим улогом. Црвено или црно. Лига шампиона или дефинитивна пропаст. Јул је близу. Веома близу.