Analiza: Zvezdina četvrta šansa! Konačni spas ili nova tragedija?!

Crveno-beli prokockali su tri šanse u ovom veku da se ponovo dokopaju velike scene i krenu putem izlaska iz krize. Pruža im se četvrta, a jun je veoma blizu!

Fudbal 07.11.2015 | 00:00

Kažu učeni ljudi da samo osobe niske intelegencije uče na svojim greškama. Odlazeći generalni direktor Crvene zvezde Zvezdan Terzić nije živeo i radio na Marakani, ali je iz neposredne blizine mogao da gleda kako su se sve crveno-bele bajke završavale u prethodnom periodu. Tragedijom! Kao čovek izučen u fudbalu u narednih nekoliko meseci, ili koliko mu bude trajao mandat u Ljutice Bogdana, bivši predsednik FSS dobiće priliku da pokaže da se virus instant uspeha, bez pogleda u bolje sutra ili prekosutra, nije preneo na njega.

Tačno je, gledajući samo i isključivo teren, da sve u Crvenoj zvezdi izgleda da je – gladac. Međutim, prvo emotivan monolog Miodraga Grofa Božovića, zatim podrška Aleksandra Lukovića, te ironična poruka Uga Vijere o tome kako nema šta da jede, možda nagoveštavaju da iskusni crnogorski stručnjak i njegovi borci ove jeseni - džabe kreče. Posle dominacije u domaćim okvirima, serije od 13 uzastopnih pobeda koja ima tendenciju da bude produžena do kraja prvog dela sezone, šampionska titula ne može da bude debelo ćebe kojim će se pokrivati na Marakani. To je običan, prašnjavi frotir, na šta je upozoravao i Grof Božović.

Zvezdin strateg dugo nije bio prisutan u srpskom fudbalu, ali je za ovih nekoliko meseci istresao Crvenu zvezdu na postavu. I možda u pravom trenutku delovao preventivno kako se četvrta šansa u ovom veku ne bi olako propustila. Da, dobro ste pročitali, četvrta šansa. I da može i ovaj tim da bude žrtva one narodne poslovice o tome kako ljubav iskače kroz prozor kada siromaštvo zakuca na vrata.

I pored finansijskog brloga, konstantne kuknjave o teškim danima i nedostatku novca, Crvena zvezda je tri puta bila blizu da se uspravi. Ali uspeh na domaćoj sceni u tim situacijama nije bio pogonsko gorivo za nova poglavlja na evropskoj sceni i dobitak na svim nivoima, nego poligon za raspaljivanje sujete unutar kluba. Bilo je tu još mnogo negativnih faktora, ali Crvena zvezda je patila zbog diskontinuiteta i kratke vizije, mnogo kraće nego što je bila pamet pojedinih bivših čelnika.

PRVA ŠANSA (2004): SNOVI SRUŠENI SUKOBOM MUSLINA I DŽAJIĆA

Gorčinu života na Zvezdinoj glupi mnogo pre Miodraga Božovića osetio je Slavoljub Muslin. On je u sezoni 2003/2004. Posle dve sušne godine vratio duplu krunu u Ljutice Bogdana. I ne samo to: oformio je tim koji je imao evropsku perspektivu, sa Vidićem, Mladenovićem i Žigićem kao kičmom novog projekta. Miris euforije se osećao baš kao i sada, ali Zvezda nije bila spremna da rizikuje. Tog leta su tim napustili Vidić i Mladenović, a svestan da je drugi put izvadio vatrogasni šmrk i ugasio požar u Ljutice Bogdana Slavoljub Muslin je izašao pred najveću klupsku legendu Dragana Džajića i postavio ultimatum: „Hoću da imam najšira moguća ovlašćenja, da se pitam o svakom transferu ili odlazim!“ Tadašnji predsednik Džajić nije hteo ni da čuje za takvu opciju, doveo je istrošenog Ljupka Petrovića, u tim selektirao mlađariju poput Jankovića i Baste koja je samlevena u dvobojima sa PSV-om i Zenitom. Zvezda je posle toga bila spremna za novi „ristart“.

DRUGA ŠANSA (2006): PIKSIJEVA RASPRODAJA POSLE MILANA

Izgubljena je godina posle prve duple krune u predsedničkoj eri Dragana Stojkovića. Jeste Milan bio nepremostiva prepreka u kvalifikacijama za Ligu šampiona, ali ta izgubljena bitka kao da je ispraznila rezervoar motiva petoj Zvezdinoj zvezdi. Po kratkom postupku rasprodao je kompletnu generaciju, a recidivi tima bili su suviše lak zalogaj za češki Liberec. Katastrofa nalik ovoj letošnjoj protiv Kairata, nešto što niko više ne bi smeo da uradi u Ljutice Bogdana, iako Dragan Stojković i danas ima vrlo jako uporište u alibi priči da je po bagatelnoj ceni prodao robu A kategorije zbog nestašice para.

A u tom trenutku Boško Janković ili Vladimir Stojković bili su za Zvezdu ono što su danas Marko Grujić i Aleksandar Katai. Jeste da je u timu Miodraga Božovića sve posloženo pod konac, ali bez pomenutog dvojca i ekipa lidera Superlige izgledala bi kao vrat bez šala u decembarskim mesecima, delovala bi kao ljubav bez seksa...

Kao čovek koji je dugo u fudbalu Zvezdan Terzić to mora da zna. Uostalom, ako bude ostao u Ljutice Bogdana do juna naredne godine, famoznog početka kvalifikacija za evropske kupove, direktor crveno-belih mora da bude spreman na kocku života. Crno ili crveno, grupna faza nekog od evropskog takmičenja ili potpuna propast, ovaj tim na okupu do kraja pomenutih kvalifikacija ili kompletna rasprodaja već u decembru. Kako bi se bar do juna posložile određene kockice.

TREĆA ŠANSA (2014): STOP IZ UEFA ZA SLAVIŠINE ŠAMPIONE

Sve ostalo je zamajavanje perifernim stvarima, čak i ta titula koja pored ovakvog Partizana ne bi smela da dođe u pitanje mogla bi da unazadi Crvenu zvezdu... Imamo primer iz sezone 2013/2014, kada je Slaviša Stojanović u glavi projektovao tim za kvalifikacije za Ligu šampiona, ali je rampa iz UEFA obustavila sve.

Znajući kakva je situacija u Crvenoj zvezdi lovci na talentovane glave počeli su da kidišu na Grofove adute kao besni psi. Već je stigla ponuda Fajenorda za Aleksandra Kataija, veliki evropski klubovi odavno vuku za rukav oca Marka Grujića. Sve sluti da će jedan od njih možda morati da bude žrtvovan, i da u tom slučaju označi početak kraje nove Zvezdine bajke. Možda i da označi početak tragedije, koju je namirisao i Miodrag Grof Božović:

„Ako niko ne želi da se bavi ovim klubom, onda to treba da se kaže, da se mi više ne patimo. To što Zvezda pobeđuje u Bačkoj Palanci ili Surdulici gde igramo sa kravama, to više nikog ne zanima. Ovo je ogroman klub, Zvezda ne može bez Lige šampiona ili Lige Evrope“, rekao je nedavno Božović.

Ovo poslednje je činjenica koju aktuelni ili budući čelnici Crvene zvezde moraju da shvate. Tim koji kao i onaj iz 2004. godine ima evropsku perspektivu (uz nekoliko pojačanja) visi kao bižuterija na tankom koncu. Dovoljna je još jedna elementarna ili finansijska nepogoda da se sve raspadne i ode u Honduras.

Pitanje je samo da li je to neko od moćnih ljudi bliskim Crvenoj zvezdi prepozna.

Jer uspeh u Evropi, da ne kažemo Liga šampiona - nema cenu. Zato je vreme za partiju ruleta sa najvećim mogućim ulogom. Crveno ili crno. Liga šampiona ili definitivna propast. Jul je blizu. Veoma blizu.