"Додик је у Српској увео аутократију!"

Председник се за све пита, а Скупштина је постала инструмент некритичног провођења његових наредби. Не вјерујем да би главни играчи у међународним односима ризиковали да руше Дејтонски споразум. 

Бранислав Божић за НиН из Бањалуке.

Република Српска 05.11.2015 | 12:45

Педесетпетогодишњи инжињер из Брчког са дипломом београдског Електротехничког факултета Младен Босић веровао је да ће цели живот провести у својој професији, али га је сплет познатих ратних и поратних догађаја, као и многе, одвео на другу страну. У оштром, досад невиђеном, сукобу власти и опозиције , који месецима траје у Републици Српској, све чешће понавља да председник Милорад Додик води авантуристичку политику и да Република Српска иде у погрешном правцу, али с обзиром на то да се нарушавају две деценије од потписивања Дејтонског мировног уговора, разговор ипак почињемо стањем у БиХ.

„За данашњу БиХ се може рећи да је још увек заглављена у прошлости. И данас се воде рововске политичке битке, а доминирају концепти који су заостали из претходних времена. Прича о националној угрожености је моћно политичко средство, које када га политичар на власти добро употреби, омогућава да не мора објашњеавати грађанима зашто живе у беди и зашто не одговарају они који су покрали њихове паре и животе".

Има ли захтева за промјену Дејтонског мировног уговора?

За ових 20 година од потписивања Дејтона показало се да је он тако спакован да би његовим распакивањем отворили Пандорину кутију. У том случају би Република Српска најгоре прошла и зато стално упозоравамо Додика да престане да кокетира пре свега са Хравтима око новог територијалног уређења и напуштања Дејтонског концепта, као што је то својевремено урадио потписујући Прудски споразум.

Има ли захтева из светских центара моћи да се БиХ додатно централизује и унитаризује?

Увијек има оних који би жељели да се то деси, али све више схватају да то није могуће без пристанка три стране, а тог пристанка, наравно нема. Не вјерујем да би сада неко од главних играча у међународним односима ризиковао да руши Дејтонски споразум, јер је свима јасно да би то био, сасвим сигурно, дефинитиван повратак у прошлост и сукобе.

Додик вас оптужује да сте издајници „пробосанци"?

Додик нас оптужује само за то што није ушао на власт на нивоу БиХ. Чим су се завршили избори, пошто је у Федерацији СДА био изборни побједник, Додик је први пожурио у централу СДА код Бакира Изетбеговића да понуди да заједно формирају власт. Пошто је претходно најцрње вријеђао Бошњаке и Изетбеговића, како би се додворио екстремнијем дијелу гласача, наишао је на одбијање. Онда је нас који смо направили договор са већинским странкама из Федерације назвао издајницима и пробосанцима. То је израз бијеса и немоћи.

Какво је стање у самој Републици Српској?

Република Српска је у економској и моралној кризи, Додик је увео неку врсту аутократије у којој се за све он пита. На тај начин је дерогирао демократске институције, прије свега скупштину Републике Српске која је постала инструмент некритичког провођења његових наредби. А скупштинска већина нема легитимитет јер је формирана на политичкој корупцији. То у Републици Српској сви знају преко афере „папак" и снимка на којем премијерка Жељка Цвијановић открива детаље куповине опозиционих посланика.

Еконосмку кризу није потребно доказивати с обзиром на то да је једини економски концепт ове власти задуживање. Овде се прича о великом успеху када од неког добију кредит, као да се ради о поклоњеном новцу и као да тај новац уз камате неће морати враћати грађани Републике Српске. Примера ради, задуженост Републике Српске по становнику је скоро двоструко већа од задужености другог ентитета, Федерације БиХ. Власт не спомиње уништену пољопривреду, нема никакав развојни концепт и зато распродаје националне ресурсе.

Посљедице постају све видљивије, иако је просјечна пензија најнижа у Европи, чак и тако мизерне пензије почињу да касне. Криза морала се види на сваком кораку, а дјеца оних који су се обогатили на ратном профитерству и крађи државе бахато показују богаство. Испред појединих кафића у центру Бања Луке видјећете бољи возни парк него на Беверли Хилсу. Својим примјером и Додик, као предсједник Републике Српске, значајно доприноси таквом стању, возећи се хеликоптерима и приватном авиону и размеће се са својим личним богаством које је стекао, благо речено, на сумњив начин, бавећи се политиком.

Страсти се, ипак, распаљују око пребројавања патриота и издајника?

То је Додикова политика. Свјестан стања у које је довео Републику Српску и свјестан посљедица које ће тек настати, Додик покушава да добије подршку на етикетирању наводних унутрашњих и спољних непријатеља. Сви у Српској који га не подржавају су унутрашњи непријатељи и „издајници". Аргумент за нашу издају је то што смо без њега формирали скупштинску већину на нивоу БиХ са странкама из Федерације, а та већина се свакако не може формирати само од странака из Република Српска, већ се саставља из странака из оба ентитета.

Он вас оптужује за издају, ви њега за криминал и корупцију, за које га афере теретите и има ли изгледа да се расплету?

Афера је средње име Милорада Додика. Неко је систематизовао све веће афере за вријеме његове власти и дошао до бројке 150. То је толики број да објављивање нових више не производи значајан ефекат код грађана. Сада су, међутим, вентили попустили и све више његових сарадника нам долази с разним папирима. Те папире би требало да носе у тужилаштво, али су свјесни да је оно под контролом и да неће ништа направити док се власт не промијени. А када питате за конкретне афере, ту су Робна кућа „Боска" у којој су са Додиком увезани Мишковић и Ђурић из Београда, фамозна зграда Владе, зграда Гранд трејда у центру Бања Луке, афера „земљиште Пољопривредне школе" , Бобар банка, кредити ИРБ, Глиница Зворник, изградња путева у Сребреници, афера Фрут-еко...и тако редом до сто педест!

Најава одржавања референдума о Суду и Тужилаштву БиХ забавила је многе изван БиХ. Хоће ли референдума бити?

Референдум је дио политичке игре Додика и СНСД-а. Они су то споменули први пут прије десетак година како би побиједили на изборима. Било је то у договору с неким важним представницима међународне заједнице чији су тада миљеници били. И од тада до данас кад год су слабили на унутрашњем плану, потезали су питање референдума. Слажемо се апсолутно да Тужилаштво и Суд раде катастрофално. Селективно се за ратне злочине оптужују и осуђују углавном Срби, а у борби против криминала и корупције нису урадили готово ништа.

Ево, ми ћемо подржати референдум. Али њега неће бити, јер су Додикови мотиви сасвим другачији. Он овим жели да изађе из изолације, да буде преговарач са бриселом и неким другим центрима и да онда то представи као свој велики успјех. И друго, он жели да премијера Србије Александра Вучића доведе у парламент Републике Српске да замоли посланике да одустану од те намјере. Све је то авантуризам, једна лоше припремљена политчка игра.

Ми имамо коректне односе с властима Србије, што је увијек императив свих озбиљних политика из Републике Српске. Србија има добре односе са Српском, али жели и што коректније односе са БиХ. То се одражава и кроз почетак одржавања заједничких сједница владе Србије и Савјета министара БиХ. Политика и медији из Србије увијек имају утицај на политичку ситуацију у Републици Српској, а то се огледало и кроз учешће странака из Србије на изборима у Републи Српској, али и обрнуто. Знате да се то раније манифестовало кроз савезништво Додика и Тадића (Бориса), па су они били активни учесници у кампањама са обје стране ријеке Дрине. Од тада, Додик је једини политичар из Српске који има приступ београдским медијима, који су о њему направили слику највећег борца за српске националне интересе.

 

НИН (БЕОГРАД)