Анализа: Лалатовић ЖИВА ВАТРА! Од потеза за дивљење, до кочијашких псовки!

Ненад Лалатовић је још као играч показивао да не спада у обичне. Волео је Звезду више него било шта друго, па је неретко своје дефанзивне задатке обављао са толиком жељом да је публика често бринула да због тога не буде и јавно опоменут. Није био груб на терену, само је играо са емоцијама. Такав је и као тренер.

Фудбал 08.11.2015 | 23:00

Лалатовић је "Звездино дете". Ко га је тамо сретао још као младића, знао је да је то, просто, тако. У Звезди је одрастао, у њој му је и отац радио, а он је крчио свој пут од млађих категорија до првог тима. И, наравно, када би му се десило да постигне гол - бурно би га славио. А када је то урадио и на поновољеном 115. дербију, толико се радовао да је скидање дреса била само једна ситница. Наравно, жути картон није изостао.

Али, овај 37-годишњак, који је био члан Звезде, Шахтјора, Земуна и ОФК Београда, а играо на позајмицама и у Радничком из Крагујевца, Милиционару и Волфзбургу, привлачи пажњу својим понашањем и откако је 2010. постао тренер. Тада је преузео Срем, потом био у новосадском Пролетеру, а од 2013. је и на највећој сцени коју Србија имао. Редом, клупе са клупе Вождовца, Напретка, Звезде и, сада чачанског Борца, води екипе и - не скрива емоције.

Када би победио Партизан, као што је то урадио и у улози тренера Напретка, он би пожелео - титулу Звезди:

А када би пропустио да победи Партизан у дербију, џентлменски би одлазио у свлачионицу црно-белих и честитао на резултату који је вечитом ривалу веома одговарао.

Ипак, није се никада мирио са оним што сматра неправдом. Био у праву или не, није остајао по страни. Дешавало му се да стога буде искључен, а после једног таквог случаја, прошлог септембра у улози Звездиног кормилара против бившег клуба, Напретка, понудио је судији необичну опкладу: Да или он, или арбитар, престану да се баве својим послом ако се уз ТВ снимак утврди да ли је требало да буде досуђен једанаестерац за црвено-беле, који на терену није био досуђен.

Речи, често, није успевао потпуно да исконтролише. Псовка би му се отела чак и када су га камере снимале, попут сцене на Партизановом стадиону. Тада је неко од "гробара" скакао по тунелу који води ка свлачионицама, а Лалатовић му је пожелео да - пропадне. Уз псовку.

Да га питате које му је боја крв, вероватно би вам рекао "црвено-бела је". Иако сада води неку другу екипу, Звездине "делије" су му недавно скандирале и поред тога што је на Маракану дошао као стратег другопласираног Борца.

Али, и као шеф стручног штаба Чачана, не ради свој посао без емоција. Напротив. У Нишу је на псовке упућене породици реаговао бурно. Веома бурно. Толико бурно, да је све псовке које су из њега покуљале тешко и побројати.

Ненад Лалатовић није обичан тренер. Тешко да ће неког оставити равнодушним, јер жар са којим ради свој посао - делује неугасиво.