Видимо ли даље од суза вакцинисаног дјетета?
Људи не виде како им у породици, комшилуку или ширем окружењу дјеца умиру од болести за које постоје вакцине, али чују плач и виде црвенило на руци вакцинисаног дјетета.
Република Српска 04.11.2015 | 08:54
Све већи број родитеља, неки због узнемирујућих случајева које се с времена на вријеме појављују у медијима, неки због лажног помодарства, се одлучује се да своју дјецу не вакцинише.
У Босни и Херцеговини опада број вакцинисане дјеце, а из здравствених установа упозоравају на потребу имунизације. Истовремено, требају се испитати сви случајеви код којих постоји сумња да је дошло до компликација изазваних вакцинисањем.
Стручњаци напомињу да до таквих компликација може доћи уколико је дијете алергично на одређени састојак вакцине, ако има проблем у имунолошком систему или генетске предиспозиције.
Свако дијете које треба да се вакцинише, према установљеном календару вакцинација, мора добити сагласност педијатра о томе да ли је дијете погодно за вакцинисање у том тренутку. За дијете које има неко акутно обољење (инфекцију) које прати повишена тјелесна температура, вакцинисање се одлаже на вријеме које дефинише педијатар.
О томе које су посљедице неквакцинисања дјеце, и због чега долази до раста броја невакцинисане дјеце, сазнали смо у Институту за јавно здравство Републике Српске.
Они апелују на родитеље да проблематику вакцинисања дјеце схвате озбиљне и да се не упуштају у разне авантуре када је ријеч о (не)вакцинисању дјеце.
Према Извјештају о извршеној имунизацији у Републици Српској за 2014. години Института за јавно здравство Републике Српске, порталу БУКА достављени су подаци о обухвату вакцинисане дјеце, па се тако наводи да је за БСГ постотак 98,55 %, за ДиТеПер 77,47 %, за ОПВ 79,34 %, за МРП 88,15 %, ХВБ 87,71 %, Хиб 74,79 %, ДиТе81,92 % ДиТе про адултис 88,96 % Ана Те 92,52 %
За већину вакцина дефинисани минимални обухват који обезбјеђује адекватан колективни имунитет који спречава ширење заразних болести у популацији, је 95%.
У Институту нам кажу да су се на подручју Републике Српске већ јављале епидемије као посљедица невакцинисања.
„Класичан примјер оваквих епидемија су епидемија рубеоле 2009. и 2010. године (укупно 1150 обољелих), епидемија паротитиса или заушњака у периоду јун 2011. – април 2013. године (око 8400 обољелих особа), те морбила (малих богиња) у 2014/2015. години (око 4000 обољелих).“ рекла је Милка Мрђа, портпаролка Института.
Болесник од малих богиња, у осјетљивој средини, у просјеку, зарази 12-18 особа, па је за спречавање епидемија малих богиња потребно да колективни имунитет буде бар 94-95%.
Невакцинисана дјеца имају 35 пута већу вјероватноћу да оболе од малих богиња у односу на њихове вакцинисане вршњаке. Када се јави епидемија међу невакцинисаном популацијом, расте ризик од оболијевања и једног броја вакцинисаних грађана.
„Посљедице избјегавања вакцинације су двојаке“, кажу нам у Институту, „на појединачном плану, невакцинисана особа је под ризиком оболијевања чак и у потпуно вакцинисаном окружењу уколико у такву средину доспије извор заразе или уколико она сама путује у земље гдје има невакцинисаних“
На групном плану, појашњавају, ако има доста невакцинисаних (стручно се каже: ако је низак колективни имунитет, тј. проценат заштићених), јављају се епидемије.
„Оне, превасходно, погађају невакцинисане, али се деси да инфекцији подлегне и понеко вакцинисан, било зато што је од вакцинације протекло пуно времена, па је заштитни ефекат вакцине ослабио, било што је таква особа имала несрећу да се баш код ње послије вакцинације не развије довољан ниво антитијела (нису све вакцине 100% ефикасне)“ истичу у Институту за јавно здравство Републике Српске.
Каже се да је вакцинација постала жртва свог изванредног успјеха, јер људи не виде како им у породици, комшилуку или ширем окружењу дјеца умиру од болести за које постоје вакцине, али чују плач и виде црвенило на руци вакцинисаног дјетета. Измијењена је представа о ризицима, јер се стиче утисак да се дјеца безразложно излажу неугодностима. Не схвата се да бисмо се, без вакцинације, вратили у доба када су харале болести којих данас нема или их скоро нема.
„Како бисмо повећали свијест о значају вакцинације, неопходна је стална едукација у циљу унапређења знања свих актера који учествују у систему имунизације: доносиоци одлука, здравствени професионалци, родитељи, дјеца, медији, односно читава друштвена заједница, међу којима мора постојати стална комуникација. Становништво мора имати тачне и поуздане информације о значају и добробити имунизације“ истакнуто је за БУКУ у Институту.
За крај, они напомињу, да су вакцине које се набављају у Републици Српској изузетно квалитетне, набављају се од познатих светских произвођача и уз атест који долази уз вакцину, додатно се тестирају у Агенцији за лијекове и медицинска средства БиХ.
Извор: Букаа>
Коментари / 2
Оставите коментарWТФ
05.11.2015 02:24Цисте глупости, само понављате студије које су плацене од стране фармацеутских компанија. Ако је то све тако засто се онда пласи те невакцинисане дијеце, ако је васе дијете вакцинисано оно би требало да је застицено од свих тих болести. Треба невакцинисана дијеца да се пласе вакцинисане јер су они ти који постају носилац вируса кад приме вакцину.
ОДГОВОРИТЕДражена
16.06.2020 08:26Браво за коментар! ??