Мусли: Сазрео сам, радо се сећам Лакташа!

Некако је на мала врата отишао у Шпанију, обукао дрес Манресе, а Дејан Мусли моментално је показао да потпуно припада најјачој лиги у Европи. Проглашен је за играча месеца у Ендеса лиги, па друга инострана одисеја 24-годишњег центра за сада тече као у бајци.

Кошарка 03.11.2015 | 21:00

У интервјуу за Б92 Мусли је говорио о почетку сезоне, истакао да не воли много да гледа у прошлост, мада смо се доткали и периода у Партизану и прошле сезоне са Мегом. Такође, разговорали смо о репрезентацији, кошаркашким узорима, напретку...

“Презадовољан сам свиме у клубу, и саиграчима и стручним штабом. Највиши циљ јесте да будемо међу осам екипа и да се пласирамо на Куп краља, али генерално нема много притиска“, почиње Мусли причу за Б92.

После четири кола Манреса има скор 2-2, а на конту је могао да буде и тријумф више.

“У недељу смо несрећно изгубили од Хувентуда, примили смо тројку у завршници и после смо имали шут за победу, а они су сваке године у првих шест-седам екипа. Да смо славили, био би то фантастичан старт, али и овако је више него добро. Сада идемо даље, гостујемо Гран Канарији. Ендеса је једна од најјачих лига у Европи, важи за најјачу. Стварно јесте тако, сада сам се и уверио у то, много је јаких тимова и квалитетних играча. Буквално свако сваког може да добије, изузетна је лига“.

Тек треба да уследе утакмице са великанима европске кошарке – Барселоном и Реал Мадридом.

“Нећемо имати императив победе и играћемо можда и боље него неке за нас битније мечеве јер ћемо бити растерећенији. Једва чекам да дођу утакмице са Реалом и са Барсом“.

Мусли за сада бележи 17,3 поена и 8 скокова по утакмици, а награда за играча месеца није га уљуљкала, пошто је Хувентуду убацио 25 поена, уз 5 скокова.

“Имам одличну комуникацију са тренером Ибоном Наваром, који је прошле године био у Лаборал Кучи. Све се некако поклопило, дао ми је слободу у игри, а ја сам сада искуснији и зрелији у односу на први пут када сам отишао у иностранство. Користим сваки минут на прави начин и то је то“.

Први пут Мусли је отишао у иностранство још 2010. године, али боравак у Лаборал Кучи био плодан – мало је играо и доста је времена проводио на позајмицама.

“Био сам премлад, дошао сам у клуб са само 19 година, а они су у претходној сезони освојили титулу тако што су добили Барселону са 3-0 у финалу плеј-офа. Искрено да ти кажем, не враћам се много уназад јер не могу ништа да променим, тако је-како је. Трудим се да гледам једино у будућност, да будем максимално концентрисан на кошарку, на сваки следећи тренинг и меч“, не жели Дејан много да говори о прошлости.

Мусли је био супериоран у млађим категоријама, од њега су се очекивале велике ствари, али није одмах испунио потенцијал.

“Ух, иду мало тешка питања“, рекао је Мусли уз смех, “Јесте, био сам доминантан, после тога је очигледно био пад у игри... Ни не желим да се осврћем на све што је било, сада желим само да уживам у кошарци. Није то нека фраза, стварно не гледам у прошлост“.

Док је био млађи, Муслија је пратила репутација да се понекад на тренинзима не труди довољно и да нема прави став.

“Има истине у томе... Али ево, трудим се да покажем да то нимало није истина, а то знају и сви људи са којима сам сарађивао. Знају како тренирам и да дајем сто посто себе када сам здрав“.

Екипа Мега Лекса стекла је имиџ клуба који кошаркаше “враћа у живот“, а изгледа да је тако било и са Муслијем – прошле године на Јадрану је просечно имао 15 поена и 9,2 скока.

“Много ми је значила сезона у Меги, ту сам се доста разиграо и имао неколико одличних утакмица у јакој АБА лиги. То ми је била најбоља припрема за ову сезону, дочекао сам овај изазов у Шпанији потпуно спреман“.

Пре Меге, 213 цм високи центар две сезоне провео је у Партизану.

“Ми смо прве моје сезоне били међу најмлађим тимовима у АБА лиги, ако не и најмлађа. Тада смо узели трофеј у Јадранској лиги и у домаћој лиги, на клупском плану сам задовољан, мада увек може више – највише жалим за поразом од Цедевите у Арени у мојој другој сезони. Лично, трудио сам се колико сам могао, био сам подређен екипи као што увек и јесам. Могло је и боље, наравно, али увек може боље“.

Дуго смо га гледали у АБА лиги, сада је мало теже доћи до преноса утакмица Манресе, али Муслијев стил игре није се много променио.

“Мање-више је слично као у Меги. У ове четири утакмице на разне начине сам постизао кошеве и увек се трудим да је тако – отворен шут споља, лоу пост, пик игра... Претходна два лета радио са сам са тренером Александром Матовићем и кондиционом Тодором Галићем, они су ми много помогли. Ипак, простора за напредак увек има, поготово у кошарци – и физички и технички и тактички. Ако нешто морам да издвојим, волео бих додатно да побољшам игру леђима“.

На питање које играче на својој позицији највише воли да гледа, 24-годишњи Мусли је одговорио:

“Дивца и Олајџувона. Од садашњих највише ми се допада Марк Гасол. Приметићете да сви играчи који сам навео раде много ствари на терену – у одбрани покривају доста простора, тимски су играчи, а у нападу су разноврсни“.

За крај, замолили смо Дејана да издвоји најлепши и најружнији тренутак у досадашњем току каријере.

“Нема много ружних, можда нека повреда када сам дуже одсуствовао са терена. Најлепше ми је било са репрезентацијом, издвојио бих златну медаљу 2009. године у Француској на ЕП за играче до 18 година. Веома драг ми је и трофеј АБА лиге с Партизаном у Лакташима“, закључио је Мусли за Б92.