Трговина: Дјевојчице продају за 400 КМ

До половине прошлог вијека уговорени бракови на нашим просторима били су уобичајени. Родитељи младожење и младе договарали су детаље будућег брака и то најчешће без знања самих актера, који би се по први пут сусрели на сам дан вјенчања. Родитељске одлуке су у највећем броју случајева биле финансијске природе, а младенци су их поштовали без обзира на то шта су мислили једно о другом.

Босна и Херцеговина 01.11.2015 | 18:50

Пресудни фактори при избору животног партнера за њихову дјецу били су иметак младожење и мираз младе. Еманципацијом жена, јефтинијим и доступнијим образовањем, миграцијом становништва из села у градове, те свеопштим растом животног стандарда овај вид традиције почео је полако да изумире.

Нестанак ових обичаја отежао је проналажење супруге за један број мушке популације, претежно из руралних крајева, а за посљедицу има настанак једног новог облика трговине људима: продају дјевојчица зарад удаје.

Уговорени бракови модерног доба

Овакве бракове и данас најчешће договарају родитељи, а улогу трговца понекад преузимају познаници и родбина. Јако ријетко долази до званичног склапања брака пред матичарем и у вјерској установи, па се најчешће ради о ванбрачним заједницама. Дјевојчице су старе свега 11-12 година, а „мужеви“ су у највећем броју случајева њихови вршњаци, мада има случајева када су дјевојчице присилно удаване за мушкарце који су старији од њих и до 30 година. Оне неријетко бивају експлоатисане у сексуалном или радном смислу.

„Дјевојчице су приморане да обављају кућне послове, да сексуално задовољавају мушкарце за које су удате, често долази и до принуде на проституцију и вршење кривичних дјела ради остваривања профита за трговца“, каже Катарина Ивановић из удружења „Астра“ из Београда.

На подручју Бијељине током посљедњих пет година присилно је удато око 40 дјевојчица, подаци су којима располаже удружење „Отахарин“. Већина њих је удата у иностранство.

„Уколико се дјевојчица не уда док напуни 16 година, околина о њој говори да није невина и да је ‘баба дјевојка’ коју нико не жели. Имали смо случај да је дјевојчица продата за 200 КМ и аутомобил. Неколико пута смо полицији пријавили случај, али службеници у разговору са њом нису добили ту информацију јер је била под пријетњом да не каже шта се десило“, каже нам Бегзада Бегановић из овог удружења.

Најмлађа евидентирана дјевојчица која је присилно удата на подручју Тузле имала је 12 година, рекли су нам из удружења „Земља дјеце“ из тог града. Током протекле три године ово удружење евидентирало је и процесуирало осам случајева малољетничких бракова.

„Дјевојчице се удају унутар земље са циљем одласка ван граница БиХ. Дестинације су најчешће Италија, Француска, Њемачка и друге балканске земље. Родитељима се даје накнада од 400 КМ до 60.000 КМ. Постоје организоване криминалне групе, међутим њихова дјелатност није искључиво само продаја дјевојчица, него и сви други видови експлоатације. Такве групе су распростарањене у више држава, а веома су добро организоване и вјеште у избјегавању закона“, каже нам Аднан Дрндић из овог удружења.

Женидбом до нових „радника“

Присилном удајом се домаћинства шире, а породице омасовљавају, што доводи до повећања броја „радника“ који ће за трговца просити на терену или на неки други начин зарађивати новац.

„Што је дијете млађе, то је већа вјероватноћа да ће се грађани сажалити и дати новац“, истиче Маша Мирковић из удружења „Нова генерација“ из Бањалуке.

Приликом процесуирања случајева уговорених и присилних бракова тешко је доказати да је дошло до размјене новца, јер се ради о трансферима које је тешко упратити, али се приликом рада на случају дође до тих информација.

„Проблем представља ако су родитељи узели и потрошили новац, а дијете је одузето и смјештено у Сигурну кућу, што не занима купце који хоће свој новац или дјевојчицу. Уколико она не буде спашена, постоји ризик да буде продавана више пута. На почетку је експлоатишу за просјачење, а када мало одрасте то прелази у сексуалну експлоатацију и џепарање“, каже Дрндић, те наводи и случај оца који је полицији пријавио човјека јер му није исплатио комплетну суму новца за његову кћерку.

Полиција без података

У центрима јавне безбједности Републике Српске кажу да нису имали регистроване случајеве присилних бракова током протеклих пет година. Ипак, од невладиних организација и центара за социјални рад сазнајемо да је случајева било, али да их полиција није евидентирала по том основу, јер су дјевојчице биле привођене због скитње или просјачења.

„Једини случај уговореног брака имали смо прије три године, радило се о ромској популацији и Центар је интервенисао на начин да је дјевојчицу вратио родитељима. У питању су били тринаестогодишњаци, а како је дјевојчица била из друге општине, наш Центар није имао надлежност да врши било какав надзор над том породицом. Младожењина породица је напустила територију БиХ, тако да ни о њима немамо даље податке“, навели су из Центра за социјални рад Бањалука, не одговоривши на наше додатно питање у вези општине из које дјевојчица потиче, како бисмо могли контактирати надлежни Центар.

Маша Мирковић из „Нове генерације“ наводи случај када је једанаестогодишња дјевојчица из Сарајева затечена у просјачењу на улицама Бањалуке. Евидентирана је као дијете које проси, али је изласком на терен утврђено да се ради о присилном браку, јер је у Бањалуку доведена због удаје за дјечака који је имао 14 година.

„У моменту када су постојале назнаке да отац дјечака има сексуалне односе са дјевојчицом, Центар за социјални рад је дијете изузео из породице. Оно је смјештено код нас у Прихватну станицу и након тога враћено у Сарајево. Моменат заснивања ванбрачних заједница се најчешће занемари. Нема доказа да су дате паре да би се дјевојчица удала, али се кроз причу са малољетницом дође до тих информација. Након што је дијете враћено родитељима који су је и продали, према подацима до којих је дошла ‘Нова генерација’, она је удата у иностранство“, говори Мирковићева, те наводи и случај шеснаестогодишње дјевојчице која је побјегла из ванбрачне заједнице и није жељела да се врати тамо, али јој систем није пружио подршку.

Дјевојчицу је из Прихватне станице покушао одвести наоружан брат њеног мужа да би је на крају преузела мајка. „Нова генерација“ је добила информације да је управо мајка особа која сексуално експлоатише дјевојчицу и која ју је удала.

„Без обзира на све то, систем је остао немоћан, као да нема капацитете да се суочи са тим проблемом, као да се људи у Центру за социјални рад боје да дјетету дају статус жртве трговине људима“, каже она.

Државно уређење препрека у борби против трговине људима

У Републичком тужилаштву Републике Српске рекли су нам да нема процесуираних предмета из ове области, те нас упутили на Тужилаштво БиХ, од којих нисмо добили тражене податке. Одговор из Тужилаштва Брчко дистрикта је такође био негативан.

Државна агенција за истраге и заштиту (СИПА) је од 2010. до 2015. године имала шест случајева присилних бракова. Министарство сигурности БиХ, одјељење за борбу против трговине људима, у својим годишњим извјештајима наводи да је током протекле двије године у БиХ регистровано шест случајева присилних бракова малољетница. Ради се о дјевојчицама старости од 12-14 година, за које је брак био уговорен на подручју БиХ, али је постојала могућност њиховог одласка у иностранство.

„Сложеност уређења Босне и Херцеговине је врло често препрека у брзом дјеловању надлежних институција на сазнања о уговореном браку. Регионални мониторинг тимови су једна од могућности за брзо дјеловање и сарадњу институција у асистенцији. Након идентификације се потенцијалне жртве трговине људима смијештају у смјештајне капацитете који се обезбјеђују у сарадњи са невладиним организацијама, те се предузимају активности са представницима надлежних институција“, кажу у Министарству сигурности БиХ, Одсјеку за борбу против трговине људима, те додају да „овакви предмети на надлежним тужилаштвима резултирају подизањем оптужница за запуштање и занемаривање дјетета и полни однос са малољетним дјететом.“

(Етрафика)