Очекује се експанзија малигних тумора

Ове године очекује се експанзија малигних тумора код грађана Србије. Разлог за то је, како открива наш најпознатији онколог проф. др Слободан Чикарић, време које је прошло од бомбардовања Србије, када је на Космет и Пчињски округ бачено 15 тона осиромашеног уранијума или, када се преведе у активност радиоактивног извора, 185 милијарди бекерела!

Србија 01.11.2015 | 17:44

Још је суморније што већ годинама уназад, како каже статистика, рак у Србији убије цео мањи град - око 22.000 људи, а од канцера оболи око 33.000 људи.

Поражавајућа статистика

У Србији сваке године, према статистици, оболи око 33.000, а умре око 22.000 људи, а најчешће малигне болести су:

Рак дојке - оболи 4.500 жена, а умре 1.600

Рак грлића материце - 1.400 оболи, а умре 450

Рак простате - оболи 1.250 мушкараца, а умре 850

Рак дебелог црева - оболи 3.700 људи, а умре 3.600

Рак плућа - оболи 6.400 грађана, а умре више од 4.000

"Сваки становник, од 10 милиона колико нас има са Косовом и Метохијом, у просеку је примио дозу зрачења од 18.600 бекерела, а дозвољенаколичина уранијума 238 (осиромашеног) по становнику у литру воде је 0,4 бекерела! Да би се рак појавио, потребно је да прође такозвани латентни период, који је за леукемију и малигне лимфоме од пет до 10 година, а за такозване солидне туморе, којих је 95 одсто, а чија се експанзија очекује ове године, од 10 до 20 година. Просек јављања за прве је седам и по година, док је за друге 15 година. Ситуацију у Србији пратим од 2001. године до данашњег дана. Према нашим истраживањима, 2006. био је нагли скок броја оболелих од леукемије и лимфома за 118 одсто у односу на 2005. Тај тренд се задржао до 2010. Што се тиче солидних тумора, треба очекивати њихов нагли скок за прошлу и ову годину. Још није готова статистика, али нам је евидентна највећа стопа смртности од рака у Европи" - прича овај стручњак и додаје да је здравље становништа угрожено од момента када је бачен осиромашени уранијум, који спада у канцерогене материје, и то траје до данас.

- Његов полураспад траје 4,5 милијарди година. Уранијум има ниску тачку топљења, сагорева на 50 степени и прелази у радиокативну прашину. Она је током бомбардовања доспела у воду, земљиште, а ваздухом се проширила и ван граница Србије. У биљке је доспела из земље, а животиње су јеле те биљке, дакле уранијум је и у њима. Људи пију воду, једу биљке и животиње, дакле и у нама је. Иакао укупна радиоактвиност на целом Балкану није велика, за индукцију рака потребна је мала доза радиоактивног материјала. Када доспе у крвоток, на пример, дисањем и путем хране, тада долази у контакт са ћелијском опном и продире у њу - објашњава проф. др Чикарић механизам досадашњег дејства осиромашеног уранијума.

- Да се разумемо, здраве хране нема нигде у свету, па ни у Србији, која је оптерећена последицама бомбардовања осиромашеним уранијумом. То оптерећење ће остати док је света и века на нашим просторима због времена полураспада уранијума од 4,5 милираде година. Нема решења за тај проблем - наводи он.

Сакривени извештај УН Сенегалца Бакари Кантеа, шефа мисије програма УН из 1999, о стравичним последицама бомбардовања Србије никада није објављен, а делови који су процурили у јавност захваљујући америчком независном новинару Роберту Парсонсу, извештачу из међународних институција у Женеви, шокирали су Европу и Србију.

Он је успео да добије Кантеов извештај од свог извора у УНЕП-у и 17. јуна 1999. објави његове делове у женевском дневнику "Куријеу" (Ле Цоурриер). Извештај је категоричан у оцени да ће наредне генерације, које живе на бомбрадованом тлу, патити од канцерогених обољења, леукемије, биће повећан број спонтаних побачаја и деформитета новорођенчади.

(Блиц)