Očekuje se ekspanzija malignih tumora

Ove godine očekuje se ekspanzija malignih tumora kod građana Srbije. Razlog za to je, kako otkriva naš najpoznatiji onkolog prof. dr Slobodan Čikarić, vreme koje je prošlo od bombardovanja Srbije, kada je na Kosmet i Pčinjski okrug bačeno 15 tona osiromašenog uranijuma ili, kada se prevede u aktivnost radioaktivnog izvora, 185 milijardi bekerela!

Srbija 01.11.2015 | 17:44

Još je sumornije što već godinama unazad, kako kaže statistika, rak u Srbiji ubije ceo manji grad - oko 22.000 ljudi, a od kancera oboli oko 33.000 ljudi.

Poražavajuća statistika

U Srbiji svake godine, prema statistici, oboli oko 33.000, a umre oko 22.000 ljudi, a najčešće maligne bolesti su:

Rak dojke - oboli 4.500 žena, a umre 1.600

Rak grlića materice - 1.400 oboli, a umre 450

Rak prostate - oboli 1.250 muškaraca, a umre 850

Rak debelog creva - oboli 3.700 ljudi, a umre 3.600

Rak pluća - oboli 6.400 građana, a umre više od 4.000

"Svaki stanovnik, od 10 miliona koliko nas ima sa Kosovom i Metohijom, u proseku je primio dozu zračenja od 18.600 bekerela, a dozvoljenakoličina uranijuma 238 (osiromašenog) po stanovniku u litru vode je 0,4 bekerela! Da bi se rak pojavio, potrebno je da prođe takozvani latentni period, koji je za leukemiju i maligne limfome od pet do 10 godina, a za takozvane solidne tumore, kojih je 95 odsto, a čija se ekspanzija očekuje ove godine, od 10 do 20 godina. Prosek javljanja za prve je sedam i po godina, dok je za druge 15 godina. Situaciju u Srbiji pratim od 2001. godine do današnjeg dana. Prema našim istraživanjima, 2006. bio je nagli skok broja obolelih od leukemije i limfoma za 118 odsto u odnosu na 2005. Taj trend se zadržao do 2010. Što se tiče solidnih tumora, treba očekivati njihov nagli skok za prošlu i ovu godinu. Još nije gotova statistika, ali nam je evidentna najveća stopa smrtnosti od raka u Evropi" - priča ovaj stručnjak i dodaje da je zdravlje stanovništa ugroženo od momenta kada je bačen osiromašeni uranijum, koji spada u kancerogene materije, i to traje do danas.

- Njegov poluraspad traje 4,5 milijardi godina. Uranijum ima nisku tačku topljenja, sagoreva na 50 stepeni i prelazi u radiokativnu prašinu. Ona je tokom bombardovanja dospela u vodu, zemljište, a vazduhom se proširila i van granica Srbije. U biljke je dospela iz zemlje, a životinje su jele te biljke, dakle uranijum je i u njima. Ljudi piju vodu, jedu biljke i životinje, dakle i u nama je. Iakao ukupna radioaktvinost na celom Balkanu nije velika, za indukciju raka potrebna je mala doza radioaktivnog materijala. Kada dospe u krvotok, na primer, disanjem i putem hrane, tada dolazi u kontakt sa ćelijskom opnom i prodire u nju - objašnjava prof. dr Čikarić mehanizam dosadašnjeg dejstva osiromašenog uranijuma.

- Da se razumemo, zdrave hrane nema nigde u svetu, pa ni u Srbiji, koja je opterećena posledicama bombardovanja osiromašenim uranijumom. To opterećenje će ostati dok je sveta i veka na našim prostorima zbog vremena poluraspada uranijuma od 4,5 milirade godina. Nema rešenja za taj problem - navodi on.

Sakriveni izveštaj UN Senegalca Bakari Kantea, šefa misije programa UN iz 1999, o stravičnim posledicama bombardovanja Srbije nikada nije objavljen, a delovi koji su procurili u javnost zahvaljujući američkom nezavisnom novinaru Robertu Parsonsu, izveštaču iz međunarodnih institucija u Ženevi, šokirali su Evropu i Srbiju.

On je uspeo da dobije Kanteov izveštaj od svog izvora u UNEP-u i 17. juna 1999. objavi njegove delove u ženevskom dnevniku "Kurijeu" (Le Courrier). Izveštaj je kategoričan u oceni da će naredne generacije, koje žive na bombradovanom tlu, patiti od kancerogenih oboljenja, leukemije, biće povećan broj spontanih pobačaja i deformiteta novorođenčadi.

(Blic)