Цуне: Каријера, као и песма, има крај

Наш легендарни Предраг Гојковић Цуне о себи и свом певању дужем од пола века: После бурне популарности, највећа му је жеља да се тихо и отмено повуче. "Кафу ми драга испеци" отпевао је више од 40.000 пута

Србија 01.11.2015 | 17:26
Цуне: Каријера, као и песма, има крај

 Дођи да те мајка цуне!

Овако је мајка Радмила дозивала свог малог Предрага, љубећи га "у паметну главу". Не знајући да ће тај надимак изродити будућу велику звезду на нашем народњачком небу.


Када се појавио са микрофоном, у његову песму, коју су истовремено красили нежан и снажан глас, заљубили су се многи. Данас, после бурне популарности, попут "цунамија", Цуне жели да се тихо и отмено повуче.

На Јулином брду у Београду сумирамо Цунетову каријеру. Није време за сету, већ за сећање. Наша певачка легенда у петак прославља 83. рођендан, 57 година каријере и 53 године брака. Каже нам да се оженио на свој рођендан, да би памтио све годишњице брака са његовом вољеном Лелом.

- Већ сам притиснуо ножну кочницу, а полако подижем и ручну. Заустављам своје животно путешествије после два инфаркта, два стента и можданог удара. Хоћу тихо и мирно да завршим своју каријеру.

Питамо га шта би за све ове јубилеје пожелео себи и својим најближима. Одговара у четири речи: здравље, дуг живот и срећу. Као и што би свима осталима пожелео.

- После можданог удара већ другу годину сам везан за кревет. Напоље излазим врло ретко. Ни ово промене времена ми не одговарају. Сада ми је најбоље мировање. У томе да све ово превазиђем највећу помоћ имам у мојој љубави, Лели.

Нећемо о мировању, већ о немирима његове велике каријере. Зато кренимо о песми из почетка.

Саговорник је рођен 6. новембра 1932. године у Крагујевцу. Мало он, а мало ми, допуњујемо његову богату каријеру.

Те давне 32. године Раднички је играо у Крагујевцу против Ференцвароша.

- Мој тата је био на утакмици као фудбалски функционер. У једном тренутку бабица утрчава на терен и јавља му да је добио сина. Њиховој радости није било краја, отац је отишао, а утакмица је настављена.

После Цунетовог рођења, отац је фамилију одвео у Београд. Био је берберин, Сремац из Кузмина, и није се плашио београдске конкуренције јер је био мајстор.

Не заборавља да је за свог дугог живота био три пута бомбардован. Најпре, 6. априла `41. године бомбе су бацали окупатори, три године касније савезници, па опет "савезници" 1999. Подсећа да је улазећи у девету деценију живота живео у девет бивших држава: од Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца до данашње Србије.

Али, неће Цуне да груне само о историји. Пита нас, а када ћемо о песми? Беседи да је још као основац певао у чувеном Коларцу. Од те чувене београдске куће креће његов глас по највећим дворанама света. Певао је у свим салама, филхармонијама свих тадашњих 15 совјетских република и 22 аутономне покрајине. У сали "Чајковски" у Москви, париској "Олимпији", "Линколн центру" у Њујорку, па све до "Опере" у Аустралији...

Све оне које смо питали за Цунета били су једногласни да је постао чувен по свом непревазиђеном гласу. Наводили су нам да су се многи чудили колико дуго може да пева а да не узме ваздух. Одатле већ и чувена изјава Лепе Лукић: "Цуне у јуну пред турнеју оде на Авалу да узме ваздух, да удахне, а у септембру, на крају турнеје, издахне преостали ваздух".
По којој песми се препознаје легендарни Цуне? Каже нам да је реч о "Кафу ми драга испеци".

- Много се захваљујем покојној Нади Мамули, која ме је научила ту песму. Песма је на почетку била аутсајдер, јер није била убачена међу најтиражније песме на синглу. Једна песма се у том пројекту избачена и уместо ње убацили су "Кафу". Три месеца касније то је била "златна плоча". За ових пола века отпевао сам је најмање 40.000 пута. Певао сам на хиљаде песама, као што су "Љубав ми срце мори", "Соња", "Јаничар", "Дунаве, моје море", "Запевајте песме старе"... али ниједна се није "примила" као ова.

Кафа се и даље "крчка", а ко Цунету данас пече кафу? Одговара да он и данас сваког јутра својој Лели спрема кафу и да му то није тешко.

Цуне хоће да нас подсети да је у овој песми променио један део текста. Уместо "ја ћу доћи око пола ноћи, кафу да попијем", певао је "ја ћу доћи после пола ноћи, да легнем крај тебе". У време овог тоталног ријалити живота, смешно је било што је оптуживан за порнографију. Чак и чувени Царевац, кад је чуо тај стих, ставио је виолину под мишку и напустио сцену у Дому синдиката. Наравно, победио је Цуне, јер је публика, једноставно, обожавала Цунета.

Цунетов "цунами" почео је средином шездесетих у Америци. Желео је да пева у нашим културним, црквеним и другим институцијама, али му то нису дали. Било је мишљења да је комуниста, као и сви они који су дошли са простора бивше Југославије. За њега није било мира ни кад се вратио у земљу. Мало због Америке, а мало због браде. Овде су га због тога сматрали четником. Говори нам да у Америци није пустио браду зато што је четник, већ да му она покрије подваљак.

Сумирање Цунетове велике каријере не би ваљало без једног великог догађаја од пре више од 40 година. Тада је понео титулу најбољег познаваоца песама у чувеном дуелу са Милетом Богдановићем, у хотелу "Југославија". Двојица легенди певала су петнаест сати и судија је рекао да су у питању биле равно 273 песме. Цуне је победио. Било је то такмичење по угледу на Клеја и Фрејзера, који су се давних година тукли у петнаест рунди.

- Није било шале, била су прописана правила, заштићена у Ауторском заводу. У првој рунди је Миле почињао песму, а ја сам исту завршавао, и обрнуто. Друга рунда је била "Слово на слово", са којим словом Миле заврши песму, ја са тим словом настављам другу, и обрнуто.

Идемо даље. У трећој рунди су певали на теме брод, барка, драга, драги, цвеће, коњ... У четвртој рунди певали су по задатку противника, тако што су три месеца пре дуела задали један другом 300 песама које су се чувале у трезору Народне банке до дана такмичења, када су први пут отваране.

Следећу рунду почињали су песмом без интонације ритма, с тим што је Цунетов противник морао да пева други глас - терцу...

- Почели смо око осам сати увече, а завршили сутрадан, у један поподне. Да је у то време у Београду био Риплијев биро, сигурно бисмо ушли у књигу рекорда.

Шта би на такав систем такмичења рекла данашња естрада и сви они који не могу да запамте ни две строфе било ког текста, не знамо. Али, таква су онда била правила, а данас - куд који, по нотним свескама, мили моји.

После толико песама и толиког уметничког жара, Цуне нам каже да није уморан, али да свему мора доћи крај.

- Наравно да нисам уморан од живота, јер то ми не дају моји унуци Мија, Еми и Сергеј. Сада сам потпуно смирен и највећа ми је жеља да поудам и пооженим унуке од ћерки Наташе и Катарине.

Али, каже нам да крштеница, ипак, чини своје. Подсећа да је некада знао да дође на аеродром и само промени кофере. Сада живи окружен љубављу најближих. Мало загледан у прошлост а живећи у садашњости, каже да је време да закочи. Његова верна сапутница Лела га опомиње да није време за крај, али он жели отмено да се повуче и да ипак подвуче црту испод своје богате певачке каријере.

(Вечерње новости)

Коментари / 2

Оставите коментар
Name

ЛЕГЕНД

01.11.2015 17:55

ЛЕГЕНДА ЈЕ ЛЕГЕНДА.

ОДГОВОРИТЕ
Name

лорд

01.11.2015 18:49

Цаст ми је сто зивим у ери овог великана! Бог те позивио!

ОДГОВОРИТЕ