Cune: Karijera, kao i pesma, ima kraj

Naš legendarni Predrag Gojković Cune o sebi i svom pevanju dužem od pola veka: Posle burne popularnosti, najveća mu je želja da se tiho i otmeno povuče. "Kafu mi draga ispeci" otpevao je više od 40.000 puta

Srbija 01.11.2015 | 17:26

 Dođi da te majka cune!

Ovako je majka Radmila dozivala svog malog Predraga, ljubeći ga "u pametnu glavu". Ne znajući da će taj nadimak izroditi buduću veliku zvezdu na našem narodnjačkom nebu.

Kada se pojavio sa mikrofonom, u njegovu pesmu, koju su istovremeno krasili nežan i snažan glas, zaljubili su se mnogi. Danas, posle burne popularnosti, poput "cunamija", Cune želi da se tiho i otmeno povuče.

Na Julinom brdu u Beogradu sumiramo Cunetovu karijeru. Nije vreme za setu, već za sećanje. Naša pevačka legenda u petak proslavlja 83. rođendan, 57 godina karijere i 53 godine braka. Kaže nam da se oženio na svoj rođendan, da bi pamtio sve godišnjice braka sa njegovom voljenom Lelom.

- Već sam pritisnuo nožnu kočnicu, a polako podižem i ručnu. Zaustavljam svoje životno putešestvije posle dva infarkta, dva stenta i moždanog udara. Hoću tiho i mirno da završim svoju karijeru.

Pitamo ga šta bi za sve ove jubileje poželeo sebi i svojim najbližima. Odgovara u četiri reči: zdravlje, dug život i sreću. Kao i što bi svima ostalima poželeo.

- Posle moždanog udara već drugu godinu sam vezan za krevet. Napolje izlazim vrlo retko. Ni ovo promene vremena mi ne odgovaraju. Sada mi je najbolje mirovanje. U tome da sve ovo prevaziđem najveću pomoć imam u mojoj ljubavi, Leli.

Nećemo o mirovanju, već o nemirima njegove velike karijere. Zato krenimo o pesmi iz početka.

Sagovornik je rođen 6. novembra 1932. godine u Kragujevcu. Malo on, a malo mi, dopunjujemo njegovu bogatu karijeru.

Te davne 32. godine Radnički je igrao u Kragujevcu protiv Ferencvaroša.

- Moj tata je bio na utakmici kao fudbalski funkcioner. U jednom trenutku babica utrčava na teren i javlja mu da je dobio sina. Njihovoj radosti nije bilo kraja, otac je otišao, a utakmica je nastavljena.

Posle Cunetovog rođenja, otac je familiju odveo u Beograd. Bio je berberin, Sremac iz Kuzmina, i nije se plašio beogradske konkurencije jer je bio majstor.

Ne zaboravlja da je za svog dugog života bio tri puta bombardovan. Najpre, 6. aprila `41. godine bombe su bacali okupatori, tri godine kasnije saveznici, pa opet "saveznici" 1999. Podseća da je ulazeći u devetu deceniju života živeo u devet bivših država: od Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca do današnje Srbije.

Ali, neće Cune da grune samo o istoriji. Pita nas, a kada ćemo o pesmi? Besedi da je još kao osnovac pevao u čuvenom Kolarcu. Od te čuvene beogradske kuće kreće njegov glas po najvećim dvoranama sveta. Pevao je u svim salama, filharmonijama svih tadašnjih 15 sovjetskih republika i 22 autonomne pokrajine. U sali "Čajkovski" u Moskvi, pariskoj "Olimpiji", "Linkoln centru" u Njujorku, pa sve do "Opere" u Australiji...

Sve one koje smo pitali za Cuneta bili su jednoglasni da je postao čuven po svom neprevaziđenom glasu. Navodili su nam da su se mnogi čudili koliko dugo može da peva a da ne uzme vazduh. Odatle već i čuvena izjava Lepe Lukić: "Cune u junu pred turneju ode na Avalu da uzme vazduh, da udahne, a u septembru, na kraju turneje, izdahne preostali vazduh".
Po kojoj pesmi se prepoznaje legendarni Cune? Kaže nam da je reč o "Kafu mi draga ispeci".

- Mnogo se zahvaljujem pokojnoj Nadi Mamuli, koja me je naučila tu pesmu. Pesma je na početku bila autsajder, jer nije bila ubačena među najtiražnije pesme na singlu. Jedna pesma se u tom projektu izbačena i umesto nje ubacili su "Kafu". Tri meseca kasnije to je bila "zlatna ploča". Za ovih pola veka otpevao sam je najmanje 40.000 puta. Pevao sam na hiljade pesama, kao što su "Ljubav mi srce mori", "Sonja", "Janičar", "Dunave, moje more", "Zapevajte pesme stare"... ali nijedna se nije "primila" kao ova.

Kafa se i dalje "krčka", a ko Cunetu danas peče kafu? Odgovara da on i danas svakog jutra svojoj Leli sprema kafu i da mu to nije teško.

Cune hoće da nas podseti da je u ovoj pesmi promenio jedan deo teksta. Umesto "ja ću doći oko pola noći, kafu da popijem", pevao je "ja ću doći posle pola noći, da legnem kraj tebe". U vreme ovog totalnog rijaliti života, smešno je bilo što je optuživan za pornografiju. Čak i čuveni Carevac, kad je čuo taj stih, stavio je violinu pod mišku i napustio scenu u Domu sindikata. Naravno, pobedio je Cune, jer je publika, jednostavno, obožavala Cuneta.

Cunetov "cunami" počeo je sredinom šezdesetih u Americi. Želeo je da peva u našim kulturnim, crkvenim i drugim institucijama, ali mu to nisu dali. Bilo je mišljenja da je komunista, kao i svi oni koji su došli sa prostora bivše Jugoslavije. Za njega nije bilo mira ni kad se vratio u zemlju. Malo zbog Amerike, a malo zbog brade. Ovde su ga zbog toga smatrali četnikom. Govori nam da u Americi nije pustio bradu zato što je četnik, već da mu ona pokrije podvaljak.

Sumiranje Cunetove velike karijere ne bi valjalo bez jednog velikog događaja od pre više od 40 godina. Tada je poneo titulu najboljeg poznavaoca pesama u čuvenom duelu sa Miletom Bogdanovićem, u hotelu "Jugoslavija". Dvojica legendi pevala su petnaest sati i sudija je rekao da su u pitanju bile ravno 273 pesme. Cune je pobedio. Bilo je to takmičenje po ugledu na Kleja i Frejzera, koji su se davnih godina tukli u petnaest rundi.

- Nije bilo šale, bila su propisana pravila, zaštićena u Autorskom zavodu. U prvoj rundi je Mile počinjao pesmu, a ja sam istu završavao, i obrnuto. Druga runda je bila "Slovo na slovo", sa kojim slovom Mile završi pesmu, ja sa tim slovom nastavljam drugu, i obrnuto.

Idemo dalje. U trećoj rundi su pevali na teme brod, barka, draga, dragi, cveće, konj... U četvrtoj rundi pevali su po zadatku protivnika, tako što su tri meseca pre duela zadali jedan drugom 300 pesama koje su se čuvale u trezoru Narodne banke do dana takmičenja, kada su prvi put otvarane.

Sledeću rundu počinjali su pesmom bez intonacije ritma, s tim što je Cunetov protivnik morao da peva drugi glas - tercu...

- Počeli smo oko osam sati uveče, a završili sutradan, u jedan popodne. Da je u to vreme u Beogradu bio Riplijev biro, sigurno bismo ušli u knjigu rekorda.

Šta bi na takav sistem takmičenja rekla današnja estrada i svi oni koji ne mogu da zapamte ni dve strofe bilo kog teksta, ne znamo. Ali, takva su onda bila pravila, a danas - kud koji, po notnim sveskama, mili moji.

Posle toliko pesama i tolikog umetničkog žara, Cune nam kaže da nije umoran, ali da svemu mora doći kraj.

- Naravno da nisam umoran od života, jer to mi ne daju moji unuci Mija, Emi i Sergej. Sada sam potpuno smiren i najveća mi je želja da poudam i pooženim unuke od ćerki Nataše i Katarine.

Ali, kaže nam da krštenica, ipak, čini svoje. Podseća da je nekada znao da dođe na aerodrom i samo promeni kofere. Sada živi okružen ljubavlju najbližih. Malo zagledan u prošlost a živeći u sadašnjosti, kaže da je vreme da zakoči. Njegova verna saputnica Lela ga opominje da nije vreme za kraj, ali on želi otmeno da se povuče i da ipak podvuče crtu ispod svoje bogate pevačke karijere.

(Večernje novosti)