Аписа сахрањују у Алеји великана

Кости пуковника Драгутина Димитријевића Аписа ће, након што буду пренете у Србију, бити сахрањене у Алеји великана на београдском Новом гробљу, незванично сазнаје “Блиц”.

Србија 31.10.2015 | 17:10

Претходно је разматрано да Аписове кости, као и кости друге двојице “црнорукаца” осуђених у Солунском процесу, мајора Љубе Вуловића и Радета Малобабића, буду сахрањене на Калемегдану. Црква се, међутим, није сложила да то буде у Цркви Ружици. Друга могућа локација била је костурница бранилаца Београда, у непосредној близини цркве, али се и од те варијанте одустало.

Александар Вулин, чије Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања води процес преноса Аписових костију, јуче је само рекао да су разговори са Скупштоном града у току и да верује да ће брзо бити одлучено где ће бити сахрањени стрељани припадниоци “Црне руке”.

Све сагласности за ексхумацију и пренос костију су добијене, и од грчких власти и од СПЦ, као и од потомака Радета Малобабића. Апис није имао потомке, а надлежни нису успели да утврде да ли је мајор Вуловић имао потомке.

- Биће ми огромна част ако успем да пожелим добродошлицу кући Апису и његовим друговима који су с њим и отишли у смрт. Они нису заслужили да леже у необележеним гробовима. Верујем да ће се коначно вратити из братске Грчке и наћи своје место у Србији, чиме ћемо имати и осећај да смо се мало више ујединили - истакао је Вулин.

Министар је учествовао на округлом столу „Хероји или отпадници - Апис и другови”, организованом на Сајму књига поводом књиге „Пуковник Апис“, чији је аутор Аписов сестрић Милан Ж. Живановић. Реч је о фототипском издању из 1955. године, а које су, уз предговор др Мила Бјелајца и говор Слободана Јовановића о Апису, након шест деценија објавили „Прометеј“ и РТС.

Живановић је читавог живота прикупљао документацију и одиграо велику улогу за процес рехабилитације и обнову процеса на којем је оптужен његов ујак.

- Заоставштину Милана Живановића чува САНУ, а документација коју је прикупљао прављена је као докторска дисертација и 1955. изашле су две књиге, „Пуковник Апис“ и „Солунски процес 1917“. Сада коначно имамо књигу која је изузетно важна за историографију - истакао је историчар др Александар Животић.

Он је подсетио да је борба за рехабилитацију Аписа и другова трајала током међуратног периода, а да су се услови стекли тек након 1935. године.

- Влада је 1941. године расправљала и о питању преноса посмртних остатака. Требало је да краљ Петар ИИ одржи говор. Рат је то омео, а 1953. године уз помоћ тадашњег министра унутрашњих послова Александра Ранковића обновљен је судски процец и Апис је рехабилитован - додаје Животић.

Историчарка Олга Манојловић Пинтар раније је оценила да “Апис има место у српској историји, али никако не може бити проглашен за хероја који треба да буде узор младим генерацијама”.

Србљановић: Био је кукавица
„Апис је пре свега био велика кукавица, прележао је балканске ратове, а да нису знали шта му је. Како се потпише мир, тако се он придигне из кревета, па како два месеца касније креће други рат, он мора у бању, па Други балкански рат прележи у бањи. Па се придигне чим се заврши и тај рат“, написала је 2013. године за „Пешчаник“ списатељица Биљана Србљановић, која се Аписом бавила и у представи „Мали ми је овај гроб“.

Извор: Блиц