Дигитализација телевизије као друштвени процес

Дигитализација телевизије као дио процеса дигитализације друштва - тренутни добици и темељи за будући бржи развој, тема је округлог стола који се данас одржава у Спољнотрговинској комори БиХ.

Босна и Херцеговина 28.10.2015 | 16:03

Помоћник директора за подручје управљања радиофреквенцијским спектром Регулаторне агенције за комуникације Синиша Петровић на конференцији за новинаре је казао да прелазак на нове технологије није само право неке државе него и обавеза.

- Све те технологије углавном су базиране на радиофреквенцијском спектру. Ако на вријеме не пређемо на дигиталну телевизију, онда морамо гасити и оно што имамо, односно аналогну. Ако на вријеме не прихватимо ЛТЕ морамо склонити друге ометаче да би друге земље могле да развијају своје мобилне комуникације напредне генерације. Значи, ми морамо и имамо обавезу да пустимо и друге земље да раде, ако ми то нисмо у стању – казао је Петровић.

Процес се, по његовим ријечима, може убрзати тако да се путем удружења телевизијских станица и телеком оператера врши притисак на законодавну и извршну власт да се убразају активности и отклоне сметње за увођење нових технологија у БиХ.

- Већина сусједних земаља, међу којима и Хрватска с којом дијелимо велики дио границе, започеле су и на неки начин завршиле први дио дигитализације у периоду када су и по међународним споразумима морале да воде рачуна и о функционисању и постојању наших аналогних предајника. Од 17. јуна ниједна држава из комшилука нема ни право ни обавезу да трпи ометање из БиХ јер у аналогној технологији имате емитовање једне телевизије на једној фреквенцији, а у дигиталној у Србији се пружа 15 телевизијских канала, што значи да један наш канал омета њихових 15 – илустровао је Петровић.

Оно што је сљедећи корак, како је навео, јесте да се почне поступати према Закону о Јавном РТВ систему и формира одређени вид координације у управљању додијељеном опремом, а након тога од јавних сервиса очекују да ће добити захтјеве за додјелу дозвола за емитовање да би се формализовале све претходне активности.

Преласком на дигиталну земаљску радиодифузију, како је истакнуто овом приликом, доћи ће до ослобађања значајног дијела фреквентног спектра, што представља посебну корист за Босну и Херцеговину.

Помоћник министра комуникација и саобраћаја БиХ Жељко Кнежевић казао је да је у овом процесу највећа кочница била корпорација која је законом о Јавном РТВ систему предвиђена, али никада није успостављена.

- Важно је само да се инфратструктуром управља с једног мјеста, а то је подједнак интерес свих РТВ сервиса. Због свега тога каснило се с имплементацијом дигитализације – казао је Кнежевић додајући да је тешко предвидјети када би се све то могло завршити.

Предсједник Удружења БХ тел Химзо Бајрић је казао да информације у аналогном облику имају бројна ограничења у смислу формата и квалитета. Процес дигитализације подразумијева стављање информација у форму коју је лако, чувати, прености и обрађивати.

-Када се информација стави у дигиталну форму она је практично запамћена за сва времена, заузима мање простора, лакше се долази до ње у односу на инфомације које су спремљене на класични начин – појаснио је Бајрић.

Представница телекомуникацијих оператора Антонија Крталић из ХТ Еронета казала је да оператери једва чекају дигитализацију телевизије јер то значи ослобађање дигиталне дивиденде и увођење нових генерација телекомуникацијских услуга. За оператере, како је додала, то је занимљиво јер значи боље тржишне услове, приходе и задовољење интереса крајњих корисника.

Говорећи о иницијативи за формирање удружења комуникација у оквиру ВТКБиХ Сабрина Тескереџић, директорица Сектора за транспорт и комуникације при ВТКБиХ изјавила је да би формирање таквог удружења представљало додатни замах предузетницима у креирању новог пословног окружења када је ријеч о свим врстама услуга у области комуникација.

Извор: Фена