Отварају салоне љепоте, затварају продавнице

Градска управа издала је за девет мјесеци ове године 694 одобрења за отварање приватних радњи, док је у истом периоду на 466 стављен катанац на браве.

Република Српска 27.10.2015 | 13:45

Економски аналитичар Зоран Павловић је истакао да је чињеница да је у истом периоду отворено 228 више радњи него што их је затворено добар знак за економију. Да би овај тренд био настављен, Градска управа би хитно требало да направи распоред по основу дјелатности и концентрације радњи.

- Надлежни би требало да имају политику отварања трговинских, занатских и услужних радњи, да све радње не би биле концентрисане у центру града. На примјер, само преко пута Поликлинике има седам апотека, од чега ће најмање три ускоро пропасти. Док у неком приградском насељу нема ниједне апотеке и слично - рекао је Павловић.

С друге стране град би требало да да подршку отварању радњи у којима се грађанима пружају услуге које су им потребне (шнајдерај, обућарске радње и радње за и тапецирање намјештаја, рибарнице...).

Према ријечима предсједника Асоцијације самосталних трговаца регије Бањалука Богдана Марјановића, предузетници све чешће отварају салоне љепоте и ауто-праонице.

- Најчешће приватни предузетници затварају трговинске радње. Разлог је нелојална конкуренција великих маркета, фискализација и ограничења марже, што је повећало број обавеза. Самосталне трговинске радње мањег капацитета не могу да издрже све намете, што доводи до њиховог затварања - нагласио је Марјановић.

Власница једног козметичког салона, која није жељела да јој објавимо име, истакла је да је презадовољна послом.

- Салон је сваки дан пун. Жене ће увијек имати новца за нокте и фризуру. Дневни пазар буде и до 500 КМ, што је солидно, с обзиром на економску ситуацију - похвалила се она.

С друге стране, некадашњи власник продавнице мјешовите робе у насељу Лауш Милкица Матић истиче да није могла да издржи бројне финансијске обавезе и да је морала да затвори продавницу.

- Знало се десити да у току дана немам ни 50 КМ пазара, а држава и добављачи су тражили своје. Нисам имала чиме да платим. Када сам три мјесеца пословала са губитком, схватила сам је затварање продавнице неминовност. Сада сам без посла - рекла је Матићева.

(Глас Српске)