Анализа: Ово памте само Тумбаковић и Саша Илић!

Партизан није имао гору одбрану у последњих 36 година!!! Црно-бели за 15 кола примили 21 гол. Ко су кривци?!

Фудбал 28.10.2015 | 10:40

Саша Илић још није напунио две године. Тешко да сећа те сезоне. Његови саиграчи нису били ни рођени. Чак ни поједини функционери Партизана. Не памте ни млађи навијачи да су црно-бели били овако лоши. А пошто је ово сезона у којој се обарају негативне традиције у Европи у руше исти такви рекорди у Србији, добро ће запамтити податак да одбрана Парног ваљка није била гора ниједном у последњих 36 година!

О томе да ли су за њу играли лошији или бољи играчи од актуелних може да се дискутује и сигурно да, на пример, Мирослав Вулићевић, није заслужио да се нађе у овом друштву, међутим, чињенице су неумољиве: екипа из Хумске 1 је за 15 првенствених кола матирана чак 21 пут!

Овако порозна последњи пут је била на почетку сезоне 1997/1998, а да бисмо пронашли гору од ове морали бисмо да се вратимо чак на јесен 1979, кад је тренер Јосип Дуванчић командовао са клупе, бранио Радмило Иванчевић (повремено га мењао Раде Залад), а испред њега играли Томислав Ковачевић, Борислав Гајица Ђуровић, Никица Клинчарски и Ненад Стојковић. На првих 15 утакмица тадашњег првенства Југославије црно-бели су примили чак 24 гола. Илустрације ради, по пет од загребачког Динама и Вардара, три од сарајевског Жељезничара, по два од подгоричке Будућности, Сарајева и тузланске Слободе. У таквим околностима шансе за титулу нису имали, па су се сурвали на 13. место табеле.

Од те 1979. до данас, клуб из Хумске је углавном добро пролазио у јесењим деловима шампионата и само једном у том периоду деловало је бушно у последњој линији екипе. Беше то у сезони 1997/1998, кад је као и актуелна, екипа Љубише Тумбаковића са Сашом Илићем на терену за 15 рунди нокаутирана 21 пут, а голмана Ивицу Краља варали су, између осталих, Црвена звезда, Земун (по три пута) или Војводина (шест!?). Ни те сезоне није било титуле која је завршила на стадиону Обилића, док су се црно-бели далеко боље снашли у другом такмичењу и узели су Куп Југославије.

Да је 21 примљен гол после само 15 гола поражавајућа чињеница најбоље се види на основу прошлогодишњег учинка кад је екипа која је освојила шампионски наслов за 30 рунди преварена тек једном више – 22. Или да је откако се игра Суперлига Србије (без Црногораца) овај клупски рекорд Партизана ненадмашан.

Уосталом...

Сезона 2006/2007: 32 утакмице 31 гол, после 15. кола 14 голова
Сезона 2007/2008: 33 утакмице 23 гола, после 15. кола 13 голова
Сезона 2008/2009: 30 утакмица 15 голова, после 15. кола седам голова
Сезона 2009/2010: 30 утакмица 14 голова, после 15. кола десет голова
Сезона 2010/2011: 30 утакмица 21 гол, после 15. кола 11 голова
Сезона 2011/2012: 30 утакмица 12 голова, после 15. кола пет голова
Сезона 2012/2013: 30 утакмица 16 голова, после 15. кола 12 голова
Сезона 2013/2014: 30 утакмица 20 голова, после 15. кола 12 голова
Сезона 2014/2015: 30 утакмица 22 гола, после 15. кола десет голова.

Иако нису била тако давно, времена кад је код Славише Јокановића и Александра Станојевића Партизан освајао титуле сад за Гробаре делују далеко. И недокучиво како је њима успевало да задрже концентрацију момака у последњој линији, односно због чега се Зорану Милинковићу и сада Љубинку Друловићу дешава да или крећу из резултатског минуса или гледају како њихови изабраници примају голове у завршници сусрета.

У трагању за одговорима не би требало пренебрегнути чињеницу да су и бивши, а и садашњи тренер имали огромних кадровских проблема и практично се не зна која је стандардна четворка испред Живка Живковића. Голман Партизана, такође, сноси део одговорности за лошу сезону у Србији, терет кривице пада и на леђа његових колега из тима које често праве фаулове у опасној зони, а ваља подсетити и да је оваквом стању у доброј мери кумовало и руководство олаким одрицањем Владимира Волкова и Бранка Илића, а током летњег прелазног рока није довело одговорајуће замене, посебно на позицији штопера који би макар мало "закрпио" рупе.

Због свега навреденог, ту је сад кратер који се из коло у коло продубљава и који ће, изгледа, шампионски пехар откотрљати на супротну страну Топчидерског брда...