Analiza: Ovo pamte samo Tumbaković i Saša Ilić!

Partizan nije imao goru odbranu u poslednjih 36 godina!!! Crno-beli za 15 kola primili 21 gol. Ko su krivci?!

Fudbal 28.10.2015 | 10:40

Saša Ilić još nije napunio dve godine. Teško da seća te sezone. Njegovi saigrači nisu bili ni rođeni. Čak ni pojedini funkcioneri Partizana. Ne pamte ni mlađi navijači da su crno-beli bili ovako loši. A pošto je ovo sezona u kojoj se obaraju negativne tradicije u Evropi u ruše isti takvi rekordi u Srbiji, dobro će zapamtiti podatak da odbrana Parnog valjka nije bila gora nijednom u poslednjih 36 godina!

O tome da li su za nju igrali lošiji ili bolji igrači od aktuelnih može da se diskutuje i sigurno da, na primer, Miroslav Vulićević, nije zaslužio da se nađe u ovom društvu, međutim, činjenice su neumoljive: ekipa iz Humske 1 je za 15 prvenstvenih kola matirana čak 21 put!

Ovako porozna poslednji put je bila na početku sezone 1997/1998, a da bismo pronašli goru od ove morali bismo da se vratimo čak na jesen 1979, kad je trener Josip Duvančić komandovao sa klupe, branio Radmilo Ivančević (povremeno ga menjao Rade Zalad), a ispred njega igrali Tomislav Kovačević, Borislav Gajica Đurović, Nikica Klinčarski i Nenad Stojković. Na prvih 15 utakmica tadašnjeg prvenstva Jugoslavije crno-beli su primili čak 24 gola. Ilustracije radi, po pet od zagrebačkog Dinama i Vardara, tri od sarajevskog Željezničara, po dva od podgoričke Budućnosti, Sarajeva i tuzlanske Slobode. U takvim okolnostima šanse za titulu nisu imali, pa su se survali na 13. mesto tabele.

Od te 1979. do danas, klub iz Humske je uglavnom dobro prolazio u jesenjim delovima šampionata i samo jednom u tom periodu delovalo je bušno u poslednjoj liniji ekipe. Beše to u sezoni 1997/1998, kad je kao i aktuelna, ekipa Ljubiše Tumbakovića sa Sašom Ilićem na terenu za 15 rundi nokautirana 21 put, a golmana Ivicu Kralja varali su, između ostalih, Crvena zvezda, Zemun (po tri puta) ili Vojvodina (šest!?). Ni te sezone nije bilo titule koja je završila na stadionu Obilića, dok su se crno-beli daleko bolje snašli u drugom takmičenju i uzeli su Kup Jugoslavije.

Da je 21 primljen gol posle samo 15 gola poražavajuća činjenica najbolje se vidi na osnovu prošlogodišnjeg učinka kad je ekipa koja je osvojila šampionski naslov za 30 rundi prevarena tek jednom više – 22. Ili da je otkako se igra Superliga Srbije (bez Crnogoraca) ovaj klupski rekord Partizana nenadmašan.

Uostalom...

Sezona 2006/2007: 32 utakmice 31 gol, posle 15. kola 14 golova
Sezona 2007/2008: 33 utakmice 23 gola, posle 15. kola 13 golova
Sezona 2008/2009: 30 utakmica 15 golova, posle 15. kola sedam golova
Sezona 2009/2010: 30 utakmica 14 golova, posle 15. kola deset golova
Sezona 2010/2011: 30 utakmica 21 gol, posle 15. kola 11 golova
Sezona 2011/2012: 30 utakmica 12 golova, posle 15. kola pet golova
Sezona 2012/2013: 30 utakmica 16 golova, posle 15. kola 12 golova
Sezona 2013/2014: 30 utakmica 20 golova, posle 15. kola 12 golova
Sezona 2014/2015: 30 utakmica 22 gola, posle 15. kola deset golova.

Iako nisu bila tako davno, vremena kad je kod Slaviše Jokanovića i Aleksandra Stanojevića Partizan osvajao titule sad za Grobare deluju daleko. I nedokučivo kako je njima uspevalo da zadrže koncentraciju momaka u poslednjoj liniji, odnosno zbog čega se Zoranu Milinkoviću i sada Ljubinku Druloviću dešava da ili kreću iz rezultatskog minusa ili gledaju kako njihovi izabranici primaju golove u završnici susreta.

U traganju za odgovorima ne bi trebalo prenebregnuti činjenicu da su i bivši, a i sadašnji trener imali ogromnih kadrovskih problema i praktično se ne zna koja je standardna četvorka ispred Živka Živkovića. Golman Partizana, takođe, snosi deo odgovornosti za lošu sezonu u Srbiji, teret krivice pada i na leđa njegovih kolega iz tima koje često prave faulove u opasnoj zoni, a valja podsetiti i da je ovakvom stanju u dobroj meri kumovalo i rukovodstvo olakim odricanjem Vladimira Volkova i Branka Ilića, a tokom letnjeg prelaznog roka nije dovelo odgovorajuće zamene, posebno na poziciji štopera koji bi makar malo "zakrpio" rupe.

Zbog svega navredenog, tu je sad krater koji se iz kolo u kolo produbljava i koji će, izgleda, šampionski pehar otkotrljati na suprotnu stranu Topčiderskog brda...