Док расте криза, расте и имовина политичара

Док грађани Републике Српске једва крпе крај с крајем, првенствено због просјечне плате која износи тек половину мјесечне потрошачке корпе, политичари се богате преко њихових леђа. Центар за истраживачко новинарство сакупио је на једном мјесту висока примања политичара, њихову имовину и власништва над предузећа. Ипак, подаци Центра су само за пријављену имовину и примања.

Центра за истраживачко новинарство сакупио је на једном мјесту имовину и примања политичара, а с обзиром на то да је у Републици већ десет година на власти иста коалиција, међу највећим богаташима предњаче управо њихови лидери.

Милорад Додик, предсједник Републике Српске, сада на врху политичке пирамиде, а давне 2002. године имао је породично насљеђе од 200 хиљада марака, стан у Лакташима од 30 хиљада и два стана у Београду од 80 хиљада, што је успијевао све да обилази аутомобилом вриједним 30 хиљада марака.

Данас је породично насљеђе искључено из имовинског картона, можда се то подразумијева под приходима од пољопривреде од 100 хиљада марака. Вриједност станова у Београду који су вјероватно замијењени за веће до 2014. Године, порасла је на 740 хиљада, скупа са станом у Лакташима.

Ипак, врх леденог бријега је кућа у Србији, како је наведено у картону, од чак 1 милион и 700 хиљада марака. Милорад Додик је од плате зарадио свега 50 хиљада, а имања у Бакинцима и Крнетама су на име његове супруге и вриједе скоро 90 хиљада марака.

Жељка Цвијановић је била доста скромнија, па је од зарађених од 30 хиљада марака у 2002., стигла тек до 43 хиљаде у прошлој години.

Прије 12 година предсједница Владе није имала ништа у имовинском картону, а сада је у власништву половине куће вриједности 444 хиљаде марака. Узимајући у обзир животне трошкове, није баш најјасније како је уштедјела за кућу и стање на рачуну у банци у износу од скоро 16 хиљада мараца.

Ипак, као највећи штедиша показала се Душанка Мајкић. СНСД-ов посланик у Парламентарној скупштини БиХ је 2002. године имала укупни приход од 30 хиљада марака, стан од 100 хиљада и власништво у фирми укупне вриједности 350 хиљада.

Иако се власништво у фирми више не помиње у прошлогодишњем имовинском картону, Мајкићева је успјела да задржи стан сличне вриједности, али и да уштеди скоро 200 хиљада марака на банковном рачуну.

Вјероватно зато што је годишња плата порасла са 30 на 85 хиљада марака.

Зоран Тегелтија је изгледа најсиромашнији у Влади Републике Српске. Са плате од 16 хиљада марака од прије 12 година стигао је до годишње зараде од 90 хиљада.

Ипак, за све ове године успио је наводно само да заради за аутомобил и нешто мало новца на рачуну. Није познато од ког новца би могао да купи Нову Банку, уколико су тачне информације које бањалучки бизнисмен помиње у телефонском разговору који се недавно појавио.

Петар Ђокић, предсједник Социјалистичке партије, један од вјечних политичких лидер такође је скроман. 2002. године зарадио је свега 10 хиљада марака, и имао аутомобиле од 20 хиљада, али је очигледно захваљујући менаџерским способностима у фирми коју посједује успио за 12 година да заради стан од 80 хиљада марака, кућа од 250 хиљада, земљиште од 150 хиљада, возило од 30 хиљада, а са стране је успио да сачува тек 8 хиљада марака.

За све ове податке треба узети у обзир да су то искључиво лична примања и имовина, притом пријављена држави.

(БН ТВ)