Србин прави најјефтинију струју на свијету

Подигао сам својевремено куполу на Храму Светог Саве, тешку 4.000 тона, уз помоћ хидраулике, што је био највећи градитељски подвиг тога времена.

Србија 22.10.2015 | 17:00

Учествовао сам и у последњој модернизацији железничке сигнализације од Товарника до Ђевђелије, пројектовао хидрауличне системе грађевинских машина које се користе на коповима угља, технолошке линије у производњи опреме за нафтне бушотине...

Када сам отишао у пензију, нисам стао. Одлучио сам да направим генератор који ће производити најјефтинију струју на свету.

Овако о свом најновијем патенту прича Томислав Цветковић, машински инжењер у пензији. Уколико се његов изум спроведе у дело, Србија би могла да постане један од највећих извозника струје, са убедљиво најнижом ценом, пишу Вечерње новости.

Уместо досадашње производне цене киловата од 10 до 14 евроценти, у термоелектранама на угаљ (према америчкој анализи), Цветковићев генератор даје производну цену од свега четири до пет евроценти по киловату.

У времену када зелена енергија тежи да замени тешку индустрију и када Србија има притисак да гаси своје термоелектране, овај инжењер прави струју - из обновљивих извора.

“Схватио сам да је потреба за електричном енергијом у свету велика, па сам почео да изучавам ветро-генераторе”, каже Томислав Цветковић.

“Читао сам литературу из те области и схватио да ветро-паркови раде на годишњем нивоу свега 18 одсто, у најбољем случају 24 када су добре руже ветрова, а ми морамо да повећамо удео производње струје из обновљивих извора. Зато сам пројектовао преносни уређај који користи кинетичку енергију као обновљиву и повећава излазну снагу”, каже он.

У преводу - Цветковићев патент би од једног киловата, који је потребан да се покрене његова машина, добио осам. Уколико би генератор заживео, могао би да замени све термоелектране на угаљ у Србији. Не би било потребе ни да се размишља о нуклеарним погонима, који су огромни загађивачи природне средине.

“Почетна идеја јесте да се направи један генератор јачине три мегавата. Само та машина могла би да снабде један мањи град од 20.000 становника. Иницијална, односно почетна енергија за овај подухват била би свега 355 киловата. Код пројектовања електрана великих снага, погон је потребан да се покрене само један генератор, а онда се сви остали у такозваној башти - ланчано покрећу”, објашњава креатор патента.

Како ни ту почетну енергију не би "направио" од тешке индустрије, Цветковић има план да је добије из других обновљивих извора - сунца, ветра, мини - хидроелектрана (поточаре) снаге до 500 киловата.

Али да чим активира генератор, он из сопствене произведене струје аутоматски почне да преузима напајање свог погонског мотора, док се његово иницијално напајање искључује и усмерава у преносну мрежу, односно за тржиште.

Извор: Б92