Анализа: Како се калио Марко Грујић?

Дебитовао код Са Пинта, Славиша Стојановића га препознао, а Ибањез угурао у прву поставу! Док га је водио у млађим категоријама Цвјетин Благојевић је знао да каже осталим дечацима: „Само дајте лопту Груји и ништа не брините“!

Фудбал 22.10.2015 | 17:00

Када неки момак наговести вансеријски потенцијал, попут Звездиног пословође Марка Грујића, увек се јави војска оних који су спремни да кажу како су у њему видели „то нешто“ још док му је бубамара била до колена. Фудбалске свлачионице су гејзир анегдота, у првом тренутку небитних дешавања која знају да окрену нечије каријере.

Једна таква десила се на измаку овог лета у свлачионици подно северне трибине стадиона Рајко Митић. Научен да саслуша мишљење играча од ауторитета тренер Црвене звезде Миодраг Гроф Божовић је позвао у канцеларију тек пристиглог Аргентинца Луиса Ибањеза:

„Шефе, овде ми се све свиђа. Тим је бољи него што сам мислио, навијачи су сјајни, има овде шампионског материјала... Надам се шефе да ће и мали Марко Грујић ускоро да добије шансу. Знате да сам играо у Динаму и Аргентини, тврдим вам да је Груја ТОП играч“, обратио се шефу омалени леви бек.

После везаних битака које је Звезда добила захваљујући Марку Грујићу, Звездин леви бек може да каже како је био генерал и пре истих. Међутим, врло вероватно да је Миодраг Божовић желео да младог везисту изолује од летошњег вира који је претио да у експресном року прогута све овогодишње амбиције црвено-белих. Када је тим почео да добија обрисе озбиљног, Гроф је одлучио да предводника „класе 1996“ гурне у ватру. Плодови таквог размишљања већ могу да се беру. И не ради се само о бомби којом је Марко Грујић обележио дуел на Бањици између Рада и Црвене звезде.

Рекао је Гроф да Марко тренутно носи овај тим Црвене звезде, а то може само неко ко је са једва 19 година спознао да фудбал, као уосталом и живот, има две стране медаље. Причало се отворених уста и пре две године о Марку Грујићу, његовоим дугим корацима и неподношљиво лаким решењима који га сврставају у категорију најталентованијих везиста у Европи. Те приче су посебно активиране када је са 17 година дебитовао за сениорски тим под командом Рикарда Са Пинта.

ТРУЦКАЊЕ ИБАРСКОМ МАГИСТРАЛОМ

Али и поред тога као да су људи ван Црвене звезде више веровали у Марка од оних који су гледали његово одрастање. Од оних који су својим очима гледали како се као пионир поиграва са вечитим ривалом на Војној Гимназији. Или од оних који су слушали тренерски постулат Цвјетина Благојевића, човека који је тренирао Грујића током школовања у Љутице Богдана.
„Када не знате шта ћете са лоптом, само је дајте Марку и ништа не брините. Он ће све завршити“, знао је да каже остатку тима Цвјетин Благојевић.

И поред тога што га је пратио глас одликаша Звездине омладинске школе Марко Грујић се није пробио на главну сцену головима, налик овима што постиже у последње време. Миран, сталожен, и васпитан није делио мишљење бројних талентованих фудбалских тинејџера који сматрају да све што лети може да се једе. Нити је имао илузију да му је предодређена судбина Дејана Станковића, несумњивог великог Звездиног играча којем се срећа неретко осмехивала у деби мечевима.

До главне сцене Марко Грујић ишао је заобилазним путем. Труцкајући се Ибарском магистралом. Очекивало се да прошле године добије шансу, али Ненад Лалатовић је био уверен да је за играча таквих карактеристика још рано. Можда је био у праву, јер је у том периоду Звезда била хаотичан тим, док су око Грујића владала подељена мишљења у клубу. Једни су га видели као задњег везног, други мало напред. Али је Грујић чекајући зелено светло почео да краде прве сениорске минуте у дресу Колубаре. И радио је то на сјајан начин, доневши сјајним головима четири бода тиму из Лазаревца.

„Када видим Грујића на терену једноставно видим – моћ! Има све. И скок, и шут и лаган корак. Сугерисао сам чак и тренеру Ненаду Лалатовићу да га пусти да одигра дерби, јер велики играчи се рађају на такавим утакмицама. Можда је стварно било рано, али...“, говорио је у једном неформалном разговору одлазећи генерални директор Црвене звезде Звездан Терзић.

А финалну обраду поменуте Грујићеве моћи одрадио је некадашњи тренер омладинаца Небојша Максимовић. Код њега Марко Грујић никада није био под сумњом. Као што никада није био под сумњом код бившег тренера Славише Стојановића. Док је некадашњи селектор Словеније водио сениорски тим Црвене звезде Грујић је био у омладинском погону, и тек повременуо тренирао са првим тимом. Довољно да Стојановић буде импресиониран.

„Не знам да ли су ови људи у клубу свесни какво благо имају. Везног као Грујића одавно нисам видео. Подсећа ме у неким сегментима игре на Бускетса“, говорио је у неформалним разговорима са новинарима Славиша Стојановић.

Са речи Стојановић је желео да пређе на дело. Видео је Грујића као наследника Ненада Милијаша, чак намеравао да направи револуционаран потез и детету од 19 година да капитенску траку. Међутим, Стојановић је отишао, а Грујић годину дана наставио да носи епитет талената. Док није играо у Црвеној звезди самопоуздање је билдовао у репрезентативном дресу. И слушао приче о томе како као резервиста у Звезди једини има конкретну понуду.

Овог лета је један инвестициони фонд истресао на сто челника Црвене звезде два милиона евра. Појединци су у Грујићу видели шансу да реше егзистенцију клуба, али Марков отац Горан није желео ни да чује за такаву могућност. Није желео да Марко доживи судбину одбеглих Звездиних синова и нестане са мапе.

Остатак приче је познат. Везиста Црвене звезде је на последња три меча постигао три гола и доминирао у сваком дуелу са директним ривалима. Навијачи актуелног лидера су у благој еуфорији, јер су дуго чезнули за играчем какав је Марко Грујић. Јер у том телу од 192 центиметра је све саткано: и техника, и тактика, и лидерске способности, и дух Звездиног детета које не заборавља да скочи у загрљај класићу Ристићу када овај постигне гол, и васпитање... Да, има Грујић још једну битну компоненту. Можда је тренутно једини играч у Суперлиги кадар да навијаче натерана на мук. Тако је било на Бањици, када се лопта зарила у рашље Радовог гола. Неколико секунди се ништа није чуло, општа неверица, а онда – ерупција.

То је урођена класа!