Analiza: Kako se kalio Marko Grujić?

Debitovao kod Sa Pinta, Slaviša Stojanovića ga prepoznao, a Ibanjez ugurao u prvu postavu! Dok ga je vodio u mlađim kategorijama Cvjetin Blagojević je znao da kaže ostalim dečacima: „Samo dajte loptu Gruji i ništa ne brinite“!

Fudbal 22.10.2015 | 17:00

Kada neki momak nagovesti vanserijski potencijal, poput Zvezdinog poslovođe Marka Grujića, uvek se javi vojska onih koji su spremni da kažu kako su u njemu videli „to nešto“ još dok mu je bubamara bila do kolena. Fudbalske svlačionice su gejzir anegdota, u prvom trenutku nebitnih dešavanja koja znaju da okrenu nečije karijere.

Jedna takva desila se na izmaku ovog leta u svlačionici podno severne tribine stadiona Rajko Mitić. Naučen da sasluša mišljenje igrača od autoriteta trener Crvene zvezde Miodrag Grof Božović je pozvao u kancelariju tek pristiglog Argentinca Luisa Ibanjeza:

„Šefe, ovde mi se sve sviđa. Tim je bolji nego što sam mislio, navijači su sjajni, ima ovde šampionskog materijala... Nadam se šefe da će i mali Marko Grujić uskoro da dobije šansu. Znate da sam igrao u Dinamu i Argentini, tvrdim vam da je Gruja TOP igrač“, obratio se šefu omaleni levi bek.

Posle vezanih bitaka koje je Zvezda dobila zahvaljujući Marku Grujiću, Zvezdin levi bek može da kaže kako je bio general i pre istih. Međutim, vrlo verovatno da je Miodrag Božović želeo da mladog vezistu izoluje od letošnjeg vira koji je pretio da u ekspresnom roku proguta sve ovogodišnje ambicije crveno-belih. Kada je tim počeo da dobija obrise ozbiljnog, Grof je odlučio da predvodnika „klase 1996“ gurne u vatru. Plodovi takvog razmišljanja već mogu da se beru. I ne radi se samo o bombi kojom je Marko Grujić obeležio duel na Banjici između Rada i Crvene zvezde.

Rekao je Grof da Marko trenutno nosi ovaj tim Crvene zvezde, a to može samo neko ko je sa jedva 19 godina spoznao da fudbal, kao uostalom i život, ima dve strane medalje. Pričalo se otvorenih usta i pre dve godine o Marku Grujiću, njegovoim dugim koracima i nepodnošljivo lakim rešenjima koji ga svrstavaju u kategoriju najtalentovanijih vezista u Evropi. Te priče su posebno aktivirane kada je sa 17 godina debitovao za seniorski tim pod komandom Rikarda Sa Pinta.

TRUCKANJE IBARSKOM MAGISTRALOM

Ali i pored toga kao da su ljudi van Crvene zvezde više verovali u Marka od onih koji su gledali njegovo odrastanje. Od onih koji su svojim očima gledali kako se kao pionir poigrava sa večitim rivalom na Vojnoj Gimnaziji. Ili od onih koji su slušali trenerski postulat Cvjetina Blagojevića, čoveka koji je trenirao Grujića tokom školovanja u Ljutice Bogdana.
„Kada ne znate šta ćete sa loptom, samo je dajte Marku i ništa ne brinite. On će sve završiti“, znao je da kaže ostatku tima Cvjetin Blagojević.

I pored toga što ga je pratio glas odlikaša Zvezdine omladinske škole Marko Grujić se nije probio na glavnu scenu golovima, nalik ovima što postiže u poslednje vreme. Miran, staložen, i vaspitan nije delio mišljenje brojnih talentovanih fudbalskih tinejdžera koji smatraju da sve što leti može da se jede. Niti je imao iluziju da mu je predodređena sudbina Dejana Stankovića, nesumnjivog velikog Zvezdinog igrača kojem se sreća neretko osmehivala u debi mečevima.

Do glavne scene Marko Grujić išao je zaobilaznim putem. Truckajući se Ibarskom magistralom. Očekivalo se da prošle godine dobije šansu, ali Nenad Lalatović je bio uveren da je za igrača takvih karakteristika još rano. Možda je bio u pravu, jer je u tom periodu Zvezda bila haotičan tim, dok su oko Grujića vladala podeljena mišljenja u klubu. Jedni su ga videli kao zadnjeg veznog, drugi malo napred. Ali je Grujić čekajući zeleno svetlo počeo da krade prve seniorske minute u dresu Kolubare. I radio je to na sjajan način, donevši sjajnim golovima četiri boda timu iz Lazarevca.

„Kada vidim Grujića na terenu jednostavno vidim – moć! Ima sve. I skok, i šut i lagan korak. Sugerisao sam čak i treneru Nenadu Lalatoviću da ga pusti da odigra derbi, jer veliki igrači se rađaju na takavim utakmicama. Možda je stvarno bilo rano, ali...“, govorio je u jednom neformalnom razgovoru odlazeći generalni direktor Crvene zvezde Zvezdan Terzić.

A finalnu obradu pomenute Grujićeve moći odradio je nekadašnji trener omladinaca Nebojša Maksimović. Kod njega Marko Grujić nikada nije bio pod sumnjom. Kao što nikada nije bio pod sumnjom kod bivšeg trenera Slaviše Stojanovića. Dok je nekadašnji selektor Slovenije vodio seniorski tim Crvene zvezde Grujić je bio u omladinskom pogonu, i tek povremenuo trenirao sa prvim timom. Dovoljno da Stojanović bude impresioniran.

„Ne znam da li su ovi ljudi u klubu svesni kakvo blago imaju. Veznog kao Grujića odavno nisam video. Podseća me u nekim segmentima igre na Busketsa“, govorio je u neformalnim razgovorima sa novinarima Slaviša Stojanović.

Sa reči Stojanović je želeo da pređe na delo. Video je Grujića kao naslednika Nenada Milijaša, čak nameravao da napravi revolucionaran potez i detetu od 19 godina da kapitensku traku. Međutim, Stojanović je otišao, a Grujić godinu dana nastavio da nosi epitet talenata. Dok nije igrao u Crvenoj zvezdi samopouzdanje je bildovao u reprezentativnom dresu. I slušao priče o tome kako kao rezervista u Zvezdi jedini ima konkretnu ponudu.

Ovog leta je jedan investicioni fond istresao na sto čelnika Crvene zvezde dva miliona evra. Pojedinci su u Grujiću videli šansu da reše egzistenciju kluba, ali Markov otac Goran nije želeo ni da čuje za takavu mogućnost. Nije želeo da Marko doživi sudbinu odbeglih Zvezdinih sinova i nestane sa mape.

Ostatak priče je poznat. Vezista Crvene zvezde je na poslednja tri meča postigao tri gola i dominirao u svakom duelu sa direktnim rivalima. Navijači aktuelnog lidera su u blagoj euforiji, jer su dugo čeznuli za igračem kakav je Marko Grujić. Jer u tom telu od 192 centimetra je sve satkano: i tehnika, i taktika, i liderske sposobnosti, i duh Zvezdinog deteta koje ne zaboravlja da skoči u zagrljaj klasiću Ristiću kada ovaj postigne gol, i vaspitanje... Da, ima Grujić još jednu bitnu komponentu. Možda je trenutno jedini igrač u Superligi kadar da navijače naterana na muk. Tako je bilo na Banjici, kada se lopta zarila u rašlje Radovog gola. Nekoliko sekundi se ništa nije čulo, opšta neverica, a onda – erupcija.

To je urođena klasa!