Интервју - Иван Шапоњић: Мрзим неправду, али ми је давала снагу!

Радије бих да будем стартер него златни џокер! Млади фудбалер Партизана уверен да ће Љубинко Друловић, нови тренер Партизана, имати много више поверења у његове голгетерске способности. За Звездину предност тврди да није недостижна и верује да ће се једног дана он и његови златни другари са Новог Зеланда, наћи на окупу као А репрезентативци и да ће наставити са великим делима за српски фудбал.

 

Фудбал 22.10.2015 | 16:40

Са омладинског СП на Новом Зеланду, вратио се Иван Шапоњић у Хумску улицу окићен златном медаљом у коју је уткао драгоцене голове. Добри, тихи момак из Нове Вароши, помало наивно је веровао да ће му они обезбедити бољи статус код тадашњег тренера Зорана Милинковића. Стрпљиво је седео на клупи и сваки улазак на терен користио на што оптималнији начин. Голови и асистенције су се низали, али места у стартних 11 за њега и даље није било. Титула златног џокера могла је тек повремено да му врати осмех на лице, а било какав разлог за задовољство, ишчезао је по завршетку последњег вечитог дербија када није ни улазио у игру.

Да је бисер који чами у тами клупе, Шапоњић је на волшебан начин доказао у мегдану са Бате Борисовим кад је маказицама постизао гол о коме се данима причало. А у недавном квалификационом дуелу наше репрезентације У 19, за одлазак на ЕП 2016.године, постигао је два гола у поразу од Чешке. На почетку разговора, Ивана Шапоњића смо упитали да ли му је лакнуло кад је чуо за одлазак Кизе Милинковића...
"Јесте да нисам играо колико је требало, али ми је упркос томе, у неку руку било криво што је под таквим околностима отишао. Шта да се ради, јер доласци и одласци играча и тренера из клубова, у ова турбо-фудбалска времена, одавно су постали уобичајена ствар", каже Иван Шапоњић.

А како си одреаговао кад си чуо да долази Љубинко Друловић?
"Искрено, било ми је веома драго. Љубинко Друловић је веома озбиљан тренер који је у овом тренутку потребан Партизану".

Да ли си то доживео као добар знак, пошто је Друловић твој земљак из Нове Вароши?
"На неки начин и јесам, али ћу на сваком тренингу и утакмици покушавати да му се наметнем како не би испало да сам у тим по земљачкој линији а-ха-ха. У сваком случају, токо првог разговора са екипом одмах нам је ставио до знања како веома цени професионалан однос према обавезама и да ће свако на тај начин и морати да се понаша".

Да се вратимо на претходни периос. Као голгетер светских првака сигурно си очекивао бољи третман. У ком тренутку си схваито да си лоше "сабрао два и два"?
"Искрено, јесам очекивао бољи третман, али на неке ствари као што је избор најбољег тима једноставно нисам могао да утичем".

Уз помоћ кога или чега си успевао да поднесеш тврдоћу клупе? Шта ти је давало снагу да истрпиш непраду?
"Мрзим неправду, међутим, она ми је и давала још већи мотив да наставим са још јачим радом. Из тог разлога сам умео да останем и два сата по завршетку тренинга и тренирам соло. Такође, пуно ми је значила огромна подршка моје породице и најбољих пријатеља који су све време били уз мене и говорили да ће веома брзо ствари доћи на своије место".

Јеси ли у једном моменту почео себе да доживљаваш као џокера, човека који се појављује са клупе и решава ствар?
"Прозвали су ме златни џокер и то је лепо. Ипак, много бих више болео да утакмицу почнем у стартних 11 и будем тај који решава ствар без непотребног чекања на клупи".

Може ли се рећи да за разлику од већине играча који мисле да им није место на клупи него на терену, ниси љутито гледао у празно, него си помно пратио меч и кретање и потезе противничких дефанзиваца, чим ти је полазило за ногом да често будеш стрелац?
"Апсолутно је било тако. увек сам помно пратио развој догађаја на терену и тражио неке пукотине у одбрани нашег противника. Управо то је један од кључних разлога што сам давао голове непосредно по уласку у игру".

Можеш ли да опишеш сцену кад си одрадио маказице против БАТЕ Борисова? Да ли си помислио "ово сад морам да погодим или никад" и какав је осећај постићи онакав гол, на тако важној утакмици?
"Па то је буквално био делић секунде и морам да кажем да сам од тренутка кад сам оне вечери крочио на терен, имао снажан осећај да ћу да затресем мрежу, а тај осећај ме никада не вара и на моје огромно задовољство, све чешће ми се јавља. А, тек после неколико дана сам на прави начин сагледао колико ми је тај гол важан, али на нашу жалост, није нам се посрећило да одемо у наредну, главну рунду такмичења".

Сигурно си пролазио кроз кризне периоде, кад ти је било најтеже?
"Убедљиво најтеже ми је било на дербију! А како и не би било кад сам пре тога на три утакмице постигао три комада. Упркос тој нисци погодака, на тако великој утакмици чак нисам добио прилику ни да закорачим на игралиште".

Ко ти је од саиграча највише помагао?
"На првом месту то је Стефан Бабовић који је осетио моје незадовољство и давао ми савете како треба да се понашам. Исто тако, велику подршку сам имао и од мојих млађих саиграча с којима се интезивно дружим".

Гајиш ли наду да титула ипак није изгубљена?
"Наравно да гајим, јер до краја првенства има и те како пуно да се игра, а додатна олакшавајућа околност је и нов систем такмичења, тако да верујем да ћемо у плеј-офу заблистати и на крају први проћи кроз циљ".

Шта очекујеш од предстојећих европских искушења?
"Сви скупа смо уверени да ћемо и у наредним окршајима бити на нивоу утакмице и резултата који смо постигли против Аугзбурга. што се мене лично тиче, очекујем да ћу у наредним изазовима и успесима имати много већи удео".

Доживљаваш ли те мечеве као прилику да додатно скренеш пажњу на себе, пошто ти уговор истиче за годину и по дана?
"Свестан сам да се свака утакмица у Лиги Европе помно прати и да има пуно заинтересованих очију. Али, не оптерећујем се нимало са тим у овом тренутку, јер жарко желим да оставим дубљи траг у Партизану пре него што променим средину и својски ћу се потрудити да то у великом стилу и учиним".

У којој лиги и клубу би волео да наставиш каријеру?
"Убедљиво највише ми се свиђа Премијер лига, пошто ми некако одговара тамошњи стил игре. Имам осећај да бих се на Острву брзо прилагодио и заиграо добро, а као што малопре рекох, мене осећај мало кад превари".

Видиш ли себе и твоје златне другаре са Новог Зеланда у догледно време у А репрезентацији?
"О томе често размишљам и живим у нади да ћемо се у скорије време наћи поново на окупу. Сматрам да бисмо и као сениорски репрезентативци наставили са великим делима за српски фудбал".

На који начин волиш да проведеш слободно време?
"Искрен да будем, нисам неки љубитељ излазака. Највише волим да после напорног тренинга или утакмице, одем кући и да се одмарам, слушајући музику или тако што ћу да одгледам неки релаксирајући филм".

Стартују ли те чувене српске старлете на које фудбалери традиционално нису нимало имуни?
"А чим не волим ноћне изласке, то аутоматски значи да немам ни контакте са дотичним дамама а-ха- ха. Имам девојку и не занимају ме такве ствари".

Како замишљаш себе за пет година?
"Видећемо, не желим да причам ништа унапред. Ипак, једно је сасвим сигурно, а то је да ћу учинити све што је у мојој моћи како бих једног дана постао врхунски голгетер".