Intervju - Ivan Šaponjić: Mrzim nepravdu, ali mi je davala snagu!

Radije bih da budem starter nego zlatni džoker! Mladi fudbaler Partizana uveren da će Ljubinko Drulović, novi trener Partizana, imati mnogo više poverenja u njegove golgeterske sposobnosti. Za Zvezdinu prednost tvrdi da nije nedostižna i veruje da će se jednog dana on i njegovi zlatni drugari sa Novog Zelanda, naći na okupu kao A reprezentativci i da će nastaviti sa velikim delima za srpski fudbal.

 

Fudbal 22.10.2015 | 16:40

Sa omladinskog SP na Novom Zelandu, vratio se Ivan Šaponjić u Humsku ulicu okićen zlatnom medaljom u koju je utkao dragocene golove. Dobri, tihi momak iz Nove Varoši, pomalo naivno je verovao da će mu oni obezbediti bolji status kod tadašnjeg trenera Zorana Milinkovića. Strpljivo je sedeo na klupi i svaki ulazak na teren koristio na što optimalniji način. Golovi i asistencije su se nizali, ali mesta u startnih 11 za njega i dalje nije bilo. Titula zlatnog džokera mogla je tek povremeno da mu vrati osmeh na lice, a bilo kakav razlog za zadovoljstvo, iščezao je po završetku poslednjeg večitog derbija kada nije ni ulazio u igru.

Da je biser koji čami u tami klupe, Šaponjić je na volšeban način dokazao u megdanu sa Bate Borisovim kad je makazicama postizao gol o kome se danima pričalo. A u nedavnom kvalifikacionom duelu naše reprezentacije U 19, za odlazak na EP 2016.godine, postigao je dva gola u porazu od Češke. Na početku razgovora, Ivana Šaponjića smo upitali da li mu je laknulo kad je čuo za odlazak Kize Milinkovića...
"Jeste da nisam igrao koliko je trebalo, ali mi je uprkos tome, u neku ruku bilo krivo što je pod takvim okolnostima otišao. Šta da se radi, jer dolasci i odlasci igrača i trenera iz klubova, u ova turbo-fudbalska vremena, odavno su postali uobičajena stvar", kaže Ivan Šaponjić.

A kako si odreagovao kad si čuo da dolazi Ljubinko Drulović?
"Iskreno, bilo mi je veoma drago. Ljubinko Drulović je veoma ozbiljan trener koji je u ovom trenutku potreban Partizanu".

Da li si to doživeo kao dobar znak, pošto je Drulović tvoj zemljak iz Nove Varoši?
"Na neki način i jesam, ali ću na svakom treningu i utakmici pokušavati da mu se nametnem kako ne bi ispalo da sam u tim po zemljačkoj liniji a-ha-ha. U svakom slučaju, toko prvog razgovora sa ekipom odmah nam je stavio do znanja kako veoma ceni profesionalan odnos prema obavezama i da će svako na taj način i morati da se ponaša".

Da se vratimo na prethodni perios. Kao golgeter svetskih prvaka sigurno si očekivao bolji tretman. U kom trenutku si shvaito da si loše "sabrao dva i dva"?
"Iskreno, jesam očekivao bolji tretman, ali na neke stvari kao što je izbor najboljeg tima jednostavno nisam mogao da utičem".

Uz pomoć koga ili čega si uspevao da podneseš tvrdoću klupe? Šta ti je davalo snagu da istrpiš nepradu?
"Mrzim nepravdu, međutim, ona mi je i davala još veći motiv da nastavim sa još jačim radom. Iz tog razloga sam umeo da ostanem i dva sata po završetku treninga i treniram solo. Takođe, puno mi je značila ogromna podrška moje porodice i najboljih prijatelja koji su sve vreme bili uz mene i govorili da će veoma brzo stvari doći na svoije mesto".

Jesi li u jednom momentu počeo sebe da doživljavaš kao džokera, čoveka koji se pojavljuje sa klupe i rešava stvar?
"Prozvali su me zlatni džoker i to je lepo. Ipak, mnogo bih više boleo da utakmicu počnem u startnih 11 i budem taj koji rešava stvar bez nepotrebnog čekanja na klupi".

Može li se reći da za razliku od većine igrača koji misle da im nije mesto na klupi nego na terenu, nisi ljutito gledao u prazno, nego si pomno pratio meč i kretanje i poteze protivničkih defanzivaca, čim ti je polazilo za nogom da često budeš strelac?
"Apsolutno je bilo tako. uvek sam pomno pratio razvoj događaja na terenu i tražio neke pukotine u odbrani našeg protivnika. Upravo to je jedan od ključnih razloga što sam davao golove neposredno po ulasku u igru".

Možeš li da opišeš scenu kad si odradio makazice protiv BATE Borisova? Da li si pomislio "ovo sad moram da pogodim ili nikad" i kakav je osećaj postići onakav gol, na tako važnoj utakmici?
"Pa to je bukvalno bio delić sekunde i moram da kažem da sam od trenutka kad sam one večeri kročio na teren, imao snažan osećaj da ću da zatresem mrežu, a taj osećaj me nikada ne vara i na moje ogromno zadovoljstvo, sve češće mi se javlja. A, tek posle nekoliko dana sam na pravi način sagledao koliko mi je taj gol važan, ali na našu žalost, nije nam se posrećilo da odemo u narednu, glavnu rundu takmičenja".

Sigurno si prolazio kroz krizne periode, kad ti je bilo najteže?
"Ubedljivo najteže mi je bilo na derbiju! A kako i ne bi bilo kad sam pre toga na tri utakmice postigao tri komada. Uprkos toj nisci pogodaka, na tako velikoj utakmici čak nisam dobio priliku ni da zakoračim na igralište".

Ko ti je od saigrača najviše pomagao?
"Na prvom mestu to je Stefan Babović koji je osetio moje nezadovoljstvo i davao mi savete kako treba da se ponašam. Isto tako, veliku podršku sam imao i od mojih mlađih saigrača s kojima se intezivno družim".

Gajiš li nadu da titula ipak nije izgubljena?
"Naravno da gajim, jer do kraja prvenstva ima i te kako puno da se igra, a dodatna olakšavajuća okolnost je i nov sistem takmičenja, tako da verujem da ćemo u plej-ofu zablistati i na kraju prvi proći kroz cilj".

Šta očekuješ od predstojećih evropskih iskušenja?
"Svi skupa smo uvereni da ćemo i u narednim okršajima biti na nivou utakmice i rezultata koji smo postigli protiv Augzburga. što se mene lično tiče, očekujem da ću u narednim izazovima i uspesima imati mnogo veći udeo".

Doživljavaš li te mečeve kao priliku da dodatno skreneš pažnju na sebe, pošto ti ugovor ističe za godinu i po dana?
"Svestan sam da se svaka utakmica u Ligi Evrope pomno prati i da ima puno zainteresovanih očiju. Ali, ne opterećujem se nimalo sa tim u ovom trenutku, jer žarko želim da ostavim dublji trag u Partizanu pre nego što promenim sredinu i svojski ću se potruditi da to u velikom stilu i učinim".

U kojoj ligi i klubu bi voleo da nastaviš karijeru?
"Ubedljivo najviše mi se sviđa Premijer liga, pošto mi nekako odgovara tamošnji stil igre. Imam osećaj da bih se na Ostrvu brzo prilagodio i zaigrao dobro, a kao što malopre rekoh, mene osećaj malo kad prevari".

Vidiš li sebe i tvoje zlatne drugare sa Novog Zelanda u dogledno vreme u A reprezentaciji?
"O tome često razmišljam i živim u nadi da ćemo se u skorije vreme naći ponovo na okupu. Smatram da bismo i kao seniorski reprezentativci nastavili sa velikim delima za srpski fudbal".

Na koji način voliš da provedeš slobodno vreme?
"Iskren da budem, nisam neki ljubitelj izlazaka. Najviše volim da posle napornog treninga ili utakmice, odem kući i da se odmaram, slušajući muziku ili tako što ću da odgledam neki relaksirajući film".

Startuju li te čuvene srpske starlete na koje fudbaleri tradicionalno nisu nimalo imuni?
"A čim ne volim noćne izlaske, to automatski znači da nemam ni kontakte sa dotičnim damama a-ha- ha. Imam devojku i ne zanimaju me takve stvari".

Kako zamišljaš sebe za pet godina?
"Videćemo, ne želim da pričam ništa unapred. Ipak, jedno je sasvim sigurno, a to je da ću učiniti sve što je u mojoj moći kako bih jednog dana postao vrhunski golgeter".