Крсна слава: Духовно благо православаца

Слава је верски породични празник, иако има и саборни, хришћански карактер. То је део духовне баштине, обележје Срба, ма где живели.

Република Српска 20.10.2015 | 19:45

КРСНА слава најзначајније је духовно обележје српског народа. Рођена у тмини прошлости, живи свој ванвременски живот кроз све векове постојања Срба. Око сваког домаћина, у тренутку када дрвцетом шибице припаљује врх славске свеће, окупљају се сени претходних генерација његове породице. У славу Бога и предака узносе се и дарови - жито, вино и славски колач. Због тога се тврди да ће Срби постојати и знати ко су све док прослављају своју славу.

Крсна слава веза је човека са прошлошћу, али и будућношћу. Обележје је верујућег, духовно богатог, човека који зна ко је и одакле. У обичаје је уткана захвалност према Творцу, лични однос према светитељу заштитнику, али и - свест о постојању. Не само сопственом, него и других људи, њихових предака и потомака.

Не без разлога се каже да је слава "бренд" Србије. Бољи и препознатљивији тешко да постоји, јер га нема ниједан хришћански народ, дубоки религиозни Грци, па чак ни Руси, чија је побожност безброј пута била јача од њених непријатеља. Зато је и део духовне баштине и један од заштитних знакова Србије, Црне Горе, Боке, Херцеговине, Босне, Славоније, Далмације...

Иако је пре свега верски породични празник, својим карактером и култом има саборни, хришћански карактер. Као у пасхалном слављу код Јевреја и на крсној слави посебан значај има "незвани гост", "путник намерник", а сматра се великим грехом на дан кућног патрона некоме затворити врата дома. Изненадни придошлица, штавише, сматра се Божјим благословом, без обзира на његово порекло, циљ, чак и вероисповест.

Црквени тумачи не негирају да слава има и обичајне корене у старој религији, али истичу да се прославља у спомен на дан када је породица у далекој прошлости примила хришћанство и крштена у хришћанској вери. Отуд је погрешно мишљење, сматрају црквени оци, да је слава паганско наслеђе и да је заменила слављење домаћих божанстава из словенске митологије.
У прилог тога иду и главни елементи крсне славе - хлеб и вино. Ово су уједно и основни елементи евхаристије - свете тајне причешћа у Православној цркви. Протођакон Љуба Ранковић из Шабачке епархије истиче да је слава икона ранохришћанске трпезе љубави - агапе. Она је продужетак богослужбеног славља, које почиње у храму, а сасвим логично завршава се у православном дому.

Обичај кућног слављења једна је од главних одлика православља српског стила и религијског искуства у овом делу европског простора. Она је, међутим, и нешто више - икона најраније хришћанске традиције апостолског доба, прворазредна цивилизацијска творевина, коју не познаје ни католички запад, нити православни исток.

Да је крсна слава у срцу Срба, показало се и у временима када су се крсног имена масовно одрицали, а потом га са великом радошћу опет славили. Верује се да онај који пали свећу и "двори" госте на дан кућног патрона, на симболичан начин велича све своје претке, потомке и Бога. Зато је тај дан тако посебан.

ОСАМДЕСЕТ ЗАШТИТНИКА

ПОЗНАВАОЦИ крсних имена пребројали су да српски народ слави око 80 слава. Највише Срба као кућног светитеља и заштитника прославља Светог Николу, Светог арханђела Михаила и Светог Јована. Међу најчешћим славама је и Свети Георгије - Ђурђевдан.

Дарови патронима се приносе током целе године, без обзира на постове. Ипак, као сезона слава, узима се почетак јесени и траје до Божића, када почиње нови животни круг.

(Вечерње новости)